Čuveni Maksimir 1990. godine, tuča BBB i Delija: Dan kada je simbolično počeo rat u Jugoslaviji (VIDEO)

Neredi na stadionu Maksimir 13. maja 1990. godine, pred utakmicu između Dinama i Crvene zvezde, ostali su jedan od najdramatičnijih i najkontroverznijih događaja u istoriji jugoslovenskog fudbala. Meč je prekinut, a slike sukoba navijača, policije i igrača obišle su region i postale simbol početka raspada tadašnje Jugoslavije.

Atmosfera je bila naelektrisana i pre početka susreta. Na tribinama su se našli navijači Bed Blu Bojsi i Delije, prvi neredi su počeli još pre početka meča, kada je došlo do sukoba na tribinama, a haos se ubrzo preneo i na teren.

Najpoznatiji trenutak dogodio se kada je kapiten Dinama Zvonimir Boban udario policajca koji je, prema tvrdnjama hrvatske strane, tukao navijača zagrebačkog kluba. Taj potez Bobana pretvorio je u simbol otpora za deo hrvatske javnosti, dok je u ostatku zemlje izazvao potpuno drugačije reakcije.

„Tu sam bio javna osoba spremna da rizikuje život, karijeru i sve što je slava nosila sa sobom, zbog jednog ideala, jednog cilja.“, rekao je svojevremeno Boban.

Kapiten Crvene zvezde Dragan Stojković Piksi tvrdio je da su igrači bili šokirani scenama koje su gledali.

„Nismo mogli da verujemo šta se dešava. Umesto fudbala gledali smo rat na stadionu.“

O svemu što se dešavalo u Zagrebu pričao je jedan od vođa navijača Crvene zvezde Zoran Timić Tima:

“Čuveni Maksimir... Krenuli smo jutarnjim vozom, mislim da nas je bilo između 1.000 i 1.500. Doslovno nije moglo da se stoji, sedi, ništa. Nas 20 je bilo u kupeu koji je predviđen za šest ljudi. Ceo skandal i medijsku pažnju je ta utakmica dobila zbog dešavanja na stadionu, jer je HDZ sedam dana pred meč došao na vlast. Bila je priča da li je sve to režirano, da li su šipke bile natopljene kiselinom i da li je kamenje bilo namerno spremno, jer je bilo neobično mnogo kamenica. Smetalo im je veliko prisustvo Srba i tražili su način da proglase srpske kadrove policije nesposobnima, kako bi ih sklonili. Maksimir im je došao kao kec na 10. Vlast je tu pomogla lošim odabirom komandira, obezbeđenja, i vodili su računa o svemu kako bi ih proglasili nesposobnima. Da li je utakmica na Maksimiru početak rata u bivšoj Jugoslaviji? Nije, jer mislim da bi se rat desio i bez te utakmice, ali da simbolički označava početak rata - svakako. Naših 300-400 je došlo večernjim vozom, tako da nas je bilo još više.

O onome što je bilo na Maksimiru Tima nastavlja priču:

“Policija nas je dočekala i sprovela do pomoćnog terena Dinamovog stadiona. Bila je užarena nacionalna atmosfera, počele su čarke, vređanja, gađanje novčićima, čašama s pivom i naši su u jednom trenutku krenuli da lome ograde. U jednom trenutku su slomili ogradu i prešli na drugu tribinu. Počeli su neredi na severu, gde su se Dinamovi navijači tukli s policijom, a zatim i probili ogradu, te izašli na teren. Sećam se da sam dobio kamen u glavu i da su mi napravili dve kopče. Svakako, cilj navijača Dinama je bio da dođu do nas, ali nisu uspeli od policije. Posle gomile bačenog suzavca bili su izbačeni sa stadiona, a mi smo ostali na tribini bar još dva sata, jer su se neredi preneli na ulice. Pala je noć, a mi smo još bili na stadionu, i tek onda su nas pustili. Ispred nas je čekao autobus, koji nas je odvezao do Dugog Sela (mesto pored Zagreba), gde nas je sačekao voz samo za nas i išli smo do Beograda bez stajanja. Ljudi u Beogradu su gledali prenos utakmice i videli šta se zbilo, ali nisu imali kontakt s nama. Niko nije mogao da dođe do sina, brata, momka i doslovno nisu znali da li smo živi. Kad smo se vratili, doček na stanici je bio takav da je tu čekalo otprilike 2.000 ljudi. Zagrebačka štampa je okrivila nas, a beogradska njih.

U neredima je bilo povređeno 193 ljudi, od kojih 117 milicionera. Podneto je 20 krivičnih i 60 prekršajnih prijava. Lomljene su ruke, noge, rebra i lobanje. Pucale su kosti, ali tada je pukla i državna zajednica. Tri nedelje posle maksimirskih nereda konstituisan je prvi višestranački Sabor Republike Hrvatske, a vladajući HDZ iskoristio je incidente kako bi započeo čistku srpskih i drugih nehrvatskih kadrova iz MUP Hrvatske.

Neredi na Maksimiru ostali su duboko urezani u kolektivno sećanje prostora bivše Jugoslavije. Za jedne su predstavljali uvod u rat i simbol političkog raspada države, dok su za druge bili posledica već postojećih tenzija koje su samo eksplodirale na fudbalskom stadionu. I više od tri decenije kasnije, taj događaj se i dalje posmatra kao jedna od prelomnih tačaka moderne istorije regiona.

(Espreso/Kurir/G.B)