Ljudi u srednjem veku su bili svedoci NEVEROVATNOG PRIZORA: Mislili su da DOLAZI BOG!

U proleće 1006. godine, ljudi širom sveta bili su svedoci prizora koji je nadmašio sve što su do tada videli na noćnom nebu.

Sve se, najverovatnije, odigralo 30. aprila, na mestu gde se danas nalazi sazvežđe Vuk (Lupus), a kada se iznenada pojavila nova “zvezda” - toliko sjajna da je nadmašila sve ostale nebeske objekte, čak i planetu Veneru!

Neobična pojava "gostujuće zvezde"

Većina tada nije znala da svedoči najsjanijoj eksploziji zvezde, ikada zabeleženoj u istoriji posmatranja, danas poznatoj kao supernova SN 1006.

Procene savremenih astronoma govore da je bila do 16 puta sjajnija od Venere i dovoljno snažna da baca senke po tlu. Neki zapisi sugerišu da se mogla videti čak i tokom dana, što je izuzetno retko za ovakve pojave.

Zahvaljujući brojnim zapisima iz različitih delova sveta, SN 1006 jedna je od najbolje dokumentovanih astronomskih pojava pre izuma teleskopa.

Kineski i japanski astronomi, poznati po sistematskom praćenju neba, zabeležili su pojavu “gostujuće zvezde” upravo krajem aprila 1006. godine, što se danas najčešće povezuje sa datumom 30. aprila.

Jedan od najdetaljnijih opisa dolazi iz islamskog sveta. Persijski naučnik, Ali ibn Ridvan, ostavio je zapis u kojem navodi da je zvezda bila “dva i po do tri puta veća od Venere” i da je “svetlost bila poput četvrtine mesečine”.

Opisao je i njen “promenljiv izgled”, što danas odgovara ponašanju supernove, prenosi Index.

U Evropi su zapisi ređi, ali postoje. Hronike iz Švajcarske i Italije pominju “novo svetlo” na nebu koje je trajalo mesecima. Neki su to tumačili kao “božanski znak”, dok su drugi pokušavali da pronađu prirodno objašnjenje, iako nauka tog vremena nije imala alate za tako nešto.

Važan deo za razumevanja kosmosa

Danas, znamo da je SN 1006 bila rezultat eksplozije “belog patuljka” u sistemu dve zvezde, tzv. supernova “tipa Ia”.

U takvom sistemu, jedna zvezda "krade" materiju od druge sve dok ne dostigne kritičnu masu, nakon čega dolazi do katastrofalne eksplozije. Ta eksplozija oslobodila je ogromnu količinu energije i na trenutak zasijala jače od cele galaksije u kojoj se dogodila.

Ostatak eksplozije i danas je vidljiv kao prošireni oblak gasa i prašine, poznat kao ostatak supernove SN 1006, udaljen oko 7200 svetlosnih godina od Zemlje.

SN 1006 ostaje referentna tačka u astronomiji kada se govori o ekstremnoj svetlini supernova. Upravo su supernove “tipa Ia” danas ključne za merenje udaljenosti u svemiru, jer imaju relativno ujednačenu svetlinu. Zahvaljujući njima, naučnici su otkrili ubrzano širenje svemira krajem 20. veka.

Eksplozija iz 1006. godine nije samo fascinantan istorijski događaj, već i važan deo savremenog razumevanja kosmosa.

Iako je sama “zvezda” nestala nakon nekoliko meseci, njen trag i dalje postoji. Ostatak supernove astronomi i danas proučavaju. Taj šireći oblak pruža uvid u fiziku eksplozija, kretanje međuzvezdanog gasa i procese koji oblikuju galaksije.

SN 1006 nas podseća da je svemir dinamično i ponekad nasilno mesto, ali i da su ljudi još pre hiljadu godina pažljivo posmatrali nebo i beležili ono što su videli. Upravo zahvaljujući tim zapisima danas možemo povezati istorijska svedočenja sa modernom naukom.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs)