JEZIVA PODUDARNOST KORONA I HANTAVIRUSA Ovo su sličnosti i razlike: Odmah ćete se setiti kruzera "DIAMOND PRINCESS"

Širenje hantavirusa je jedna od glavnih tema svetskih medija poslednjih dana: opasni patogen se pojavio na na kruzeru u Južnom Atlantiku i odneo živote troje putnika, dok je šest osoba obolelo.

Mnogi su se odmah setili pandemije koronavirusa, ali i načina na koji je tad sve počelo. Isto kao i u slučaju hantavirusa i kruzera MV Hondius, koronu ćemo uvek pamtiti po kruzeru Diamond Princess, i panici koju smo osećali dok smo pratili vesti sa ovog broda, sada ceo svet gleda na Atlantik i brod na kojem su zaraženi ovim virusom.

Zbog svega su se nadležni u svetu, ali i u Srbiji, odmah oglasili, i tvrde da nema mesta panici, te da hantavirus neće biti nova korona.

Tako iz Instituta za javno zdravlje "Batut" ističu kako je prenos na čoveka jako redak i do sada zabeležen samo kod pojedinih sojeva, dok je i poznati virusolog Milanko Šekler naglasio isto to i kazao kako smatra da su naši građani neosonovano zabrinuti.

Ovo postaje jasno i kad se analiziraju sličnosti i razlike između Covid-a i Hantavirusa. Iako oba virusa mogu izazvati teške respiratorne probleme i smrt, što dovodi do panike i sličnih mera (karantin, praćenje kontakata), ipak su fundamentalno različiti, po načinu širenja, uticaju i riziku. Korona je mnogo, mnogo zaraznija i predstavlja veći rizik po javno zdravlje od hantavirusa.

Ključne sličnosti hantavirusa i korone

Vest o širenju hantavirusa i informacije o simptomima zaraze i merama koje se preduzimaju, kao i vest da je ponovo jedan kruzer u centru pažnje, naveli su sve da pomisle "ovo je isto kao korona". I zaista, na prvi pogled, ima mnogo sličnosti između dve zaraze:

Simptomi na početku su slični: Groznica, glavobolja, umor, bolovi u mišićima, kasnije problemi sa disanjem (kašalj, kratak dah). Obe zaraze mogu da liče na gripu ili tešku upalu pluća.

Izazivaju veoma teške bolesti: Mogu dovesti do akutnog respiratornog distresa, hospitalizacije i smrti.

Mere kontrole su radikalne u oba slučaja: Karantin, izolacija obolelih, higijena, praćenje kontakata.

Zoonotsko poreklo: Oba virusa su prvobitno preneta sa životinja na ljude (koronavirusi sa slepih miševa, hantavirus sa glodara).

Ipak, dublji uvod u problematiku jasno pokazuje da panici zaista nema mesta, i da je reč o dve fundamentalno različite zaraze. Ukratko, korona je mnogo rizičnija od hantavirusa, kad je reč o pandemijskom potencijalu, najviše zbog toga što se neuporedivo lakše prenosi od hantavirusa.

Način prenošenja: Koronavirus se prenosi lako od čoveka do čoveka (kapljice, aerosoli, površine); Hantavirus se prenosi uglavnom sa glodara (urin, izmet, pljuvačka), dok je prenos čovek-čovek ekstremno redak (moguć je samo kod nekih sojeva, npr. andski soj

Zaraznost: Korona virus je poznat po veoma visokoj zaraznosti, što je rezultiralo i globalnom pandemijom; Kod hantavirusa, zaraznost je niska, i sve se završava na lokalizovanim slučajevima ili malim klasterima obolelih

Stopa smrtnosti (CFR): Kod koronavirusa ona je relativno niska (0.5–3% zavisno od varijante, vakcina, starosti); kod hantavirusa je visoka: 30–40% za plućni sindrom (HPS), 1–15% za bubrežni oblik

Inkubacija: Kod korone je 2–14 dana, a kod hantavirusa 1–8 nedelja

Broj slučajeva: Koronu pamtimo po stotinama miliona slučajeva; hantavirus se javlja kod maksimalno 200.000 odoba godišnje globalno

Globalni uticaj: Korona je izazvala pandemiju, milionske smrti, ogromne ekonomske posledice; U slučaju hantavirusa rizik je lokalni, i nema ovih posledica

Prevencija: Korona se prevenira vakcinama, nošenjem maski i držanjem distance; za hantavirus je bitno izbegavati kontakt sa glodarima, i čistiti potencijalno kontaminiran prostor, noseći zaštitu

Dakle, hantavirus je mnogo smrtonosniji po zaraženom pojedincu, ali COVID-19 je bio daleko opasniji globalno jer se lako širi. Zato je COVID izazvao ogroman broj smrtnih slučajeva, dok hantavirus uglavnom ostaje ograničen na ljude koji su bili u kontaktu sa zaraženim glodarima.

MV Hondius (Hantavirus) - Diamond Princess (Covid-19) - Sličnosti i razlike

Dva broda, MV Hondius, na kojem se nalaze zaraženi hantavirusom, i Diamond Princess, koja je bila rano poprište epidemije koronavirusa, postala su simboli ove dve zaraze.

