TROVANJE U NAJAVI! Četiri namirnice koje nikada ne smete ostavljati na sobnoj temperaturi, NEMA ŠALE SA OVIM!

Trovanje hranom se javlja kada jedemo hranu koja je kontaminirana patogenim bakterijama, virusima ili gljivicama. Iako mnogi znaju da je nedovoljno kuvana hrana čest uzrok problema, podjednako važan, ali često zanemaren faktor je nepravilno odlaganje ostataka. Zato je pravilno skladištenje ostataka ključno za očuvanje zdravlja.

Ostaci pice: omiljeni doručak koji može postati rizičan

– Trovanje hranom može se javiti i nakon jedenja već pečene pice i to iz više razloga. Problem mogu biti sirovi ili nedovoljno kuvani sastojci, pokvarena hrana ili kontakt sa kontaminiranim površinama. Rizik postoji i ako je hranu dodirnula osoba koja nije oprala ruke – upozorava Primrouz Fristoun, predavač kliničke mikrobiologije na Univerzitetu u Lesteru.

Zanimljivo je da sušeno začinsko bilje koje se često dodaje pici, poput bosiljka, bibera ili origana, takođe može sadržati mikroorganizme. Do kontaminacije može doći tokom uzgoja i proizvodnje, ali i zbog nepravilnog skladištenja u kući.

Sušeno bilje može preživeti bakterije koje izazivaju trovanje hranom, uključujući salmonelu, bacilus cereus i klostridium perfringens. Čak i kada su sastojci bili izloženi visokim temperaturama tokom pečenja, ako se pica ostavi na sobnoj temperaturi predugo nakon pripreme, ona postaje pogodno okruženje za razmnožavanje bakterija.

Ako volite da jedete hladnu picu, stručnjaci preporučuju da ostatke stavite u frižider u roku od dva sata od isporuke ili pripreme. Na ovaj način, pica će biti bezbednija za jelo sledećeg jutra.

Trebalo bi je čuvati pokrivenu u frižideru kako bi se sprečila kontaminacija vazduhom, a najbolje je pojesti je u roku od dva dana. Važno je napomenuti da hlađenje ne ubija bakterije, već samo usporava rast bakterija.

Ako se pica ostavi na sobnoj temperaturi nekoliko sati ili preko noći, bakterije se mogu brzo razmnožavati. U ovom slučaju, hrana može postati nebezbedna za jelo, čak i ako izgleda i miriše potpuno normalno.

Ostaci piletine: posebno osetljiva hrana

Kuvano ili pečeno pile je jedna od namirnica koje se najbrže kvare nakon hlađenja. Razlog je visok sadržaj vode i hranljivih materija i relativno niska kiselost, što pogoduje rastu bakterija – posebno ako se ne skladišti pravilno.

– Veoma je važno čuvati ostatke piletine samo ako je meso potpuno kuvano. Ako primetite tragove krvi u sokovima kuvane piletine, ne bi trebalo da je jedete ili da je čuvate za kasnije - dodaje on.

Sirova piletina, upozorava on, može da sadrži bakterije poput kampilobaktera, salmonele ili klostridijuma perfringensa, koje su česti uzroci trovanja hranom. Zato je temeljno kuvanje ili pečenje izuzetno važno.

Čak i mala količina nedovoljno kuvanog mesa može biti problem. Bakterije koje su ostale u tkivu mogu nastaviti da se razmnožavaju čak i u frižideru, a njihovo prisustvo se često ne prepoznaje po mirisu ili izgledu.

Nakon kuvanja, piletinu koju ne planirate odmah da jedete treba pokriti i staviti u frižider čim se ohladi. Idealno bi bilo da je ne ostavite na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

Kuvanu piletinu možete čuvati u frižideru do tri dana. Međutim, ako primetite krv ili znake nedovoljne termičke obrade, ne bi trebalo da konzumirate takvu hranu - ni hladnu ni podgrejanu.

Ako želite da sačuvate kuvani pirinač, potrebno ga je pokriti nakon kuvanja, brzo ohladiti i staviti u frižider. Preporučuje se čuvanje najviše 24 sata. Foto: Shutterstock

Jela od pirinča: čest uzrok trovanja hranom

Ostaci jela od pirinča, uključujući prženi pirinač, rižoto i buritose, često se povezuju sa trovanjem hranom. Uzrok je bakterija Bacillus cereus, koja se često nalazi u nekuvanom pirinču.

Tokom kuvanja, napominje mikrobiolog, bakterije se uništavaju, ali njihove spore mogu preživeti visoke temperature. Ako se kuvani pirinač ostavi na sobnoj temperaturi duže od dva sata, spore se mogu razviti u aktivne bakterije i početi da se razmnožavaju. Pored toga, ove bakterije mogu proizvesti toksine koji izazivaju iznenadno povraćanje i dijareju, a simptomi mogu trajati i do 24 sata.

Ako želite da sačuvate kuvani pirinač, potrebno ga je pokriti nakon kuvanja, brzo ohladiti i staviti u frižider. Preporučuje se čuvanje najviše 24 sata. Pirinač se može jesti hladan, ali samo ako se pravilno ohladi i brzo čuva u frižideru. Duže skladištenje povećava rizik jer bakterijske spore mogu vremenom postati aktivne.

Ostaci konzervirane hrane: koliko dugo su bezbedni?

Da biste bezbedno čuvali ostatke konzervirane hrane, važno je da ih pokrijete i stavite u frižider kako biste sprečili kontaminaciju mikroorganizmima koji se prenose vazduhom.

Hrana se takođe može čuvati u originalnoj konzervi, jer se ona steriliše tokom proizvodnje. Međutim, mnogi stručnjaci preporučuju prebacivanje sadržaja u staklenu ili plastičnu posudu sa poklopcem, prvenstveno radi očuvanja ukusa.

Trajanje bezbednog skladištenja zavisi od vrste hrane:

Namirnice sa visokim sadržajem kiseline (npr. paradajz) mogu se čuvati u frižideru pet do sedam dana

Namirnice sa niskim sadržajem kiseline (meso, riba, povrće, voće, testenine) mogu se čuvati najviše tri dana

Razlog je taj što kiselina usporava rast bakterija koje izazivaju trovanje hranom.

Najvažnije pravilo: brzina je ključ bezbednosti

Ostaci hrane mogu biti bezbedni za jelo čak i kada se jedu hladni, ali samo ako se pravilno čuvaju. Najvažnije je da ih što pre stavite u frižider nakon pripreme i potrošite u roku od jednog do dva dana.

Ukratko, tri osnovna pravila bezbednosti su:

• brzo hlađenje,
• pravilno skladištenje
• blagovremena potrošnja.

Bonus video:

(ESPRESO/ Izvor: sciencealert.com/zdravlje.kurir.rs/M.S.)