"ZA OVAJ DORUČAK SVI MISLE DA JE ZDRAV, A PREPUN JE ŠEĆERA" Dr Čubrilo RAZBIJA SVE ILUZIJE: "Čim OTVORITE OČI..."

Doručak je odavno postao mala ideološka bitka. S jedne strane su jaja, slanina, čvarci i ono što zovemo "starinski doručak", a s druge ovsene pahuljice, ceđeni sokovi, voće, jogurt i sve ono što nam se godinama prodaje kao lakša i zdravija jutarnja varijanta.

Međutim, prof. dr Dejan Čubrilo, specijalista medicine sporta i profesor medicinske fiziologije, u emisiji "Jutro" na TV Prva rekao je nešto što mnogima neće prijati, ali će ih sigurno naterati da razmisle.

Prema njegovim rečima, najveća greška nije u tome da li ste izabrali "modernu" ili "tradicionalnu" hranu, već u tome koliko šećera unesete već na početku dana.

- Doručak ne sme da bude šećerni. A kada kažem šećerni, onda to nije samo "zdrav" ili "nezdrav" šećer, svaki šećer je nezdrav, rekao je prof. dr Dejan Čubrilo.

"Ovsene pahuljice su šećer, kinoa je šećer, amarant je šećer"

Ono što je posebno iznenadilo gledaoce jeste njegov stav da se mnoge namirnice iz prodavnica zdrave hrane pogrešno doživljavaju kao bezazlene. Čubrilo je objasnio da se ne gleda samo naziv namirnice, već reakcija organizma posle obroka, odnosno skok šećera.

- Bilo koja od tih namirnica, da li je to ovsena pahuljica, da li je to kinoa, da li je to amarant, da li je to bilo koja egzotika koja je u "zdravoj hrani", ona je šećer. Mi gledamo uvek koliko je taj šećer skočio kad smo ga pojeli, rekao je.

Posebno je kritikovao naviku da se jutro započinje ceđenim sokom od pomorandže, pahuljicama, semenkama ili kroasanom, jer se to često predstavlja kao "super zdrav doručak", iako, prema njegovom objašnjenju, organizam dobija veliku količinu glukoze odjednom.

- Zvuči paradoksalno, ali i Coca-Cola i sok od pomorandže su šećer. Glukoza je glukoza. Samo što ovaj sok od pomorandže ima u sebi neke vitamine, ali je količina šećera koju ste uneli u tom jednom ataku takva da izaziva promene, rekao je Čubrilo.

Detoks sokovima nazvao je komercijalnom pričom

Profesor je posebno oštar bio prema popularnim "detoks" programima na bazi sokova, voća i povrća, koji se često nude kao brzo rešenje posle praznika ili prejedanja.

Prema njegovom mišljenju, pet obroka dnevno u obliku sokova ne rasterećuje telo, već ga opterećuje šećerom.

- Priča o detoksikaciji na bazi sokova je jedna, po meni, komercijalna priča koja je, nažalost, uhvatila celog maha, rekao je.

Čubrilo smatra da detoksikacija ne bi trebalo da bude trodnevna akcija posle prejedanja, već način života. Drugim rečima, telo se ne "čisti" tako što se najpre optereti ogromnim količinama hrane, a zatim mu se tri dana daju sokovi.

"Dve kašike" kao pravilo koje mnogima zvuči brutalno

Jedan od njegovih najpoznatijih saveta odnosi se na količinu hrane, posebno ugljenih hidrata. Čubrilo je ponovo naglasio da nije problem u tome da li neko jede pirinač, pasulj, proso ili kinou, već koliko toga pojede u jednom obroku.

- Ako jedem čorbu od pasulja ili od sočiva, ja ću uzeti čorbu i izvući ću tri supene kašike, rekao je.

Kako objašnjava, problem nastaje kada se u jednom obroku spoji previše stvari: jaja, kinoa, kiselo mleko, avokado, sir, hleb. Takve kombinacije, prema njegovom stavu, nisu "bogat obrok", nego prevelik zadatak za organizam.

