"Lalu svi traže i svi ga mole da dođe": Rijera bi pobegao odavde, neka Deki i Sale uzmu Železničar, pa da ih vidimo

Nenad Lalatović je autentična figura ovdašnjeg fudbala, prepoznatljiv i euforičan kad pobeđuje, simpatičan i kad gubi, on je neko bez koga se ovo takmičenje ne može zamisliti. Aktuelni trener Novog Pazara u Mozzart sport podkastu „2x45“ priznaje da ga sada mnogi traže, ali i da se lomi da li ostaje u sredini koja ga je na keca lavolela.

„Lala menja klubove zato što je jedan od najboljih trenera, zato što Lalu svi traže i svi ga mole da dođe. Već sada imam ponude dva kluba koji trenutno imaju trenere, a hoće da me dovedu jer će naredne sezone od 14 klubova ispasti četiri. Misle da će sa mnom biti u sigurnijoj poziciji, jer mi veruju. Pa čekaj, valja li Lala ili ne valja? Je li Lala jedan od najboljih ili nije? Lala ima skoro 50 odsto pobeda u svim klubovima gde je radio. Je li me iko pohvalio zbog toga? Nije. Prema tome, Lala vredi! Ne vredi samo onima koji me ne vole i koji žele tako da kažu jer im se moj temperament ne uklapa. Ne uklapa im se što nisam njanjav i što smem sve da kažem“.

Lalatović se osvrnuo i na status kolega u domaćem fudbalu.

„Jedini sam trener koji je rekao da je nenormalno da u Srbiji klubovi mogu da promene deset trenera, a trener može da promeni samo dva kluba po sezoni. Tretiraju nas kao bagru, iživljavaju se na nama. Izgubiš tri utakmice – napolje, dođe drugi, treći...“.

Sve odjekne što on kaže ili uradi.

„Nekad su mi govorili: ’Igraš čoveka na čoveka preko celog terena’. Sad to cela Evropa igra. Znači, ja sam to video pre drugih? Sad to niko ne kaže. Ako gledate, na primer, Pari Sen Žermen, Čelsi ili Atalantu, niko ne kaže: ’Vidi ovog Lalatovića, majku mu, on je to video pre njih’. Tada je bilo: ’Ma, pusti čoveka, neka igra’. Šta god da radim, ne valja, ali rezultati govore.“

Prema njegovoj oceni, igrati u Srbiji, bez žurbe za odlaskom u inostranstvo, sada je – milina.

„Nekadašnje vreme i ovo sada ne mogu da se porede. Sve pohvale za našu ligu, primanja u Srbiji su sada redovna i u regionu su sigurno najveća. Dinamo iz Zagreba ne može da se bori sa Crvenom zvezdom po platama, nema šanse. Zvezdini igrači imaju primanja kao da igraju u Šalkeu, Leverkuzenu, čak i u Barseloni. A ostali klubovi, poput Vojvodine i Partizana, plaćaju igrače bolje nego u Belgiji ili Holandiji. Verujte mi. Ovde je sada uživanje biti igrač, a to je sve zahvaljujući dobrom stanju u državi.“

Zanimljive su bile i opservacije o tome kako prihvata poslove i da li bi se druge kolege usudile na slične poteze:

„Posle Crvene zvezde sam otišao u Borac iz Čačka. Zašto da ne? Zar je trebalo da sedim dve godine kod kuće i čekam Saudijsku Arabiju, pa da tamo budem šest meseci i opet čekam godinu dana? Ne, volim svoju zemlju i volim da radim. To nije moja mana, nego vrlina. Evo primera – Dejan Stanković ili Aleksandar Stanojević, da li bi oni posle 'večitih' uzeli, recimo, Železničar? Uzmite, pa da vidimo. Voleo bih da taj kvalitet prenose i na druge klubove, a ne samo na Zvezdu i Partizan. Lalatović se ne boji izazova, drugi se plaše neuspeha.“

Između redova „potkačio“ je i Alberta Rijeru, koji je svojevremeno figurirao kao rešenje za klupu Crvene zvezde.

„Nisam Italijan, ni Španac, ni Englez. Ja sam ponosni Srbin i mislim da smo mi i bolji i lepši od svih njih. Za mene smo mi najbolji treneri. Neka dođe taj Španac da radi ovde, pa da vidimo. Došao bi (Rijera, op. aut.) i otišao čim bi video kako je. Da mi uradimo neke stvari koje on radi, nama bi ovde ’skinuli glavu’.“

Za kraj, razjasnio je dilemu oko ostanka u Novom Pazaru.

„Rekao sam upravi – ako napravimo tim i ako mogu da se plate igrači... Ne tražim nenormalan budžet, ali ako mogu da izaberem sedam-osam igrača koji su odmah pojačanja, ostajem još dve godine. Obožavam da radim u Srbiji, tu sam s porodicom i nisam opterećen odlaskom preko. Autoritet svakom treneru pravi jaka konkurencija. Kad igraču mesto postane sigurno, on počne da se ponaša bezobrazno i ruši autoritet trenera.“

(Espreso/Mozzart sport)