AKO VAS UBODE KRPELJ OVO NIKAKO NE SMETE DA STAVLJATE! "U prvih 24 sata morate samo da..." MOŽE DA BUDE JAKO OPASNO

Krpelji mogu preneti različite zarazne bolesti, od kojih su najpoznatije lajmska bolest i krpeljski encefalitis.

Pravovremena zaštita, prepoznavanje uboda i pravilno uklanjanje krpelja značajno smanjuju rizik od infekcije, navodi se u saopštenju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Najbolja zaštita od bolesti koje prenose krpelji je sprečavanje uboda i brzo uklanjanje krpelja sa kože. U tom smislu, osobe treba da izbegavaju boravak u predelima u kojima ima krpelja, a ukoliko borave u prirodi, preporučuje se da nose odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica, i to tako da pre odlaska u prirodu uvuku košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape.

Savet je i nositi samo „zatvorene” cipele tokom boravka u prirodi, izbegavati hodanje u sandalama ili bosim nogama po gustim travnjacima. Preporučuje se da se pregled kože na prisustvo krpelja vrši kako tokom boravka na području, tako i nakon povratka kući.

- Tokom boravka na područjima gde ima krpelja preporučuje se pregled kože na svaka 3–4 sata. Krpelji traže vlažnu sredinu, pa iz tih razloga, kada se vrši pregled kože na prisustvo krpelja, preporučuje se da se pažnja posebno obrati na prepone, pazušne jame, predeo ispod grudi, pojas, zatkolene jame, prednju i zadnju stranu ušne školjke i kožu iza uha. Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata – navodi se u saopštenju.

Krpelj se može uneti u domaćinstvo putem odeće ili kućnih ljubimaca. Iz tih razloga preporučuje se četkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja krpelja koji kasnije mogu da pređu sa odeće na nekog od članova domaćinstva, kao i pregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranih krpelja pre ulaska u kuću.

- Nakon povratka iz prirode, kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli. Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari, stočari, pripadnici vojske itd.) potencijalno izložene ubodima krpelja treba da nose odeću impregniranu insekticidima (permetrin) – navodi se.

Opšte mere zaštite

U blizini kuća, parkovima i izletištima treba redovno kositi travu, orezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće. U dvorištima privatnih kuća treba pomeriti kaveze za ptice i drva za ogrev van delova dvorišta u kojima se obavljaju uobičajene kućne aktivnosti.

Savetuje se i uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama (suzbijanje glodara) u urbanim sredinama. Sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama uz upotrebu insekticida od kraja aprila do oktobra meseca.

Šta uraditi nakon uboda krpelja

Važno je javiti se lekaru u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.) u toku prvih 24 sata od uboda. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi, poručuju iz "Batuta".

Postupak posle uboda krpelja:

Krpelja bi trebalo izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa nakon uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin). Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.

- Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatim pokušavati vađenje, jer se u tim slučajevima povećava rizik od prenošenja infekcije. U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije. Zabeležiti dan uboda. Dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer, o mestu gde je osoba boravila u prirodi) radi utvrđivanja i praćenja prirodnih žarišta bolesti. Javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila na koži ili nekog drugog simptoma u periodu od nekoliko nedelja nakon uboda krpelja – saveti su stručnjaka.

Gde se krpelji nalaze?

Prirodna staništa krpelja su šumovita područja i neobrađena vegetacija. Mogu se naći i uz polja, u baštama, živim ogradama i slično. Krpelji reaguju na toplotu tela, miris i pokrete ljudi i životinja. Neke vrste mogu čak prepoznati i senku. Krpelji ne mogu da lete ili skaču, već čekaju na vrhovima trava i žbunja odakle prelaze na domaćina.

Bolesti koje prenose krpelji

Krpelji su zglavkari koji ubodom mogu preneti na ljude zarazne bolesti kao što su: lajmska bolest, krpeljski encefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, anaplazmoza, erlihioza, babezioza, Q groznica i rikecioze.

Lajmska bolest – borelioza

Lajmsku bolest izaziva bakterija iz grupe spiroheta, Borrelia burgdorferi, a prenosi je određena vrsta krpelja (Ixodes ricinus), koji se ubodom fiksira za kožu i prenosi infekciju. Oboljenje je sistemsko, posebno zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Lajmska bolest otkrivena je 1975. godine u gradu Lajm u SAD, a u našoj zemlji otkrivena je aprila meseca 1987. godine na području Beograda.

Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon uboda krpelja.

- Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans, u narodu poznat kao „bivolje oko”), koje se javlja kod oko 80% zaraženih osoba. Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima prečnik od najmanje 5 cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju. Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon uboda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imaju nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama – navode iz "Batuta".

Iako se lajmska bolest može lečiti, najbolji način prevencije je sprečiti ubod krpelja.

U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Referentnoj laboratoriji za sifilis, leptospirozu i lajmsku boreliozu sprovodi se dijagnostika lajmske bolesti, koja podrazumeva izvođenje skrining i potvrdnih testova. Testiranje se obavlja na uput koji izdaje izabrani lekar opšte prakse iz nadležnog doma zdravlja na teritoriji grada Beograda. Pacijenti iz ostalih delova Srbije treba da obezbede uput overen od strane nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Krpeljski encefalitis

Krpeljski encefalitis je virusno oboljenje rasprostranjeno u području srednje i istočne Evrope i Azije, koje se prenosi putem zaraženih krpelja (kao i lajmska bolest). Bolest se javlja endemski, odnosno samo u prirodnim aktivnim žarištima u kojima postoje prirodni rezervoari virusa (šumski glodari, jež, krtica) i njihovi prenosioci (krpelji). Bolest se najčešće registruje u Baltičkim državama, Sloveniji i Ruskoj Federaciji.

- Osnovni put prenosa je ubod zaraženog krpelja, pri čemu je rizik od infekcije veći što je boravak krpelja na telu duži. U endemskim područjima do zaražavanja može doći i kao posledica konzumiranja nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda poreklom od zaraženih životinja (koze, ovce, krave). Ne prenosi se sa čoveka na čoveka. Većina infekcija ostaje asimptomatska. U slučaju kliničke bolesti, period inkubacije za krpeljski encefalitis traje 2–28 dana (najčešće 7–14 dana), a zatim sledi 1–8 dana opštih simptoma prehlade, kao što su umor, glavobolja i malaksalost, obično u kombinaciji sa povišenom temperaturom (≥38 °C) – navodi se.

Encefalitis koji se razvija tokom ove druge faze može dovesti do paralize, trajnih posledica ili smrti. Težina bolesti se povećava sa godinama pacijenta, ali su smrtni slučajevi prijavljeni kod svih starosnih grupa. Ne postoji specifična terapija za krpeljski encefalitis.

Vakcinacija protiv krpeljskog encefalitisa

Imunizacija nudi najefikasniju i bezbednu zaštitu protiv krpeljskog encefalitisa. Trenutno postoje četiri široko korišćene vakcine proverenog kvaliteta: FSME-Immun i Encepur, proizvedene u Austriji i Nemačkoj, a zasnovane na evropskim sojevima virusa; i TBE-Moscow i EnceVir, proizvedene u Ruskoj Federaciji i zasnovane na dalekoistočnim sojevima.

U područjima gde je bolest visoko endemska, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se vakcinacija ponudi osobama svih starosnih grupa, uključujući i decu.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/E.S./Prenela: N.J)