- Možete pojesti jutros jaja, i uz ta jaja vi možete uzeti i jednu supenu kašiku te vaše kinoe. Ali ne možete uzeti i jaja, i kinou, i kiselo mleko, i avokado. E pa to ne može, rekao je.

Šta onda jesti ujutru?

Za one koji nemaju vremena da sede i doručkuju, Čubrilo kaže da ne treba praviti dramu. Naveo je da i sam često uzme šaku badema i red crne čokolade, ili jednu smokvu, kao prvi jutarnji obrok.

Poenta je, kako kaže, da insulin ostane miran i da se organizam ne uvede odmah u veliki šećerni skok. Kasnije tokom dana može da se pojede nešto konkretnije, čak i hrana koja je ostala od ručka, poput čorbe ili boranije.

Njegova poruka je jednostavna: hrana ne mora da bude komplikovana, egzotična i drugačija svakog dana. Naprotiv, upravo nas ta opsesija jelovnicima, pravilima i savršenim kombinacijama često udalji od zdravog odnosa prema ishrani.

"Jedna sarma je mera kulturnog čoveka"

Najviše reakcija sigurno je izazvao njegov komentar o količini hrane tokom praznika. Na pitanje da li može tri ili četiri sarme za Novu godinu, Čubrilo je bio prilično direktan.

- Kulturan čovek će pojesti jednu, jednu sarmu, rekao je.

Iako je svestan da će mu gurmani na tome zameriti, profesor je objasnio da se ne radi o zabrani hrane, već o meri. Nije problem pojesti sarmu, već pojesti pet komada odjednom, pa telo satima uvoditi u umor, težinu i tromost.

Kako kaže, možete jesti ponovo za pola sata ili sat, ali nije poenta da u jednom obroku unesete ogromnu količinu hrane koja će vas, njegovim rečima, "ugušiti i ostareti".

Insulinska rezistencija kao predvorje problema

U emisiji se govorilo i o insulinskoj rezistenciji, koju je Čubrilo opisao kao "predvorje svega". Objasnio je da problem nastaje kada glukoza ne može normalno da uđe u ćeliju, zbog čega ćelija ostaje bez energije.

- Ako nemate energiju u ćeliji, vi ulazite u bolest, rekao je.

Govorio je i o povezanosti načina ishrane sa umorom, zapaljenskim procesima, hormonskim disbalansom i problemima sa jajnicima, ali je važno naglasiti da ovakve teme uvek zahtevaju individualan pristup i razgovor sa lekarom, posebno kod ozbiljnih dijagnoza i hormonskih poremećaja.

Najjednostavnija hrana često je najbolja

Čubrilo je posebno insistirao na tome da ne treba komplikovati život. Čorba za dva dana, malo mahunarki, malo žitarica, povrće, manja količina mesa, šaka badema, proso, palenta, pa čak i tradicionalni doručci iz detinjstva, sve to, prema njegovom mišljenju, može biti bolji put od pomodnih planova ishrane.

- Nikada da slušate nekoga šta jedete po danima, to vas vodi u emocionalni poremećaj, rekao je.

Njegova ključna poruka nije da svi treba da jedu isto, niti da postoji univerzalni jelovnik koji rešava sve. Naprotiv, smatra da čovek mora da upozna sopstveno telo, da prati kako reaguje posle obroka i da nauči šta mu prija, a šta ga umara.

Jer, kako je rekao, ishrana nije kazna, nego vežba. Grešićete, vraćaćete se, ponovo učiti i popravljati navike. I možda je baš u tome najrealniji savet iz celog gostovanja: nije stvar u savršenom jelovniku, nego u tome da prestanemo da jedemo automatski i počnemo da razmišljamo šta nam hrana zaista radi.

Bonus video:

(Espreso/Ona/S.R./Prva TV/Prenela: N.J)