Umro Relja Jovanović

Dugogodišnji profesor Univerziteta u Sarajevu Relja Jovanović, poreklom iz Srpca, dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije, ekspert, inovator i ugledni stručnjak za železnice, preminuo je 23. marta u Beogradu, osam dana pre 87. rođendana. Tokom svoje karijere istraživao je tragedije na prugama koje su u bivšoj Jugoslaviji često bile čuvane kao državna tajna.

Najvažniji zaključci Relje Jovanovića:

95% nesreća uzrokovano inženjerskim greškama

zastareli propisi kao čest uzrok tragedija

zataškavanje grešaka proizvođača i sistema

potreba za modernizacijom železničkih standarda

značaj transparentnosti u istragama

Svaki njegov dolazak u Srbac bio je poseban, jer je tu rođen njegov otac Vaso - učesnik brojnih bitaka i ratova, borac protiv okupatora i prijatelj Gavrila Principa.

Vaso je ratovao u Kumanovu i na Bregalnici, u Balkanskom i Prvom svetskom ratu. Zajedno sa bratom Savom borio se protiv Turaka, Bugara, Austrijanaca i Nemaca. U mladosti je nosio prezime Kusić, ali je 1905. godine, kako bi zametnuo trag, peške otišao u Beograd i promenio prezime u Jovanović.

Železničke nesreće

Pored istraživanja porodičnih korena, profesor Jovanović je u Srpcu često govorio o železničkim nesrećama o kojima se u bivšoj Jugoslaviji malo znalo i retko javno govorilo.

Isticao je da je zbog loših propisa u nekoliko predratnih godina poginulo najmanje 100 ljudi, uz oko 200 osuđenih na dugogodišnje zatvorske kazne.

„Navršilo se pola veka od strašne železničke nesreće u tunelu Vranduk, gde su poginula 33 putnika, a 117 ih je povređeno. Ta nesreća mi je duboko ostala u sećanju. Želim da ukažem na okolnosti koje su dovele do tragedije, kako bi se saznala istina“, govorio je ovaj penzionisani profesor Saobraćajnog i Mašinskog fakulteta u Sarajevu i sudski veštak, jedan od najcenjenijih stručnjaka u oblasti železnice.

Tragična nesreća u Vranduku

O nesreći u Vranduku naveo je sledeće:

„Lokomotiva koja se zapalila proizvedena je sredinom šezdesetih godina u firmi ‘Đuro Đaković’ u Slavonskom Brodu, za potrebe ‘Železnica BiH’. Te lokomotive nazivane su ‘nadom bosanskih železnica’. Nekvalitetan spoj kartera sa motorom izazivao je curenje ulja, dok su neispravnosti u spoju kočionih papuča stvarale varnice koje su mogle da zapale kompoziciju. Tu leži uzrok nesreće.“

Istraga je, međutim, vođena u pogrešnom smeru, zataškavajući grešku proizvođača, uz obrazloženje da se ne uznemiri javnost i ne diskredituje poznata firma.

Veštačenja velikih tragedija

Jovanović je u SFRJ veštačio gotovo sve veće nesreće na železnici, tramvajima, žičarama i ski-liftovima, a u svojoj arhivi imao je više od 200 predmeta.

Smatrao je da je u 95 odsto slučajeva uzrok bio u inženjerskim greškama, dok je svega pet odsto pripisivao nesnalaženju mašinovođa.

„Veštačio sam železničke nesreće na unskoj pruzi kod Bosanske Otoke krajem 1980. godine, gde je bilo 25 mrtvih, zatim u Ilijašu sa 15 poginulih, u Doboju sa desetak žrtava, kao i udes na jugu Srbije sa 39 mrtvih i više od 70 teško povređenih“, govorio je Jovanović.

Materijalno najskuplja tragedija koju je analizirao dogodila se u Raškoj Gori kod Mostara, kada je izgoreo voz sa ruskim i ukrajinskim raketama namenjenim Libiji. Šteta je procenjena na 181 milion dolara.

„Radilo se o takozvanoj B materiji, barutu, jer se nije govorilo da su u pitanju rakete. Voz je zaustavljen u Raškoj Gori, gde je došlo do eksplozije. Da je ušao u Mostar, razmere tragedije bile bi ogromne, sa velikim brojem poginulih i povređenih.“

„Ćiro“ na Trebeviću

Govoreći o nesrećama koje su mu ostale u posebnom sećanju, Jovanović je izdvajao slučaj iskliznuća „ćire“ niz Trebević, sve do krajnje stanice u sarajevskom naselju Čengić Vila.

U toj nesreći poginuli su mašinovođa i vozovođa, iako je voz bio tehnički ispravan i u skladu sa propisima „Jugoslovenskih železnica“.

„U istrazi je navedeno da je kriv mašinovođa jer se nije snašao pri upotrebi kočnice. Nisam osporio da je sve bilo po propisima, ali smatram da propisi nisu bili usklađeni sa realnom situacijom i tehnološkim napretkom, jer su napisani pre više od 65 godina“, objasnio je Jovanović.

(Espreso/Telegraf.rs/DČ)