MESAR OTKRIO KAKO DA PREPOZNATE BAJATU JAGNJETINU! Na ovom mestu se SVE VIDI, OPREZ!

Zadranin Goran Krnčević u životu je radio kao mesar i pomorac, a probao je i australijsku jagnjetinu, za koju kaže da je dobra. "Probao sam je u jednom američkom restoranu“, rekao je u razgovoru za HRT.

Niska cena proizvodnje

A kako prepoznati dobru jagnjetinu? Mesar Josip Vanjak kaže da mora biti roze boje.

"Ona mora da bude živahna, da nije ukočena. Rebra moraju biti mala. Ne smeju biti velika. To je stara jagnjetina.“ Zadarski pečenjar Ilija ističe kako ljudi najviše vole domaću — ličku, bukovačku i pašku. Iako će Evropska unija uvesti sistem kvota, čak i ta količina zabrinjava uzgajivače ovaca.

"U Australiji je drugačiji način proizvodnje. To su velike farme, niska je cena proizvodnje. Oni imaju otprilike 30 odsto nižu cenu te jagnjetine. Tako da će to zaista uticati na naš sektor stočarstva“, naveo je Daniel Segarić, pročelnik Zadarske županije za poljoprivredu.

U Zadarskoj županiji jedva ima 80 hiljada ovaca. Pre dve godine bilo ih je deset hiljada više. Veruje se da će velike farme u unutrašnjosti imati problem, odnosno da će uzgajivači u unutrašnjosti imati veće poteškoće od paških uzgajivača.

Od polja do stola

Problem neće imati samo uzgajivači jagnjadi. Naime, jedan od najosetljivijih delova sporazuma, oko kojeg su se godinama lomila koplja, jeste uvoz govedine. EU će, prema sporazumu, otvoriti dve carinske kvote za australijsku govedinu u ukupnom iznosu od 30.600 tona, pri čemu će oko 55 odsto te količine ulaziti bez carine.

Upravo ta činjenica izaziva zabrinutost među evropskim, pa tako i hrvatskim proizvođačima, iako prema odredbama sporazuma australijska govedina namenjena EU mora zadovoljiti stroge uslove, dolaziti iz posebno sertifikovanih lanaca proizvodnje, uz potpunu sledljivost i bez upotrebe hormonskih promotora rasta.

Drugim rečima, reč je o mesu koje mora biti usklađeno sa evropskim standardima bezbednosti hrane. Ipak, to ne znači da će tržišni pritisci izostati, posebno kada se uzmu u obzir cene australijske govedine za koju mnogi upozoravaju da će biti jeftinija od domaće. Na to je nedavno u razgovoru upozorio novi predsednik Udruženja za tov i uzgoj junadi Baby Beef, Dino Gelemanović, ujedno vlasnik i direktor porodične farme Poljo-Davor, koja se bavi zaokruženom proizvodnjom goveda "od polja do stola“, sa oko 400 grla.

Strogi standardi

"Svaki takav ugovor kojim meso bez carine dolazi na evropsko tržište sigurno će ugroziti proizvođače u celoj Evropskoj uniji, a samim tim i kod nas“, upozorava Gelemanović. Dodaje da je problem dodatno naglašen slabijom kupovnom moći domaćih građana:

"Automatski će jeftinije meso, lošijeg kvaliteta, dolaziti upravo na naše tržište.“

Iako EU ima najstrože standarde proizvodnje hrane, Gelemanović ističe da konkurencija iz trećih zemalja često dolazi iz sistema sa drugačijim uslovima. „U EU imamo najkontrolisaniju proizvodnju — kontrolišu se pesticidi, teški metali i svi ostali parametri. U ostatku sveta nemaju takve rigorozne uslove i automatski smo u nepovoljnom položaju kada takvo meso dođe na naše tržište“, kaže, dodajući da uprkos tome što u Evropu iz Australije prema sporazumu ne sme stići tzv. „hormonska govedina“, sumnja da će se to u praksi ostvariti.

„Papir trpi sve, tako da mislim da i u tom slučaju mogu napisati na deklaraciji šta hoće. Koliko će to Evropa kontrolisati na ulazu, poučeni iskustvom drugih proizvoda, mislim da neće biti nekih rigoroznih kontrola“, dodaje.

(Espreso/kurir biznis/Dnevno.hr/prenela PV)