LJUDI MASOVNO UMIRU, LJUDSKO TELO OVO NE MOŽE DA IZDRŽI: Kosi i stare i mlade, stotine miliona u ogromnoj opasnosti

Porast temperature na Zemlji već je toliko izražen da se u pojedinim područjima stvaraju uslovi koje ljudsko telo ne može da preživi, a od toplotnih talasa već je umrlo nekoliko hiljada ljudi, ako ne i više. To su zaključci nove studije koja je pokazala da su ljudi znatno osetljiviji na porast temperature nego što se ranije mislilo.

Za potrebe ove studije, naučnici su ispitali šest ekstremnih toplotnih talasa između 2003. i 2024. godine i utvrdili da kombinacija visoke temperature i visoke vlažnosti, uz smanjenu sposobnost tela da se rashladi, može biti pogubna za starije osobe.

Do sada se smatralo da ljudsko telo može da preživi šest sati izloženosti temperaturi "vlažnog termometra“ od 35 stepeni Celzijusa. Temperatura vlažnog termometra je mera koja pokazuje koliko se vazduh može ohladiti isparavanjem vode. Drugim rečima, ona pokazuje koliko efikasno znoj (ili voda uopšte) može da ohladi neku površinu. Dakle, ako je temperatura 35 stepeni i vazduh je suv, telo može da se hladi. Međutim, ako je temperatura 35 stepeni i vazduh je veoma vlažan, znoj ne isparava i dolazi do pregrevanja.

Takve situacije na Zemlji su generalno veoma retke, ali ih u poslednje vreme ima sve više.

Hiljade ljudi umrlo od vrućine

Posebno zabrinjava to što je tokom toplotnih talasa u Meki (Saudijska Arabija, 2024), Bangkoku (Tajland, 2024), Finiksu (Sjedinjene Američke Države, 2023), Maunt Ajzi (Australija, 2019), Larkani (Pakistan, 2015) i Sevilji (Španija, 2003) od vrućine umrlo na hiljade ljudi, iako temperatura nije bila ni blizu granice od 35 stepeni vlažnog termometra.

Kako bi objasnili šta se dogodilo, naučnici su primenili novi model ljudskog preživljavanja koji uzima u obzir sposobnost tela da funkcioniše i ostane rashlađeno u zavisnosti od starosti. Otkrili su da je tokom svih šest događaja postojao period u kojem starije osobe nisu odmah mogle da pronađu hlad i bile su predugo izložene ekstremnoj vrućini, što je dovelo do njihove smrti.

Profesorka Sara Perkins-Kirkpatrik, glavna autorka studije sa Australijskog nacionalnog univerziteta, rekla je da su rezultati šokantni.

"Moja prva pomisao bila je: ‘O, strašno! Zaista nisam očekivala da ću to videti, naročito kada se fokusirate na pojedinačne gradove’, rekla je. ‘Ako se to događa već sada, šta onda donosi budućnost koja je toplija za dva ili tri stepena?’“

Duži i jači toplotni talasi

Klimatske studije pokazuju da toplotni talasi širom sveta traju duže i postaju intenzivniji.

"Do sada smo toplotne talase definisali samo prema temperaturi. To je delom bilo zato što smo imali samo te podatke. Međutim, pomoću ovog modela, u koji smo uključili i sposobnost tela da se rashladi, moći ćemo mnogo bolje da razumemo kako ovi događaji mogu biti smrtonosni“, rekla je Perkins-Kirkpatrik, klimatolog i stručnjak za ekstremne vrućine.

Studija je analizirala samo periode u kojima je smrtonosni toplotni udar bio verovatan ako je osoba bila izložena vrućini šest sati, a takođe je pretpostavila da ljudi dočekuju vrućinu sa normalnom telesnom temperaturom.

Svih šest toplotnih talasa uključivalo je periode koje osobe starije od 65 godina ne bi preživele ako bi ostale napolju na jakom suncu.

Međutim, toplotni talasi u Larkani i Finiksu uključivali su periode koje starije osobe ne bi preživele čak i da su bile u hladu. Štaviše, toplotni talas u Larkani uključivao je period koji bi bio smrtonosan čak i za mlade osobe od 18 do 35 godina na direktnom suncu.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Nejčer komjunikejšns, sugeriše da su smrtni slučajevi od vrućine, posebno u zemljama u razvoju i gusto naseljenim područjima, „nesumnjivo i ozbiljno nedovoljno prijavljeni“, napisali su Perkins-Kirkpatrik i njene kolege.

Takođe, rezultati pokazuju da su „smrtonosni uslovi već doveli stotine miliona ljudi u ozbiljnu opasnost“.

Perkins-Kirkpatrik je navela da su se pre razvoja ovog modela naučnici uglavnom oslanjali na statističku analizu kako bi procenili verovatan broj smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim toplotnim uslovima.

"Rizik u budućnosti mnogo je veći nego što smo mislili"

Profesor Oli Džej, koautor studije i direktor Istraživačkog centra za toplotu i zdravlje Univerziteta u Sidneju, rekao je: "Uslovi koji ugrožavaju ljudske živote već postoje, a rizik u budućnosti gotovo sigurno je mnogo veći nego što smo ranije mislili.“

Jedini način da ljudsko telo samostalno održava temperaturu u bezbednim granicama jeste znojenje.

Međutim, kada se visoke temperature i vlažnost kombinuju, to smanjuje isparavanje znoja i, ako se ne kontroliše, može izazvati toplotni udar. Starije osobe su posebno ranjive jer imaju smanjenu sposobnost znojenja, naročito ako su starije od 75 godina.

Profesor Stiv Šervud, klimatolog sa Univerziteta Novi Južni Vels, ranije je sproveo istraživanje koje je pomoglo u utvrđivanju teorijskih granica koje ljudsko telo može da podnese.

"Noviji rad preciznije određuje gde su stvarne granice. Činjenica da smo tako blizu fizioloških granica znači da je ublažavanje rasta temperatura ključno kako bi ljudi mogli da nastave da žive na najtoplijim i najvlažnijim mestima, uključujući neke delove Australije i veći deo tropskih područja, ali posebno u Indiji i na Bliskom istoku“, rekao je Šervud.

„Veliki deo svetske populacije živi na tim mestima. Ako temperature nastave da rastu, visoke temperature u kombinaciji sa vlagom ozbiljno će im naškoditi, čak i ako uspemo da upravljamo kišom, sušama, olujama i porastom nivoa mora.“

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji/ Prenela: T.M.)