OSTALA BEZ DINARA, A ONDA ZAVRŠILA U HAREMU POZNATOG PRINCA: Posle prvog odnosa izustio ovo, pa je prosledio BRATU

Životna priča Džilijen Loren zvuči kao scenario za holivudski triler koji vas drži na ivici sedišta od prvog do poslednjeg minuta. Od odrastanja u predgrađu Nju Džersija i napuštanja fakulteta, preko rada u erotskoj industriji i boravka u pravom pravcatom haremu na Brunejima, pa sve do braka sa rok zvezdom, razotkrivanja najgoreg američkog serijskog ubice i oružanog obračuna sa policijom.

Sve je počelo ranih devedesetih kada je mlada i buntovna Džilijen napustila studije glume u Njujorku posle samo tri minuta provedena na fakultetu. Suočena sa besparicom, počela je da radi kao egzotična plesačica, a zatim i kao eskort dama.

Prekretnica se desila kada je sa osamnaest godina dobila ponudu za audiciju u Singapuru, gde joj je obećano da će za dvonedeljno prisustvo na zabavama bogatog biznismena dobiti dvadeset hiljada dolara. Međutim, umesto u Singapuru, završila je na Brunejima u pravom haremu princa Džefrija Bolkijaha, brata tamošnjeg sultana od Bruneja.

Život u palati bio je prepun ekstrema. Oko četrdeset devojaka živelo je u osam luksuznih gostinskih kuća okruženih ogledalima, svilom i tepisima protkanim zlatom. Dnevna rutina se svodila na zabave u prinčevoj diskoteci i neprekidno takmičenje devojaka za njegovu pažnju, što je stvaralo izuzetno nezdravu i okrutnu atmosferu.

U svojoj memoarskoj knjizi "Neke devojke: Moj život u haremu", objavljenoj 2010. godine, Loren detaljno opisuje dve godine koje je provela kao članica harema devedesetih godina prošlog veka.

Tokom 18 meseci koliko je provela u haremima princa Džefrija, bila je obasuta skupocenim poklonima - nakitom, dizajnerskom garderobom, tašnama punim novca. Kaže da je u tom periodu zaradila oko 300.000 dolara, što je bila uobičajena suma, s obzirom na to da su gošće dobijale po 20.000 dolara nedeljno, uz darove visoke vrednosti.

Uobičajeno je bilo da devojke budu "angažovane" na dve nedelje, mada je nekima taj period produžavan na godinu dana, pa i više. Članice harema živele su u luksuznim vilama unutar kraljevskog kompleksa sultana Bruneja.

Loren je boravila u ogromnoj palati koja se prostire na više od 200.000 kvadratnih metara i ima čak 1.788 soba. Zgrada, čija izgradnja je koštala 1,4 milijarde dolara, važi za najveću predsedničku palatu na svetu. Ima pet bazena, 257 kupatila, garažu za 110 automobila, a građena je od 38 vrsta mermera i ukrašena 22-karatnim zlatom.

"Bilo je ogromno, kao da je neko u tvrđavi zamislio luksuzni rizort po motivima iz Aladina. Bilo je zlatnih kupola, teniskih terena, bazena. Sve to sam gledala i mislila da li je stvarno nemoguće da jedan princ možda poželi da se zaljubi baš u mene?", rekla je ona.

Počela je da se zaljubljuje

Postala je druga devojka u hijerarhiji princa Džefrija i putovala je sa njim po svetu kao deo njegove pratnje. Tvrdi da je počela da se zaljubljuje u njega, ali i da ju je on "iznajmio" svom bratu sultanu Bruneja, Hasanal Bolkijahu. Opisuje kako ju je sultan dovezao helikopterom do hotela u kojem je bio i naterao na intimi odnos.

Na pitanje šta je tada razmišljala, kao 18-godišnjakinja koja pristaje na život u haremima, rekla je: "Maštala sam o avanturi, o brdu novca i o princu iz bajke. Ali sam istovremeno i znala da sam se verovatno prijavila da budem neka vrsta međunarodne poluprostitutke."

Prvi odnos sa princom opisuje kao brz, hladan i bez zaštite. Nakon toga joj je, kako piše, pljesnuo po zadnjicu i rekao: "Bilo mi je jako lepo. Kasnim na sastanak."

