U Srbiji pronađena jedna od najkrupnijih vrsta insekata: Evo po čemu ih možete prepoznati (FOTO)

U Srbiji je pronađena nova vrsta insekata „veliki ljubičasti trčuljak“, saopštio je danas Institut za zoologiju Biološkog fakulteta u Beogradu, navodeći da je reč o vrsti iz porodice trčuljaka, reda tvrdokrilaca.

U nacionalnom naučnom časopisu Acta Entomologica Serbica objavljeno je da je prvi put je za teritoriju Srbije potvrđeno prisustvo vrste Carabus scabrosus, poznate pod nazivom „veliki ljubičasti trčuljak“.

Autori rada su viši naučni saradnik Nikola Vesović, redovni profesor Srećko Ćurčić i docent Katarina Stojanović iz Instituta za zoologiju Univerziteta u Beogradu, kao i Boris Novaković iz Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine Srbije.

Kako se ističe, sakupljena je svega jedna odrasla jedinka ove izuzetno atraktivne vrste u jesen 2015. godine na levoj obali reke Nišave, kod Dimitrovgrada na 1,5 km od bugarske granice, što ukazuje da je vrsta prisutna u Srbiji više od decenije.

Uprkos naporima proteklih godina, uključujući ručnu pretragu i postavljanje klopki u dolini Nišave od Dimitrovgrada do Pirota, naučnici nisu uspeli da sakupe dodatne primerke, što govori da je vrsta za sada retka u Srbiji.

Veliki ljubičasti trčuljak pripada jednom od najbogatijih rodova tvrdokrilaca i insekata uopšte, sa oko 1.000 prepoznatih vrsta, a na Balkanu su poznate 44 vrste , od kojih je jedna petina endemična.

Reč je o krupnoj, neletećoj i robusoj vrsti, koju karakterišu duge, zakrivljene vilice, dvorežnjevita gornja usna, grubo naborana leđna površina glave i vratnog štita i kvrgasta pokrilca, metalnoplav ili ljubičast odsjaj površine tela što ih čini posebno vizuelno prepoznatljivim.

Sa dužinom tela odraslih jedinki većom od 50 mm, spada među najkrupnije evropske tvrdokrilce i insekte.

Vrsta se prevashodno javlja u listopadnim šumama , a u jugoistočnoj Srbiji u okolini lokaliteta gde je pronađena zabeležen je i kopneni puž Helix lucorum „šumski ili turski puž“, kojim se trčuljak najverovatnije hrani.

Glavna dilema naučncima je kako je vrsta uopšte dospela u Srbiju, s obzirom na to da su najbliži poznati lokaliteti C. scabrosus udaljeni gotovo 200 kilometara, posebno kako je prešla tu udaljenost pošto nema sposobnost letenja.

Naučnici naglašavaju potrebu za daljim terenskim istraživanjima radi procene stanja populacije ove vrste u Srbiji i razmatranja njene zaštite u zakonu.

Bonus video:

(Espreso / Agencije)