Prvo će poskupeti proizvodi od plastike za jednokratnu upotrebu, a onda ovi proizvodi! Cene zbog RATA paprene

Rat u Iranu ne utiče samo na cene goriva i energenata, već se njegovi efekti sve više prelijevaju i na svakodnevne proizvode. Stručnjaci upozoravaju da bi potrošači uskoro mogli osetiti rast cena širokog spektra plastičnih proizvoda – od ambalaže do kućnih potrepština.

Plastika je u velikoj meri nusproizvod nafte, čija je cena od početka sukoba krajem februara porasla za više od 40 procenata. Zbog toga bi prvi na udaru mogli biti proizvodi poput jednokratnog pribora za jelo, flaša za piće i kesa za đubre.

Profesor logistike Patrick Penfield za CNN upozorava da će se povećani troškovi ambalaže početi prelijevati i na cene hrane u naredna dva do četiri meseca, kako kompanije potroše postojeće zalihe. U nekim industrijama, poput automobilske, gde su cene često ugovorene unapred, taj efekat će biti sporiji, ali bi se mogao osetiti u roku od godinu dana.

Ekonomista Džozef Faudi ističe da potrošači često ne mogu jasno prepoznati uzrok poskupljenja: rast cena može se pripisati inflaciji, troškovima zakupa ili logistike, ali deo tog tereta zapravo dolazi upravo iz skupljih sirovina poput plastike.

Nafte i gas ključni pokretači

U pozadini rasta cena plastike stoji nagli skok cena nafte i prirodnog gasa. Jedan od ključnih razloga je nestabilnost u Ormuskom moreuzu, strateški važnom prolazu kroz koji prolazi oko petine svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa.

Od početka rata cena nafte porasla je sa oko 67 dolara po barelu na skoro 100 dolara, dok su cene gasa u Evropi i Aziji skočile za više od 60 procenata.

S obzirom na to da se više od 99 procenata plastike proizvodi iz fosilnih goriva, rast cena energenata automatski povećava i cenu same sirovine. Posebno su pogođeni polietilen i polipropilen, među najrasprostranjenijim vrstama plastike u svetu.

Bliski istok ima ključnu ulogu u globalnoj ponudi plastičnih sirovina, sa otprilike četvrtinom svetskog izvoza polietilena i polipropilena. Veliki deo tog izvoza zavisi upravo od bezbednosti pomorskih ruta kroz Ormuski moreuz.

Više od 99 procenata plastike proizvodi iz fosilnih goriva.

Podaci iz industrije već pokazuju značajan rast cena plastičnih smola u poslednjih mesec dana, a pojedini stručnjaci ističu da takav skok nije zabeležen decenijama.

Malo alternativa za plastiku

Problem dodatno otežava činjenica da plastika ima ključnu ulogu u gotovo svim industrijama – od ambalaže i građevine do automobilske i zdravstvene proizvodnje. Zamena materijalima poput papira ili stakla zahteva velike promene u proizvodnim procesima i znatne troškove.

Na kratki rok, ističu stručnjaci, stvarnih alternativa gotovo da nema. Proizvođači će se stoga pokušati prilagoditi smanjenjem količine plastike u proizvodima ili korišćenjem jeftinijih varijanti materijala.

Stvarnih alternativa za plastiku gotovo da nema.

Proizvodi koji se gotovo u potpunosti sastoje od plastike, poput kesa za đubre, verovatno će prvi i najviše poskupeti. S druge strane, složeniji proizvodi poput automobila osetiće taj pritisak sporije.

Ako visoke cene energenata potraju nekoliko meseci, stručnjaci upozoravaju da bi potrošači mogli plaćati više cene i narednih godinu ili dve. Čak i u slučaju brzog završetka sukoba, globalni lanci snabdevanja neće se tako brzo stabilizovati.

Bonus video:

(Espreso/Tportal)