Za vreme koje je provela kao njegova devojka, upoznala je lično sultana, obišla svet, ali je sve vreme, kako piše, bila svedok ogromne praznine u princu Džefriju:

"Robin“ (ime koje je tražio da mu ljubavnice koriste) je uvek imao taj pogled - gladan pogled. Glad koji ništa ne može da zasiti. Onaj koji te tera da ostaješ budan do pet ujutru, da menjaš devojku za devojkom, auto za autom... Maserati za Maserati."

Nakon 18 meseci, vratila se u Njujork s novcem, ali i sa setom nakita od Tifanija: ogrlicom, narukvicom i minđušama.

Memoari "Neke devojke" doneli su joj ogroman uspeh. Knjiga je završila na listi bestselera Njujork Tajmsa, a priča o raskoši, eksploataciji i moći iz senke Bruneja dospela je u centar pažnje svetskih medija.

Džilijen je svedočila o neverovatnim šoping turama gde su devojke trčale kroz tržne centre bacajući skupocene haljine na kasu, kupujući dovoljno stvari da napune petnaest kofera u samo jednom danu.

Majčinstvo, lov na serijskog ubicu i šokantan razvod

Povratak u Ameriku doneo je nove izazove, uključujući tešku borbu sa bolestima zavisnosti, ali Džilijen je uspešno uspela da se otrezni, završi fakultet i započne ozbiljnu književnu karijeru. Udala se za Skota Šrajnera, basistu popularne grupe Vizer, sa kojim je ušla u dugu i jako bolnu borbu za potomstvo.

Posle brojnih neuspešnih pokušaja začeća, ovaj poznati par usvojio je sina Tarikua iz Etiopije, a nekoliko godina kasnije i dečaka Džovija iz američkog hraniteljskog sistema. Oba deteta nosila su se sa teškim traumama, a Džovi je dobio i dijagnozu autizma, što je Džilijen podstaklo da postane strastveni zagovornik i ekspert za majčinstvo i transrasno usvajanje dece.

Pored posvećenog porodičnog života, njena neviđena hrabrost ponovo je došla do izražaja kada se upustila u istraživanje zločina Semjuela Litla, najgoreg serijskog ubice u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

Džilijen je provela stotine sati razgovarajući sa ovim monstrumom, uspevši na kraju da zadobije njegovo poverenje i izvuče priznanja za neverovatna devedeset tri ubistva. Njen glavni cilj nije bio samo da dobije sirove informacije, već da vrati ukradeni identitet i dostojanstvo zaboravljenim žrtvama, uglavnom ženama sa margine društva koje je policijski i pravosudni sistem decenijama uporno zanemarivao.

Svoj iscrpljujući rad na ovom stravičnom slučaju krunisala je izdavanjem veoma uspešne knjige Gle čudovišta.

Ovaj mučni rad ostavio je duboke psihološke posledice koje su kulminirale u aprilu prošle godine. Tokom opsežne policijske potere u njenom mirnom komšiluku, Džilijen je naoružana izašla u dvorište misleći da brani svoj dom od opasnih begunaca. Došlo je do strašne razmene vatre u kojoj ju je policija nesrećnim spletom okolnosti pogodila u rame.

Iako je prvobitno bila uhapšena pod najstrožim optužbama za pokušaj ubistva, zvanična komisija je utvrdila da su policajci jasno prekršili pravila službe kada su zapucali na nju. Na kraju joj je odobren dvogodišnji program lečenja mentalnog zdravlja, jer se ispostavilo da je njena instinktivna reakcija bila direktna posledica teškog posttraumatskog stresnog poremećaja koji vuče iz mračnog perioda kada je bila žrtva trgovine ljudima i porodičnog nasilja.

Da neverovatnim preokretima tu ipak ne bude kraj, krajem godine u javnost je dospela informacija da je podnela zvaničan zahtev za razvod od svog supruga Skota posle više od dve decenije zajedničkog života, čime je započela jedno potpuno novo poglavlje u njenoj već filmskoj biografiji.

Bonus video:

Espreso/zenablic/TM