U OVOM SRPSKOM MANASTIRU SE SVAKE GODINE NA ĐURĐEVDAN DEŠAVA NEŠTO NEOBJAŠNJIVO: Misteriju još niko nije rešio

U ranu zoru na Đurđevdan, dok se nad Homoljskim planinama tek pomaljaju prvi zraci sunca, put vodi ka mestu gde vera i običaj idu ruku pod ruku. Ispred manastira Gornjak već se okupljaju ljudi iz raznih krajeva Srbije, uprkos krivudavom i zahtevnom putu koji vijuga između stena i dolina. Privučeni pričama koje se prenose generacijama, ali i ličnim iskustvima, dolaze sa istom željom - da zahvate vodu sa izvora za koji se veruje da nosi posebnu snagu.

U zaleđu crkve manastira Gornjak, na mestu gde strme litice dodiruju njene temelje, tokom noći voda se smešta u malo udubljenje u steni, prirodno i nenametljivo kao da je tu oduvek bila. Stene najbliže udubljenju vlažne su, ali bez pukotina kroz koje voda može da se probije. Nemoguće je otkriti način na koji ona ispunjava lokvicu, nešto veću od šake. Kao da zapravo navire iz sitnih pora naborane kože prastarog kamena. Misterija zasad nije razotkrivena, a ono što posebno intrigira je činjenica da se voda pojavljuje svake godine baš na Đurđevdan.

A iznad izvora, visoko uz liticu, pećina isposnica svetog Grigorija Sinajita, osnivača manastira, čije mošti kao da bdiju nad čudesnim mestom.

Lekovita voda pojavljuje se baš na Đurđevdan

Do izgradnje manastira Gornjak doveo je susret svetog Grigorija, jednog od sedam srpskih isposnika koji su sa Sinaja krajem XIV veka stigli u naše krajeve, i kneza srpskog Lazara Hrebeljanovića. Impresioniran mudrošću monaha, knez Lazar je odlučio da na mestu ispod pećine u kojoj je obitavao stari isposnik podigne manastir kao znak zahvalnosti što je upoznao tog svetog čoveka. I tako je, 1379. godine, prislonjen uz kamenite vrleti planine, nastao hram Vavedenja Presvete Bogorodice - manastir Gornjak.

Podignut u stenovitoj čeljusti klisure u prvo vreme nosio je ime Ždrelo, a tek je kasnije po oštrom gorskom vetru dobio ime Gornjak. Sveti Grigorije je bio prvi iguman manastira, ali nažalost veoma kratko. Umro je 1380, a njegove mošti su i danas u pećini iznad čudotvornog izvora. Odlukom Svetog arhijerejskog sinoda SPC, 1968. godine manastir je postao ženski i tada je počela njegova renesansa, nekako uporedo sa legendom o misterioznom izvoru.

Blagodeti lekovite đurđevdanske vode osetili su mnogi. Tvrde da najviše pomaže u lečenju očnih oboljenja, iako za to, naravno, nema zvanične potvrde. Voda iz udubljenja uzima se pažljivo, kašičicom ili pipetom, a mnogi se, pazeći na svaku kap, umivaju na licu mesta.

Kao što je nepoznato poreklo ovog izvora, isto je tako misterija i vreme kada se prvi put pojavio. Nekadašnja igumanija Malenija, jedna od onih osoba koje ostave svoj pečat na svakome koga sretnu, pričala je da je u vreme kada se sestrinstvo, 1968. godine, iz manastira Lešo kod Tetova iselilo u Gornjak, izvor već postojao i da im je već pri dolasku ukazano na njegova lekovita svojstva. Od tada, pričala je mati Malenija, izvor se redovno pojavljuje na Đurđevdan, čak i u godinama najvećih suša.

Ništa nije slučajno

Zapravo, ne bi trebalo da bude preterano teško otkriti odakle potiče lekovita voda i kakva su njena svojstva. Ali, kako objasniti činjenicu njenog periodičnog pojavljivanja, i to upravo na Đurđevdan? Možda je to upravo jedan od dokaza da su šeme prirodnih ciklusa iscrtane nama neobjašnjivim sistemom, ili znak da se u prirodi, ipak, ništa ne dešava pukim slučajem. Takođe, samo mesto gde se izvor neobjašnjivo pojavljuje navodi na razmišljanje o uticaju misteriozne energije, daleko moćnije od materijalne prirode. A ako već nema racionalnog objašnjenja, preostaje samo da se zagonetna pojava nazove - čudo.

Đurđevdanski izvor u manastiru Gornjak prkosi strogim zakonima geologije koja tvrdi da je njegovu pojavu moguće objasniti jednostavno - prirodnim rezervoarom u srcu planine i rotacijom zemljine kugle koja ga jednom godišnje dovodi u položaj da kroz nevidljive pukotine u steni izlije svoj sadržaj u prirodno udubljenje, prenosi Stil.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena)