Ulaganje oko 5000 evra, a prinosi do 6 puta veći: Ko ovo bude sadio, obogatiće se

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto potreba domaćeg tržišta podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije. Beli luk je jedna od najtraženijih, ali i najisplativijih povrtarskih kultura zbog čega sve se više naših poljoprivrednika odlučuje za njegovu proizvodnju.

Beli luk je izuzetno isplativa povrtarska kultura i procenjuje se da se u Srbiji gaji na oko 1300 hektara godišnje, uz prosečan prinos od 8-15 tona po hektaru. Najviše se uzgaja u Vojvodini i na jugu Srbije, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima. Goran Lazić iz Kikinde jesenas je beli luk posejao na nešto više od pola hektara i uz primenjen sistem navodnjavanja “kap po kap” očekuje prinos od 10 tona po jutru.

“Veoma je bitno to što su naše glavice suve svaka preko 150 grama iznosi. Znači je genetski materijal domaće sorte “Bosut” koji smo mi iz godine u godinu umnožavali da bi došli do te krupnoće glavice. Samim tim što je glavica takva ona će dati i krupan luk, jer na jedam metar, a mi ga sadimo na deset santimetara jedan do drugog, kada raščiniš jednu glavicu na metar dobiješ kilo luka”, kaže Goran Lazić, proizvođač iz Kikinde.

Beli luk je relativno otporan na bolesti i štetočine, uspeva na različitim tipovima zemljišta i zanimljivo je da godišnje imamo dve setve i dve berbe, takozvanog prolećnog i jesenjeg belog luka.

“Puno informacija i o korisnom dejstvu u ishrani i za zdravlje čoveka i generalno beli luk je sirovina pre svega u prehrambenoj industriji, takođe i u farmaceutskoj jer se prave određeni preparati, lekovi, dodaci u ishrani i tako dalje. Zanimljiva biljna vrsta i gaji se praktično oduvek na ovim našim terenima”, kaže Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Proizvodnja belog luka je velika poslovna šansa za buduće uzgajivače jer su ulaganja po hektaru oko pet hiljada evra, a prihodi mogu biti pet do šest puta viši.

Bonus video:

(Espreso / RTS / Branislav Prokić)