DVONEDELJNO PRIMIRJE SAD I IRANA UZ SAGLASNOST IZRAELA: Cena nafte je naglo pala, a ovo je budućnost sukoba

Dvonedeljno primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, uz saglasnost Izraela, donelo je kratkotrajno olakšanje svetu koji je bio na ivici otvorenog sukoba. Ipak, iza diplomatskog uspeha ostaje niz otvorenih pitanja – od kontrole Ormuskog moreuza do sudbine Libana i šire bezbednosne arhitekture Bliskog istoka. Sporazum je postignut u poslednjem trenutku, uz posredovanje međunarodnih aktera. Cena nafte naglo je pala, a tržišta su reagovala pozitivno. Međutim, uprkos objavljenom prekidu vatre, napadi na terenu nisu potpuno prestali, što dodatno dovodi u pitanje održivost dogovora.

Evropski lideri pozdravljaju primirje, ali istovremeno upozoravaju da ono ne može biti trajno rešenje bez šireg političkog dijaloga i uključivanja svih aktera u regionu. Dok jedni vide šansu za diplomatiju, drugi upozoravaju da je ovo samo kratka pauza u sukobu sa dubokim geopolitičkim, energetskim i bezbednosnim korenima.

Gosti emisije „Usijanje“ na Kurir televiziji komentarisali su da li je aktuelno primirje rezultat stvarne diplomatske inicijative ili šire geopolitičke strategije upravljanja konfliktom: Sofija Tasić, spoljnopolitički komentator, Aleksandar Stanković, politički analitičar i Mihailo Savić, politički ekonomista.

Nafta, diplomatija i krhko primirje

Pored postizanja primirja, jedna od glavnih vesti u svetu jeste i pad cene nafte, barel je pojeftinio za gotovo 12,5 odsto, što je značajno za globalnu ekonomiju, a posebno za ovaj deo Evrope. Istovremeno, iz Teherana i Vašingtona stižu prilično različite poruke. Teheran je izneo listu svojih zahteva prema Sjedinjenim Američkim Državama, dok se paralelno vodi i snažan informacioni rat.

Sofija Tasić istakla je da su poruke koje dolaze iz ove dve prestonice potpuno suprotstavljene i da ne mogu istovremeno biti istinite:

- Ja ni na koji način ne vidim ovaj privremeni prekid vatre od dve nedelje kao nešto što će dovesti do trajnog prekida. Mislim da će se neprijateljstvo obnoviti i da je ovo bilo samo taktički ili strateški, Amerika je želela da pokaže da pruža šansu miru.

Tasić je naglasila i da Izrael ima jasno definisane ciljeve koje ne planira da menja:

- Izrael ima svoje ciljeve od kojih neće odustati, apsolutno neće odustati - 14 dana, 21 dan, mesec dana, ali Izrael će uništiti kapacitet iranskog nuklearnog programa, uništiće sve balističke pogone i moć da se oni ponovo oporave u narednih 10 do 20 godina. Naći će uranijum koji se "šeta" po Iranu i još dublje će zaći u nomenklaturu iranske vlasti, ako ne i čak i na taj način da izraelski čovek bude novi vođa Irana

Suprotstavljene tvrdnje i propagandni rat

Prema tvrdnjama iz Vašingtona, tokom poslednjih 800 udara američke vojske izvedenih u kratkom periodu, iranska vojna struktura je ozbiljno oslabljena, dok se preostale snage nalaze u bunkerima i skrovištima. Sa druge strane, iz Irana stižu samouverene izjave koje osporavaju takve navode.

Aleksandar Stanković smatra da ovakve informacije treba posmatrati u kontekstu propagandnog rata:

- Sve te informacije spadaju samo u domen propagandnog rata i jednih i drugih. Urađeno je dosta toga pogrešnog, pre svega po Ameriku. Ako je jedan Vilijam Barns znao da je Iran neosvojiva tvrđava i da je potrebno mnogo toga uraditi da bi došlo do toga da ih pobede, ja se zaista pitam kako je Amerika uopšte mogla da pomisli da može nešto da uradi protiv države koja celo svoje postojanje bazira na odbrani i na doživljavanju apokalipse. Dakle, Iranci doživljavaju svojih pet minuta, oni su tu da postanu mučenici i mi vidimo koliko ljudi u suštini podržava taj režim.

Na ovu temu nadovezao se i Mihailo Savić, koji je ukazao na problem poverenja u diplomatske procese:

- Ono što sada čujemo, što je vest koja se vrti u proteklih nekoliko sati, jeste da Iran preti da će prekinuti bilo kakvu putanju ka primirju ili ka bilo kakvim razgovorima ukoliko Izrael nastavi da napada Liban. Specifično je rečeno da primirje mora da bude i u Libanu.

Savić je zaključio da je, u trenutnim okolnostima, teško govoriti o stvarnom primirju, jer situacija na terenu i dalje ostaje neizvesna i podložna promenama.

Ormuski moreuz kao ključna tačka krize

U narednim danima svetske berze pokazaće kakav će stvarni efekat imati ovo primirje i da li će biti rešeno jedno od najvažnijih pitanja, deblokada Ormuskog moreuza, koji predstavlja ključnu tačku za globalnu trgovinu energentima.

Stanković smatra da su transport i distribucija nafte u Iranu ozbiljno narušeni, što će imati dugoročne finansijske posledice po tu zemlju.

- Iranci su zemlja koja godinama trpi ozbiljne restrikcije i taj momenat naplate će faktički doći kao jedan trenutak. Ne daju direktno novac i kažu "evo, mi ćemo da uložimo", već će to biti preduslov za nastavak tihog sukoba. Ovo sada ne mora da se završi nekim sporazumom, dovoljno je da se završi primirjem, obustavom vatre i daljim razmišljanjem kako će da se reši to iransko pitanje, jer ja zaista iz ove perspektive ne vidim način na koji Iran i Izrael mogu da koegzistiraju. I jedna i druga zemlja doživljavaju sebe kao smrtne neprijatelje, dakle pravo pitanje je kako pronaći model opstanka te dve države, a dok se to ne desi, jedino rešenje je zamrznuti konflikt.

Na ovu procenu nadovezao se i Savić, ističući da se u suštini ništa značajno nije promenilo na terenu:

- Ništa se suštinski nije promenilo - brodovi koji su prolazili pre nedelju dana mogu i dalje da prolaze, a oni koji nisu mogli i dalje ne mogu. Kriterijum po kojem se prolazi jeste da li ste pristali na zahteve Irana.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)