Srce joj je zbog njega puklo od tuge, mračna tajna isplivala posle mnogo godina: Zvezda Juge vodila je tužan život

Jedna od najvećih estradnih zvezda osamdesetih godina, Vida Pavlović, uživala je u ogromnoj popularnosti i pažnji publike, ali njen privatni život obeležila je teška sudbina. Iako je oduševljavala publiku svojim glasom i harizmom, najveću bol nosila je zbog nemogućnosti da postane majka. U intervjuima je često priznala da joj upravo to donosi najviše tuge.

Buran brak i život sa Stevom Jovanovićem

O ovoj bolnoj temi progovorio je i njen drugi suprug, violinista Steva Jovanović. Par je imao često buran i nestabilan odnos, a iako su se na kraju razveli, nastavili su da žive pod istim krovom.

"Kažu ljudi da brakove održavaju deca. Nije tačno! Pravi dokaz za to je naš brak. Nažalost, nemamo dece, ali smo dvadeset godina zajedno. Brak održavaju ljubav i razumevanje, a kad toga nema, ne pomaže ni desetoro dece. Na sreću, moja Vida ima razumevanja i ljubavi za sve oko sebe. Mnogo smo patili što nemamo decu. Lečili smo se, i ona i ja, ali očigledno je sudbina rešila da nam ne dozvoli da postanemo roditelji“, ispričao je Steva.

Usvajanje Laze – Vida majka u srcu

Kada su shvatili da ne mogu imati svoje dete, Vida i Steva odlučili su da usvoje njenog sestrića Lazu, koji je ostao bez oca. Laza je rastao u njihovom domu, a Vida mu je bila prava majka.

"Lazu smo othranili i odškolovali. Ja sam umeo da budem strog, kao pravi otac, a Vida ga je štitila i sakrivala od mene njegove nestašluke. Držali smo ga kao devojku – u devet uveče morao je da bude kući. Ali dešavalo se da odem na svirku, a njih dvoje ostanu sami. Tada je u devet tek izlazio, a ujutru u osam se vraćao kući! Vida mi, naravno, ništa ne govori. Nije da sam ga voleo manje, ali prirodno je da muškarac bude stroži", prisećao se Steva.

Kada je Laza napunio sedamnaest godina, venčali su ga u Beču, a Vida je prosto luda za njegovom decom. "Bio je to haos, veselje za pamćenje, a Šaban je pevao. Bio je to jedan od najsrećnijih trenutaka u našem životu", dodao je njen suprug.

Steva je prisećao i na njihove prve susrete: "Sreli smo se u Futogu, u jednom restoranu, jula 1976. Već pri prvom susretu oborila me je s nogu. Tek se bila rastala od muža. Nikada neću zaboraviti kako je bila obučena – farmerke, papuče, košulja vezana u čvor. Kada je zapevala, polomio sam bezbroj čaša i flaša. Cela kafana je lupmpovala uz njenu pesmu. Sve što sam zaradio, potrošio sam na plaćanje cehova. Pevala je tako da je sve koji su je slušali dirala u srca.“

Iako su zajedno prolazili kroz teške dane i živeli u skromnim uslovima, Steva naglašava da su uživali u svakom trenutku – i u slavlju, i u radu, i u zajedničkom sticanju doma: "Vrata našeg doma su uvek bila širom otvorena. Često sam dovodio gomilu drugara, a Vida je sve poslužila i stavljala lonac da skuha kiselu čorbu, pevajući sve vreme. Uvek je bila strašan drugar."

Borba sa tugom i alkoholom

Nažalost, Vida je poslednjih godina života provela u samoći i odala se alkoholu. U intervjuima je govorila o ljubavi publike, ali i o svojoj tugi:

"Eto, ja mogu da kažem da me ljudi vole. Možda zato me hvata tuga, kad pomislim da ću jednog dana morati da prestanem da pevam. Kad odem negde, ljudi mi iskazuju ljubav: 'Pa gde si, kraljice, ništa bez tebe'".

Rekoh: 'Ljudi, ostarila sam, pustite me da odem u penziju'. Nema šanse", izjavila je Vida.

Šta je Steva govorio o njihovom braku?

Razveli su se, a živeli zajedno i voleli do njene smrti:

"Mi smo živeli pod istim krovom do njene smrti. Ja pored nje samo što nisam imao ptičijeg mleka. Sve me i dalje podseća na nju. Kako više prolazi vreme, sve mi je teže. Mi smo se razveli jer ona nije mogla da dobije vizu na ime Vide Jovanović, a i dalje smo živeli zajedno. Istina je da sam kasnije menjao žene, ali nikada nisam osećao ljubav prema nekoj ženi kao prema njoj, nju nije mogao niko da mi zameni".

(Espreso/Stilkurir/DČ)