KRISTINA JE PRVA ŽENA KOJA JE ODLETELA NA MESEC: Drži i REKORD po broju dana provedenih u svemiru, ŽENA je ZVER!

NASA je uspešno lansirala misiju Artemis II, prvi let sa ljudskom posadom ka Mesecu još od 1972. godine. Raketa Space Launch System (SLS), sa kapsulom Orion, poletela je iz Svemirskog centra Kenedi nakon odlaganja izazvanih tehničkim problemima i ranijim promenama plana misije.

Pored toga što je letelica sa Zemlje poletela ka Mesecu posle pola veka, ispisana je još jedna stranica istorije. Naime, u sastavu posade nalazi se i astronautkinja Kristina Koh, koja je ovim letom postala prva žena u misiji ka našem jedinom prirodnom satelitu.

Rekord koji je definisao njenu karijeru

Kristina Koh je elektroinženjer i fizičar po obrazovanju, sa završenim osnovnim studijama iz obe oblasti i master diplomom iz elektrotehnike. Karijeru je započela u Godard centru za svemirske letove, a zatim radila na istraživačkim projektima u ekstremnim uslovima - uključujući Antarktik, Grenland i južni Pacifik.

Njeno najznačajnije prethodno iskustvo vezano je za boravak na Međunarodnoj svemirskoj stanici, gde je učestvovala u ekspedicijama 59, 60 i 61 kao inženjer leta. Tokom te misije provela je ukupno 328 dana u svemiru, što predstavlja najduži pojedinačni boravak jedne žene u orbiti.

U tom periodu učestvovala je i u prvoj svemirskoj šetnji koju su izvele isključivo žene.

Dug boravak u mikrogravitaciji ostavio je merljive posledice na njen organizam. Bez uticaja gravitacije, mišići i kosti slabe i gube masu uprkos svakodnevnim vežbama. Fluidi u telu se preraspodeljuju, što dovodi do oticanja lica i povećanog pritiska na oči i mozak.

Sistem za ravnotežu takođe se prilagođava uslovima bez gravitacije, pa se po povratku na Zemlju javljaju vrtoglavica i nesigurnost pri hodu. Nakon misije, Kristina Koh je prošla kroz opsežne medicinske preglede i rehabilitaciju kako bi se organizam ponovo prilagodio Zemljinoj gravitaciji.

Podaci prikupljeni tokom njenog boravka koriste se za istraživanja dugoročnih efekata života u svemiru, što je važno za buduće misije ka Mesecu i Marsu.

Život na Antarktiku

Pre nego što je postala astronautkinja, radila je na razvoju instrumenata za svemirska istraživanja i učestvovala u projektima vezanim za astrofiziku i kosmologiju. Deo karijere provela je u arktičkim i antarktičkim regionima, gde je iskusila temperature do -79,4°C.

Na Antarktiku je bila deo vatrogasnih i spasilačkih timova.

"To znači da mesecima ne vidite sunce, sa istom ste ekipom i bez pošte ili sveže hrane. Izolacija, odsustvo porodice i prijatelja i nedostatak novih senzornih unosa su uslovi u kojima morate u sebi da pronađete strategiju da biste napredovali", izjavila je jednom prilikom.

Radila je i na Univerzitetu Džon Hopkins, gde je učestvovala u razvoju instrumenata za NASA misije, uključujući sonde Džuno i Van Alen.

Put do astronauta

Izabrana je za astronauta 2013. godine kao deo 21. klase NASA astronauta, a obuku je završila dve godine kasnije. Trening je uključivao rad na sistemima Međunarodne svemirske stanice, svemirske šetnje, robotiku, kao i obuku za preživljavanje u vodi i ekstremnim uslovima.

Prvi put je u svemir otišla 2019. godine letom Sojuza, gde se pridružila dugotrajnoj misiji na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Brak i neobičan hobi

Van profesionalnog okruženja, živi u Teksasu sa suprugom Robertom Kohom. Dok je on ljubitelj američkog fudbala, ona se bavi penjanjem po stenama.

Robert Koh je opisao trenutak kada je saznao za njenu misiju.

"Bio sam tako ponosan, tako uzbuđen. Pomislio sam ‘Vau, ovo je ogromna tajna’. Znate, velika je i morate da je čuvate. Rekao sam: ‘Okej, pretpostavljam da idemo u Hjuston’", rekao je.

Kristinina uloga u misiji Artemis II

Misija Artemis II zamišljena je kao testni let ključnih sistema za buduće sletanje na Mesec. Posadu čine Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen, a planirano trajanje misije je oko deset dana.

Nakon lansiranja, kapsula Orion će se odvojiti od gornjeg stepena rakete nekoliko sati po ulasku u Zemljinu orbitu. Posada će zatim preuzeti ručnu kontrolu kako bi testirala upravljanje i manevrisanje letelice u uslovima dubokog svemira.

Iako neće sleteti na Mesec, astronauti će obići njegovu orbitu i vratiti se na Zemlju. Očekuje se da će dostići udaljenost veću od 402.336 kilometara, čime će postaviti novi rekord za najudaljeniji let ljudi od Zemlje.

Prijavljeno preko 8.000 kandidata

Put do ove misije bio je dug i selektivan. Kada je NASA otvorila konkurs za nove astronaute 2024. godine, prijavilo se više od 8.000 kandidata, a izabrano je samo deset.

Kristina Koh je prethodno bila među 18 astronauta razmatranih za Artemis program, a iza nje su godine intenzivnih priprema i obuke za letove u duboki svemir.

Artemis II je deo šireg programa pokrenutog 2017. godine sa ciljem uspostavljanja dugoročnog prisustva ljudi na Mesecu. Misija predstavlja drugi korak u tom planu, nakon bespilotnog testa Artemis I.

Naredne faze uključuju: Artemis III, planiran za sredinu 2027. godine, koji bi mogao da donese prvo sletanje ljudi na Mesec u modernoj eri i Artemis IV, planiran za 2028. godinu, sa ciljem daljeg razvoja infrastrukture u lunarnom prostoru.

Inače, pored učešća Kristine Koh, misija donosi još nekoliko važnih "prvih": Džeremi Hansen je prvi Kanađanin koji će leteti oko Meseca, dok je Viktor Glover prvi astronaut druge boje kože u misiji ka Mesecu.

Bonus video:

Espreso/zenablic/TM