Kako su Jugosloveni proslavljali Prvi maj? Jedna stvar koju su radili bi danas bila BAŠ, BAŠ ČUDNA

Punih 140 godina slavimo Međunarodni praznik rada ili Prvi maj. Sve je počelo do radničkog pokreta u Čikagu 1. maja 1886. godine kada su izašli na ulice tražeći svoja prava.

Svoje zahteve simbolično su istakli u tri osmice: osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.

Ipak, samog 1. maja se nije ništa dogodilo, već je dva dana kasnije izbila velika tuča između demonstranata i policije, što je rezultiralo pogibijom nekoliko radnika i ranjavanjem više desetina njih.

Ogorčeni policijskom brutalnošću, radnici, levičari, ali i anarhisti su sledećeg dana, 4. maja, organizovali demonstracije na čikaškom trgu Hejmarket.

Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca.

Nastradali su i demonstranti – u eksploziji je poginulo najmanje četvoro, a povređeno je više od 30 štrajkača.

U znak sećanja na te događaje, 1889. odnosno tri godine kasnije, na Prvom kongresu Druge Internacionale 1. maj je proglašen za Međunarodni praznik rada.

Kako se 1. maj proslavljao u Jugoslaviji?

Međunarodni praznik rada proslavljao se urankom. Tada bi ljudi u zoru dolazili na obližnja izletišta, gde se palila logorska vatra, a onda bi se narodno okupljanje pretvorilo u narodni zbor. Obično je postavljana bina na kojoj su se smenjivali sindikalni govori, prigodne recitacije i pesme. Potom bi nastupalo lokalno folklorno društvo, da se vredni narod razgali i opusti na zasluženom odmoru. Potom bi sledilo sindikalno posluženje, pečeni prasići, jagnjići, negde i volovi… Oko tih logorskih vatri spontano bi se povelo kolo, ljudi su ostajali po celu noć u međusobnom druženju… Bilo je dovoljno prostrti ćebence i poneti nešto hrane od kuće da se prezalogaji…

Kako je standard rastao, sedamdesetih i osamdesetih godina, prvomajski uranak se pretvarao u praznik preterivanja u jelu i piću. Pristizali su prvi automobili u naše živote i polako postajali statusni simboli, od "fiće", preko "tristaća", pa do "golfa". Postao je manir dovesti svog četvorotočkaša u prirodu, često ga i pompezno oprati u gomili sapunice i polivati kofama vode, da zablista.

Posle se otvore sva vrata i odvrne muzika do daske, krene roštiljanje uz litre piva i špricera. Ko može, zaigra odbojku, badminton ili fudbal…Na kraju ostane gomila smeća, ali ko je u to vreme vodio računa o očuvanju životne sredine? Glavne informacije vezane za praznik rada bile su koliko dana se ne radi i kakvo će vreme biti.

Bilo je uobičajeno spajanje neradnih dana u celu nedelju, i baš je bilo baksuzno kad Prvi maj pada u dane vikenda. Tako praznik rada postade svetkovina nerada i hedonizma. Ko je imao rodbinu na selu ili u drugim gradovima, išao je u goste. Ko je želeo, putovao je u inostranstvo, obično do Trsta ili Soluna u šoping ili na mini odmor na more ili na planinu. Razvila se tradicija sindikalnih prvomajskih izleta i putovanja.

Kako se Praznik rada slavi danas

Većina će sa porodicom izaći na izletište, poneti roštilj, opustiti se do kasno u noć, a onda kući.. Nema više onih slavlja od tri dana, sada se koriste dani za putovanje i odmor od posla i kolega. Malo ko će ovog 1. maja otići na roštiljanje sa kolegama sa posla, a kamoli pričati o poslu.

Bonus video:

(Espreso / secanja.com)