Koje su sličnosti?

Oba broda su postala svojevrsni "plutajući Petrijev sud", pošto je zarazi bilo lakše da se širi u zatvorenoj sredini sa mnogo ljudi na malom prostoru, koji imaju mnogo kontakata. I jedan i drugi slučaj su izazvali veliku međunarodnu pažnju i reakciju SZO. Putnici su na oba broda bili u kabinama u izolaciji, sa ograničenim kretanjem. U oba slučaja bilo je evakuacija bolesnih i zabrinutosti za dalje širenje prilikom iskrcavanja.

A koje su razlike?

Diamond Princess je bio masovan događaj sa stotinama zaraženih, dok je MV Hondius relativno mali brod sa samo 8 slučajeva - ali veoma ozbiljnim (3 smrti). COVID-19 se širio lako kapljicama/aerosolima, dok se hantavirus (Andski soj) uglavnom prenosi preko glodara - ipak, na Hondiusu je došlo do prenosa među ljudima - što je izuzetno zabrinjavajuće za hantaviruse. Bitna razlika je i ona u smrtnosti: Hantavirus ima mnogo višu smrtnost po zaraženom (na Hondiusu oko 37%), dok je COVID na brodu imao nižu stopu.

Virusolog dr Milanko Šekler rekao je i svoje mišljenje o tome kako je došlo do prenosa hantavirusa na kruzeru.

- Pretpostavljam da јe do prenosa hantavirusa na kruzeru došlo zbog dugotraјnog deljenja zaјedničkog prostora, male kubikaže sa slabiјom ventilaciјom. Par koјi se prvi zarazio bio je u Argentini i posmatrao ptice na velikoј deponiјi, na koјima uvek ima glodara i nakon toga su se ukrcali na kruzer - kazao je on.

Šta kaže Batut?

Kako stoji u saopštenju Batuta, hantavirusne infekcije predstavljaju grupu zoonoza izazvanih virusima iz familije Hantaviridae. Prirodni rezervoari ovih virusa su glodari, a čovek se najčešće inficira inhalacijom aerosola kontaminiranog izlučevinama (urinom, fecesom ili pljuvačkom) zaraženih životinja.

Prenos sa čoveka na čoveka je, kako se dodaje, izuzetno redak i zabeležen je samo kod pojedinih sojeva. Procenjuje se da se širom sveta svake godine dogodi od 10.000 do preko 100.000 infekcija, sa najvećim brojem slučajeva u Aziji i Evropi.

Dva osnovna sindroma

Hantavirusne infekcije se klinički najčešće ispoljavaju kroz, piše dalje u saopštenju, dva osnovna sindroma: hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS), koja je u našoj zemlji poznata i pod nazivom mišja groznica, i hantavirusni plućni sindrom (HPS).

Kako se dalje dodaje u saopštenju, kod većine hantavirusa, uključujući one koji izazivaju HGBS u Evropi (npr. Puumala i Dobrava-Beograd virus), nije dokazan prenos među ljudima.

Infekcija se gotovo uvek stiče kontaktom sa izlučevinama zaraženih glodara. Međutim, kod Andes virusa u Južnoj Americi je potvrđen ograničen interhumani prenos, najčešće u bliskom kontaktu (npr. članovi porodice, zdravstveno osoblje) putem respiratornih sekreta tokom rane faze bolesti.

Hantavirus u Srbiji

Kada je o Srbiji reč, Batut podseća kako je za poslednjih deset godina kod nas registrovano 127 slučajeva HGBS. U 2024. godini je prijavljeno 11 obolelih osoba od hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom, sa stopom incidencije 0,17 na 100.000 stanovnika. Registrovan je jedan smrtni ishod, dok epidemijskog javljanja ove bolesti u 2024. godini nije bilo. Tokom 2025. godine zabeležena su samo dva slučaja HGBS, bez smrtnih ishoda.

Kako se hantavirus leči?

Objasnili su iz Batuta i kako se hantavirus tretira, odnosno, kako izgleda terapija za zaraažene, pa ističu kako nema specifične antivirusne terapije ili vakcine za hantavirusnu infekciju.

Lečenje je suportivno i fokusirano je na pažljivo kliničko praćenje i lečenje respiratornih, srčanih i bubrežnih komplikacija. Rani pristup intenzivnoj nezi poboljšava ishode, posebno kod pacijenata sa kardiopulmonalnim sindromom izazvanim hantavirusom, dodaje se.

Sprečavanje infekcije hantavirusom prvenstveno zavisi od, kako piše na kraju saopštenja, smanjenja kontakata između ljudi i glodara, a efikasne mere uključuju - održavanje čistoće u domovima i na radnim mestima, zaptivanje otvora koji omogućavaju glodarima da uđu u zgrade, bezbedno skladištenje hrane, korišćenje bezbednih praksi čišćenja u područjima kontaminiranim glodarima, izbegavanje suvog metenja ili usisavanja izmeta glodara, vlaženje kontaminiranih područja pre čišćenja, kao i jačanje praksi higijene ruku.

Bonus video

(Espreso/Telegraf)