Zemlja do naše traži radnike, plata 3.000 evra: Niko neće da ide, evo i zašto

Crna Gora ulazi u turističku sezonu sa izraženim nedostatkom radne snage, zbog čega privrednici sve češće posežu za uvozom radnika iz udaljenijih zemalja, jer interesovanje radnika iz regiona opada. Kao glavni razlozi navode se nepovoljni uslovi rada i konkurencija drugih turističkih destinacija, pre svega Hrvatske.

Podaci pokazuju nisku stopu nezaposlenosti, ali i dalje veliki broj prijavljenih nezaposlenih i hiljade otvorenih radnih mesta tokom godine, posebno u sezoni. Organizuju se i sajmovi zapošljavanja kako bi se povezali poslodavci i tražioci posla, ali interesovanje i dalje ne pokriva potrebe tržišta.

Poslovni ambijent ostao je nepromenjen, pokazuje istraživanje Privredne komore. Izazovi su i dalje isti - neefikasna javna administracija, visoki fiskalni nameti, neadekvatna infrastruktura. Ipak, od ukupno pet, privrednici su prepoznali dva ključna - nedostatak radne snage i sivu ekonomiju. Stopa nezaposlenosti je na rekordnom niskom nivou od 8,85 odsto.

Potražnja raste, dnevnice rastu, a radnika sve manje

Miloš Turinski iz Infostuda objašnjava da je paradoks, koji Crna Gora živi pred svaku sezonu, zapravo strukturalni problem koji se godinama produbljuje.

"Turizam raste, potrebe rastu, ali bazen dostupnih radnika ne prati taj ritam. Jedan od ključnih razloga je konkurencija koju Crnoj Gori prave destinacije poput Hrvatske i zemalja zapadne Evrope. Srpski radnici, koji su tradicionalno bio značajan oslonac crnogorskog turizma, danas biraju između više ponuda. Hrvatska planira popuniti oko 70.000 mesta u turizmu ove sezone, Crna Gora procenjuje potrebu od oko 25.000 radnika. To su veliki brojevi, a iste ljude traže svi", rekao je on za Bizportal.

Prema njegovim rečima, drugi razlog je sistemski nedostatak kvalifikovane radne snage u ugostiteljstvu.

"Podaci sa Poslovi Infostud platforme pokazuju da je broj prijava manji upravo za stručne pozicije, kuvare, roštilj majstore, pizza majstore, poslastičare, što znači da ih nema dovoljno ni na tržištu, a ne samo da ne žele u Crnu Goru", naveo je Turinski.

Naglasio je da se ceo region takmiči za iste kadrove.

"Ugostiteljstvo je kategorija sa najnižim prosečnim platama - podaci Poslovi Infostud platforme za 2025. pokazuju prosek od oko 76.700 dinara mesečno u Srbiji, što je pri dnu lestvice. Kada se to uporedi sa zaradama na sezoni u Crnoj Gori ili Hrvatskoj, konobari između 1.200 i 1.600 evra, kuvari od 1.800 do 2.500 evra, šefovi kuhinje i do 3.000 evra, razlika je toliko velika da odluka radnika postaje logična, ne emocionalna", kazao je on.

Zbog čega Crna Gora sve više gubi radnike, sagovornik objašnjava da se ona bori sa dve stvari istovremeno: rastom sopstvenih turističkih kapaciteta i padom atraktivnosti za radnike iz okruženja.

"Srbija, koja je godinama bila glavni izvor sezonske radne snage, sama prolazi kroz intenzivniji odliv ka zapadnoj Evropi. Nemačka, Austrija, Skandinavija jer tamo plate idu i do 2-3 puta više nego na Jadranu. Dakle, Crna Gora nije izgubila te radnike direktno, izgubila ih je posredno, jer su oni otišli korak dalje", istakao je Turinski.

Ukazao je i na druge faktore - uslove rada.

"Sezonski posao u turizmu podrazumeva intenzivan tempo, duže smene i malo slobodnog vremena. Kada se tome doda nesigurnost oko smeštaja ili nesklad između obećanog i stvarnog - iskustvo ostaje jednokratno, i priče se šire brzo", rekao je Turinski.

A, kako celokupna situacija utiče na crnogorski turizam, kaže direktno i vidljivo.

"Nedostatak radne snage usporava mogućnost proširenja kapaciteta, ali i utiče na kvalitet usluge. Turistička sezona je kratka, a svaki ugostitelj zna da je januar previše kasno da počneš da tražiš kuvara za jul. Kada popunjavanje radnih mesta traje duže nego što bi trebalo, trpi i standard koji turisti doživljavaju. A, loša iskustva se danas dele u realnom vremenu", kazao je sagovornik.

Navodeći razloge zbog kojih je došlo do visoke fluktuacije radnika u ugostiteljstvu, objašnjava da je sezonalnost ugrađena u prirodu posla, ali fluktuacija u crnogorskom ugostiteljstvu prelazi ono što je "normalno" za sezonu.

"Razlog je kombinacija: plate koje ne prate rast potražnje, uslovi koji nisu uvek onakvi kakvi su najavljeni, i sve veći izbor koji radnici imaju. Onaj ko jednom doživi nesklad između obećanog i stvarnog, sledeće godine proba negde drugde. Lojalnost u ugostiteljstvu se gradi polako, a gubi brzo", navodi on.

Govoreći o najtraženijim i najplaćenijim sezonskim poslovima, Turinski navodi da je, prema podacima Poslovi Infostud platforme, u turističkom sektoru potražnja najintenzivnija za konobarima, kuvarima, sobaricama i recepcionerima.

"Manji odziv beleže kvalifikovanije pozicije, kuvari, roštilj majstori, poslastičari, što je paradoks, jer su te pozicije i bolje plaćene. Šef kuhinje može na sezoni zaraditi do 3.000 evra, pica majstor do 2.500, a pomoćni radnik u kuhinji ide od 900 evra. Razlika je ogromna, ali kadrova za gornji deo lestvice jednostavno nema dovoljno", dodao je Turinski.

Da li naši radnici odustaju od Crne Gore zbog loših uslova ili malih plata, objašnjava da srpski radnici nisu nestali iz crnogorskog turizma, ali da sve manji deo njih bira Crnu Goru kao prvu opciju.

"Kada isti profil radnika može da bira između Budve i Beča, a razlika u zaradi je dva do tri puta. Odluka je teška, ali predvidiva. Crna Gora ima prednost blizine, jezika i kulture, ali to ne može dugoročno da nadoknadi jaz u platama. Pitanje koje bi crnogorski sektor trebalo da postavi nije 'zašto radnici odlaze' nego "šta možemo da ponudimo da ostanu", zaključio je Turinski.

(Espreso/Bizportal/DČ)