PSG u finalu Lige šampiona

Umetnici su se presvukli u majstore. Umesto kitnjaste nošnje iz pariskog teatra, uskočili su u radničke kombinezone, uzeli ašove u ruke i iskopali tunel do još jednog plasmana u finale Lige šampiona. Kako fudbal može da bude takmičarski nastrojen videli smo u utorak kad je Arsenal bio istrajniji od Atletika, ali ako se to od lidera Premijer lige očekivalo, jer mu je i svojstveno, onda izdanje Pari Sen Žermena u revanšu sa Bajernom može da završi kao umetničko delo defanzivne postavke. Ono pre sedam dana u Francuskoj bila je fudbalska poslastica, da bi ove srede ekipa Luisa Enrikea sa stola zagrabila jedinu perecu – i to bavarsku – ostavivši Nemce gladne.

PSŽ ide po sve. I zaslužuje sve. Zato što igra zrelije od Bajerna, a i kvalitetnije se brani. Ekipa koja je postigla 172 gola u svim takmičenjima, koja nijednom nije omanula ove sezone, pucala je ćorcima ili su je na to primorali gosti čiji je talenat u napadu ostao u senci odbrambene čvrstine. Trijumf od 1:0 u revanšu polufinala predstavlja dokaz tezi da defanziva osvaja trofeje. Pari Sen Žermen ga još nije podigao, ali je stadion na kome ga je prošlog leta zauvek urezao u klupske almanahe savladavši Inter, sada bukvalno preorao.

Startovi, markiranje, pozicioniranje, skokovi... Ne izgleda atraktivno, ali je višestruko korisno. Ono što niko nije uradio ove sezone uspeo je tim Luisa Enrikea, koji je podebljao pobedu sa „Parka prinčeva“ (5:4 u prvoj utakmici) i trasirao put ka Budimpešti.

Španac je rekao da će mu za plasman u finale biti potrebna bar tri gola, a ispostavilo se da mu je bio dovoljan i jedan. Niko, pa ni Enrike, sigurni smo, nije mogao da pretpostavi kako će egzekucija Usmana Dembelea već u trećem minutu biti jedina. Isto tako, niko nije mogao da zamisli da će savršenu utakmicu odigrati Markinjos i Paćo, da će Nuno Mendeš izgledati koncentrisano od osmog minuta sve do završnice (uprkos opterećenju žutog kartona), da će Voren Zair-Emri u defanzivnom smislu zaličiti na povređenog Ašrafa Hakimija, pa i da će takvi genijalci poput Fabijana Ruiza, Vitinje ili Žoao Neveša da se žrtvuju za tim i igraju „iza lopte“, pronicljivo čitajući akcije rivala.

To je bilo za dubok naklon! Za ovacije kako se fudbal igra u oba pravca.

Za napad PSŽ-a ne brinite. Radi kao dragstor. A kako su dali odlučujući gol, takođe je materijal za izučavanje. Ne, nije u pitanju sama realizacija, već pas Fabijana Ruiza koji je „pocepao“ linije Bajerna i ostavio brisan prostor Hviči Kvaracheliji. Gruzin je podsetio na dane kad je harao Serijom A, pobegao je Dajotu Upamekanu i omogućio Dembeleu da savlada inače odličnog Nojera.

Ipak, bar nekoliko problema registrovano je u igri Bajerna. Prvi: nedovoljan uticaj bočnih fudbalera. Očekivalo se da se Luis Dijaz nasloni na Zair-Emrija, koji je morao da „zakrpi“ poziciju desnog beka, te da Majkl Olis iskoristi rani žuti karton Nuna Mendeša. Umesto toga, gledali smo „silovanje“ lopte, besmislene pokušaje i previše individualizma uz malo kolektivne igre, pa su gosti u takvim okolnostima uspevali da odole.

Drugi veliki nedostatak, za razliku od meča u Parizu, ticao se učinka Harija Kejna. Niti su ga saigrači „hranili“ loptama, niti je Englez uspevao da se spusti do centra igrališta i organizuje akcije. Bez nekadašnjeg kapitena Totenhema u toj ulozi, napadi Bavaraca bili su lako predvidivi, jer ni Jozua Kimih ni Aleksandar Pavlović nisu mogli da razmrdaju „usnuli“ tim.

Jedini je to pokušao Džamal Musijala, podsetivši pred kraj prvog dela kakvu moć ima u nogama. U završnih pet minuta tog perioda, Musijala je uradio više nego svi njegovi saigrači do tada. Najpre je protutnjao desnom stranom, ali ga je u pokušaju da proigra Kejna osujetio Matvej Safonov. Potom je udarac reprezentativca Nemačke sa distance završio u rukavicama ruskog golmana, a još jednu akciju u nadoknadi inicirao je upravo Musijala, samo da bi Džonatan Ta glavom šutirao pored stative.

Bajern je izgledao kao, na primer, Ajntraht: dobar, napadački orijentisan, ali sputan u trenucima kada se očekivalo da poentira.

Pogrešno bi bilo oduzeti Parižanima zasluge što su odoleli gigantu iz Minhena. Markinjos i Vilijan Paćo učinili su da to izgleda lako. Kretnje dvojice štopera, njihovo razumevanje prostora, sužavanje polja delovanja Kejnu, kao i kontrola vazdušnog prostora, uticali su da tim Luisa Enrikea odigra jedno od defanzivno najboljih poluvremena od početka sezone.

Jedina dilema je šta bi bilo da je sudija Žoao Pinjeiro isključio Nuna Mendeša. Prvi žuti mu je pokazao već u osmom minutu nakon faula nad Olisom. Kasnije je Portugalac igrao rukom (doduše uz telo) posle duela sa Konradom Lajmerom. Nije bilo igrača ili člana stručnog štaba Bajerna koji nije zahtevao drugi žuti karton, što je stvorilo podlogu za teorije zavere jer su arbitar i fudbaler zemljaci. Ipak, Pinjeiro je procenio da je prethodno Lajmer igrao rukom i dodelio posed gostima. Da VAR može da reaguje u ovakvim situacijama (a ne može), pitanje je da li bi snage na terenu ostale izjednačene.

Baš kao što je pod znakom pitanja i to da li je igranje rukom Žoao Neveša, nakon što ga je lopta pogodila posle udarca Vitinje, moglo da bude okarakterisano kao penal. Teško, ali je taj detalj samo dodatno pojačao nervozu na „Alijanc areni“.

(Espreso/Mozzartsport/DČ)