SAZNAJTE
Promena u penzionom sistemu donosi veće isplate: Evo kako će sada izgledati primanje penzije
Švedski ministar za finansijska tržišta Niklas Vikman pozvao je evropske zemlje da mobilišu svoje penzione sisteme kako bi ojačale tržišta kapitala.
Švedski ministar za finansijska tržišta Niklas Vikman zalaže se za uvođenje penzionog modela koji bi mnogo manje zavisio od državnih isplata, a mnogo više od kretanja na tržištu kapitala. Naime, zemlje koje imaju ovako strukturirane penzione sisteme uspele su da generišu više sredstava za penzije nego one u kojima dominira klasični sistem međugeneracijske solidarnosti, poput Hrvatske.
Švedski ministar za finansijska tržišta Niklas Vikman pozvao je evropske zemlje da mobilišu svoje penzione sisteme kako bi ojačale tržišta kapitala.
Kako Evropska unija insistira na jedinstvenom tržištu kapitala, umesto 27 pojedinačnih, što bi smanjilo zavisnost od banaka i poboljšalo prekogranični pristup finansiranju putem tržišta akcija i kapitala, Vikmanovu ideju će ozbiljno razmotriti evropske institucije, piše Poslovni dnevnik.
„Moramo da ubedimo naše partnere širom Evrope da udeo sistema međugeneracijske solidarnosti treba da bude manji, a udeo sistema finansiranih kapitalom veći“, rekao je Vikman, pozivajući veće zemlje članice EU da reformišu svoje penzione sisteme.
Naveo je podatke OECD-a, koji pokazuju da su od 2022. do 2024. godine Švedska, Danska i Holandija zajedno držale približno dve trećine akumulirane penzijske štednje u EU, dok su zemlje sa sistemom međugeneracijske solidarnosti držale samo 22 procenta.
Ulaganje u tržišta kapitala
Naime, Švedska, Finska, Danska i Holandija imaju penzione sisteme u kojima se deo doprinosa građana ulaže u finansijsku imovinu, što omogućava isplatu budućih penzija iz akumulirane imovine i njihovih investicionih prinosa.
Švedski penzioni sistem se manje oslanja na državne penzijske isplate, odnosno sistem međugeneracijske solidarnosti, dok u većoj meri podstiče dopunske penzije i penzijsku štednju. Tako penzija prosečnog građanina Švedske dolazi iz tri izvora, piše portal Moje vreme.
Osnova je javna penzija, koja se finansira iz poreza i doprinosa, u ukupnom iznosu od 18,5 odsto. Međutim, ovo nije čist sistem međugeneracijske solidarnosti kao u Hrvatskoj, jer doprinos od 16 odsto ide u taj sistem, a preostalih 2,5 odsto se prenosi u sistem individualne kapitalizovane štednje, gde građanin može da izabere fond u koji želi da uloži ili da novac ostavi državnom fondu AP7 Såfa. To je praktično kombinacija prvog i drugog stuba, ako ga uporedimo sa hrvatskim penzijskim sistemom.
Profesionalna penzija i lična odgovornost
Zatim dolazi profesionalna penzija, odnosno dodatni doprinosi poslodavca, koji se najčešće definišu kolektivnim ugovorima. Što je plata veća, to je profesionalna penzija važnija, jer je javna penzija ograničena, pa poslodavci obično nadoknađuju razliku, što na kraju određuje životni standard većine švedskih penzionera.
Treći element koji čini švedsku penziju praktično je identičan hrvatskom trećem stubu. Naime, to je dobrovoljna penzijska štednja, koja je važna za one koji nemaju visoku profesionalnu penziju ili žele da povećaju svoje prihode u starosti.
Pored toga, treba reći da švedski penzioni sistem funkcioniše na sličnim principima kao i hrvatski. Duži radni staž i veće plate znače veću penziju, a penzije pojedinaca su kažnjene ili povećane. Međutim, za razliku od Hrvatske, u Švedskoj visina penzije mnogo više zavisi od tržišta kapitala, velikodušnosti poslodavaca i lične finansijske odgovornosti svakog građanina.
Bonus video: