nož uradio ono što nisu mogle protivnice
MONIKI SELEŠ JE ZARIO NOŽ U LEĐA I ZAUVEK JE UNIŠTIO Evo kako se branio na sudu: Za KRVAVI NAPAD je dobio samo...
Pomno smo pratili smo šta se sve dešavalo u godinama, i decenijama, posle incidenta
Do dvadesete godine u svojoj riznici je već čuvala osam grend-slem trofeja, postavši najmlađa u istoriji "belog sporta" sa takvim bilansom i moći. A onda je bajku prekinuo krik...
Protivnice joj nisu mogle ništa. Nož, nažalost, jeste. Monika Seleš surovo je zaustavljena na svom šampionskom putu, a da nije – sve bi danas u njenom životu bilo drugačije. Ginter Parhe, fanatični navijač Štefi Graf, za najveći zločin zabeležen u teniskoj antologiji dobio je tek – uslovnu kaznu.
Koliko puta su ljubitelji sporta, posebno sa ovih naših prostora, poželeli da ih neka vremenska mašina vrati u taj kobni poslednji dan aprila 1993. godine, da je zaustave i kažu joj da ne izlazi na teren jer će se desiti nešto strašno... Kako bi teniska planeta izgledala da se tada makar povredila i otkazala meč? U trenutku kada smo verovali da je ceo svet njen i da je čeka nestvarna karijera kakvu niko pre nije doživeo, Monika Seleš bila je zaustavljena u igri, vremenu i prostoru. I više ništa nije bilo isto. Ni ona više nije bila ista.
Pomno smo pratili smo šta se sve dešavalo u godinama, i decenijama, posle incidenta. Prolazili smo s njom kroz traume, želeli da se što pre oporavi, tražili pravdu kad već sudija nije imao sluha... Za to vreme, na šampionskom mestu, onom koje joj je po pravdi i Boga i sporta pripadalo, smenjivale su se nove generacije koje su želele da se pokažu i dokažu. A Štefi Graf, glavna suparnica legendarne Novosađanke, umesto nje je pisala istoriju. Baš kako je i želeo Ginter Parhe, sumanuti fan nemačke šampionke.
Gem, set i - krik koji je promenio lice tenisa
Cela zemlja pratila je prestižni ATP turnir u Hamburgu, peti najstariji na svetu. Mala Mo, favorit broj jedan, igrala je četvrtfinale sa Magdalenom Malejevom. Dok su, između gemova, teniserke sedele na klupi pri rezultatu 6:4 i 4:3 za Selešovu, odjednom se začuo vrisak, a onda je usledio komešanje u publici.
Kamermani su uspeli da pronađu izvor haosa, pa se na ekranu jasno videlo kako ljudi pokušavaju da smire čoveka u šarenoj košulji. Nekoliko metara ispred njega Monika je stavila desnu ruku na gornji deo leđa, a onda se, uz bolan izraz lica, spustila na šljaku.
Pritrčali su joj asistenti i pomogli da ustane. Konačno su se pojavili i članovi medicinskog osoblja kako bi je na transportnom krevetu izneli sa terena. Obezbeđenje je u međuvremenu savladalo napadača. Bugarska teniserka je suznih očiju posmatrala šta se dešava. Plakali su i mnogi koji su pratili meč preko malih ekrana.
I danas, kad pogledamo snimak, ne možemo da se ne zapitamo kako je moguće da su nadležni tako sporo reagovali. Gde je bilo obezbeđenje? Kako je nož (kuhinjski, sa oštricom dugom 23 centimetra) uopšte prošao kontrolni punkt i dospeo na teren? Zašto je "belim mantilima" trebalo toliko vremena da stignu na lice mesta? Zašto... Hiljadu "zašto", nijedno "zato". Imala je samo 19 i po godina. Skoro dete. Čudo od deteta.
Štefi je za njega bila više od božanstva
Ginter Parhe je ime i prezime koje u ovim krajevima i posle 33 godine u ljudima budi bes, ogorčenje, sve najgore. Bio je, navodno, strastveni obožavalac svoje sunarodnice, kojoj je, nakon uklanja Male Mo s puta, put do trona i dugogodišnje dominacije bio zagarantovan. Nije ni čudo što mnogi nisu poverovali u priču da je Parhe tek slučajno pogodio njenu glavnu rivalku u leđa. Ako je bio psihički nestabilna ličnost, kako je moguće da je imao tako oštro oko, zapitali su se neki, ali su njihova mišljenja ostala u domenu teorija zavere.
Za zločin (nazovimo ga i pravim imenom - pokušaj atentata) koji je promenio lice tenisa i postao jedna od najcrnjih mrlja na licu "belog sporta" dobio je tek uslovnu kaznu. U tome mu je pomoglo veštačenje psihijatara.
"On kao da je bio član jednočlane sekte, potpuno sam", pričao je Hans-Ludvig Kreber, sudski psihijatar, čije je reči preneo Deutsche Welle. "Nikome ne govori o onom što čini, ali sve svoje želje projektuje u televizijsku zvezdu (Štefi Graf). Misli da se toliko trudi oko nje, da mnogo čini za nju, pa da na neki način na nju polaže i pravo. Uopšte nema osećaj za realnost".
"Nameravao je da na iščašen način postane junak"
Rođen je 1954. u malom mestu Heringenu, u saveznoj državi Tiringiji, nekadašnja Istočna Nemačka. U stotinama kilometara daleki Hamburg uputio se kako bi pratio mečeve omiljene teniserke. Poneo je samo plastičnu kesu, a u njoj pidžamu, jednu domaću kobasicu i oštar kuhinjski nož sa tirkiznom drškom. Nekako je uštedeo tri hiljade maraka za put, to je trebalo da bude dovoljno za jeftinu sobu i ulaznice za turnir.
Imao je, navodi list, i plan B: ako ne uspe u Hamburgu, pokušaće na idućem takmičenju, u Rimu. "Slutio je on da će posle biti problema, ali je mislio da se žrtvuje za svoju Štefi. Nameravao je da na iščašen način postane junak", pričao je Kreber.
Novine su posle incidenta istakle i koliko je strasno nemačka publika navijala protiv Monike tokom kobnog meča. Sudija tog susreta Štefan Fos kasnije je rekao: "Da, mogu da zamislim da je porive psihički bolesnog čoveka podstakla takva atmosfera". Kako je opisao Welt, možda je upravo sudija slučajno spasao život Maloj Mo. Jer, tren pred napad viknuo je "Time!", opominjući teniserke da je kraj pauze. Na to se Monika nagnula napred kako bi dohvatila flašu i otpila još gutljaj vode.
Da nije, nož bi bez problema presekao nerve i povredio neki od vitalnih organa, srce ili pluća. Ovako je ubod ostao dubok samo dva centimetra. Samo... Ali, pogodio je drugo osetljivo mesto: dušu velike šampionke. Slično je napisala i sama Monika u autobiografiji iz 2009.
Bonus video
(Espreso/Blic žena)