KAKVE UGOVORE JE POTPISIVAO SAŠA POPOVIĆ? Iscurio sav sadržaj - KONAČNO ZNAMO NA ŠTA IH JE OBAVEZIVAO

Pevač Bojan Bjelić svojevremeno je bio deo Grand postave.

On jse sada prisetio saradnje sa pokojnim Sašom Popoviće dotakavši se ugovora koji su svi tada morali da potpišu..

- U pravnom delu... Tada su se potpisivali tipski ugovori koji su bili isti za svakoga. Sa svakim albumom dobijao si šest emisija "Grand šou"-a, šest emisija "Grand parade" i još šest emisija još jedne emisije. To je bio paket koji su dobijali svi, možda je neko dobijao i više, ali to je bio osnovni paket i više nego dovoljan za promociju jednog albuma - rekao je prvo Bojan.

- Ja njima dam pesme koje su... Nisu u njihovom vlasništvu, jer su autorska prava autora neotuđiva dela. Pesme se daju na korišćenje meni kao pevaču ili diskografskoj kući da se izdaju, a autori su dali prava da "Grand" može da objavi i prodaje diskove. Tada su bili popularni ringtonovi, pa su oni imali prava i na prikupljanje tantijema od tih ringtonova - dodao je Bjelić za "Novu" o saradnji sa Popovićem.

Pevač je živeo u Kanadi u koju se preselio nezadovoljan životom koji je živeo, a nedavno je priznao da li je tamo stao na "ludi kamen".

- Otišao sam da pevam. Bila je organizovana turneja, nekih šest nastupa, pretežno u Ontariju. Otišao sam prvi put tamo, to je prošlo sjajno, ljudi su me baš super prihvatili i odmah sam shvatio da je naša dijaspora koja tamo živi potpuno drugačija od evropske dijaspore. Kanada je prilično rigorozna kada su radne vize u pitanju i nema mnogo pevača priliku da ode baš tamo da gostuje. Amerika je neka druga priča, ali Kanada je malo teža što se tiče viznog režima. U Kanadi sam imao građevinsku firmu i kafić - rekao je Bojan Bjelić, koji je posle mnogo godina odlučio da se vrati u Srbiju.

- Jesam, vratio sam se. Upoznao sam dosta naših ljudi koji se bave raznim poslovima i slušao sam ih kako su se snašli kada su se doselili u Kanadu i kako je njima tekao život i početak u novoj zemlji. Dopalo mi se iz njihove priče to što je Kanada zemlja sa jasnim zakonima, gde se znaju pravila, gde svako ima licencu da bi radio u određenoj sferi posla. Počeo sam da razmišljam, prva ideja je bila da otvorim zajedno sa nekim tamo lokalnim čovekom možda klub ili restoran sa našom muzikom i našom hranom, i da budem neka spona što se tiče tog entertainmenta (zabave), da pokušam da svoje kolege i neke dobre bendove dovedem tamo i da, kada je naša muzika u pitanju, malo oplemenim noćni život ljudima kojima to nedostaje. Tako da sam krenuo da se raspitujem, aplicirao prvo za radnu vizu, pa onda za trajni boravak. Vrlo brzo sam shvatio da je tržište nekretnina tamo potpuno drugačije nego kod nas i generalno u Evropi i da ima ozbiljnu perspektivu. Uložiti u nekretninu, prodati je posle određenog vremena ili adaptacije, donosilo je zaradu koju ovde ljudi koji se bave nekretninama mogu samo da sanjaju. Njihov prosečan rast cena nekretnina na godišnjem nivou bio je tada oko 11 odsto, što je neverovatno - kazao je Bojan potom.

- Nemam dete, nisam bio oženjen, nisam ni danas. Brak kao brak meni nikada nije predstavljao nešto što treba da se štiklira samo da bi se desilo. Mislim da su mnogo bitniji odnos između dvoje ljudi i način na koji ćete doživeti jedno drugo nego taj papir. Nisam neko ko ispunjava klišee i očekivanja porodice, roditelja, familije ili javnosti - rekao je on.

(Espreso/telegraf/prenela PV)