DETE SA SLIKE JE ZASLUŽNO ZA SMRT MILIONA LJUDI Jedan je od NAJOMRAŽENIJIH u istoriji: BIO JE I TEŽAK NARKOMAN?!

Ova mala beba prodornih plavih očiju postala je jedna od najpoznatijih istorijskih ličnosti 20. veka. Međutim, njega pamtimo po tome što je bio veliki diktator i osnivač nacističkog pokreta u Nemačkoj, ali i po jednom od najvećih genocida na svetu.

Adolf Hitler bio je nemački političar, diktator i vođa Nacističke partije koji je 1933. postao nemački kancelar,a nedugo potom je sebe proglasio firerom (vođa) Nemačke i uspostavio totalitarni režim u Nemačkoj, koji je trajao sve do 1945. godine, kada se ubio.

Tokom Holokausta je ubijeno 11 miliona ljudi, a većina njih je ubijena u nekom od 1.200 koncentracijskih kampova širom Evrope, međutim, Adolf Hitler navodno ni jednom nije kročio u jedan od logora.

Rođen je kao četvrto od šestoro dece u austrijskom gradu Braunau. Kako mu je otac bio carinik, bili su prinuđeni često da se sele, a Hitler je oca nazivao i tiraninom u svojoj knjiži "Moja Borba", koja je nastala za vreme zatočeništva.

Sam "Bog" ga je spasao

Postoje priče kako je sveštenik spasao malog Adolfa iz reke u koju je upao i zamalo se utopio, te kako sebi nikad nije mogao da oprosti što je spasao dete koje je postalo najomraženija istorijska ličnost. Iako ovo nije potvrđeno, istorijski podaci su takvi da pokazuju da je ovo moguće.

Njegov otac odlučuje da sina upiše u gimnaziju i natera da ide njegovim stopama u činoviništvo. Adolfu se ovo nije dopalo, jer je želeo da postane umetnik. Čak je i pokušao dva puta da upiše Akademiju likovnih umetnosti u Beču, ali je oba puta odbijen, jer su ga navodno nazvali "nesposobnim za slikarstvo“ i da njegov talenat može najbolje doći do izražaja u arhitekturi.

Hitler je postao poznat kao jedan od najvećih diktatora na svetu i jednog od glavnih aktera najvećeg genocida nad jevrejskim narodom, neđutim, Adolf Hitler je 1939. godine bio jedan od nominovanih za Nobelovu nagradu za mir. Međutim, te godine je dodela nagrada otkazana, te niko nije poneo ovu laskavu nagradu.

Hitler - izumitelj lutke na naduvavanje?

Hitler je zaslužan za nastanak lutki na naduvanje. Lutka je osmišljena kako bi se među nemačkim vojnicima sprečila epidemija sifilisa, koji su na frontu često posećivali prostitutke.

U ovom periodu navodno je postao i vegeterijanac, te zabranio okrutnost prema životinjama. Međutim, iako je vodio relativno zdrav život, nije pušio ni cigare, Hitler je navodno imao jednu zavisnost - droge. Navodi se kako je u kasnijim godinama života bio navučen na razne opijate, od lekova do kokaina.

Takođe, Hitler je navodno bio i najveći fan FK Šalkea, Magazin Tajm je 2008. godine objavio članak 50 najgorih fanova fudbala, u kome se Hitler spominje kao navijač ovog kluba.

Adolf Šiklgruber?

Iako vam verovatno zvuči čudno, ovako je mogao da se zove da njegov otac nije promenio prezime. Alojz Hitler rodio se iz vanbračnog odnosa, a do promene prezimena je došlo jer je sumnjao da mu je biološki otac Džonatan Hidler (nije poznato zašto je došlo do blage promene u prezimenu).

Oženio se pred sam kraj života

On i njegova žena Eva Braun okončali su život samoubistvom, međutim, poslednja stvar koju su uradili je bila ta da su se venčali. Do tad su bili u vanbračnom odnosu, koji je trajao preko 15 godina.

Navodno nije želeo nikad da se venča jer je sebe smatrao oženjenim za državu, a kad je shvatio da je to gotovo, odlučio je da u zagrobni život ode sa svojom "omiljenom ljubavnicom."

POGLEDAJTE I - On je kriv za smrt milion ljudi, jedan je od najsurovijih zločinaca, a znate li ko je? Odao ga je prsten

Jedan od najozloglašenijih nacističkih ratnih zločinaca bio je Rudolf Hes koji je poznat kao komandant koncentracionog logora Aušvic.

Rođen je 25. novembra 1900. godine u Baden-Badenu u Nemačkoj u katoličkoj porodici.

Njegov otac bio je bivši vojnik i strogi vernik koji je želeo da mu sin postane sveštenik. Ipak, Rudolf se još u mladosti odrekao vere i kasnije postao ateista. Životni put ga je odveo daleko od tog prvobitnog plana, ka mračnim dubinama nacističke ideologije i zločina protiv čovečnosti.

Rani život i uspon u nacističkoj hijerarhiji

Hes je odrastao u strogom porodičnom okruženju, a sa 14 godina, za vreme Prvog svetskog rata, otišao je u nemačku vojsku. Borio se na Istočnom frontu, uključujući bitke u Turskoj i Palestini, gde je sa 17 godina postao najmlađi podoficir nemačke vojske, odlikovan Gvozdenim krstom prve i druge klase. Posle rata pridružio se ekstremističkim desničarskim grupama, a 1922. postao je član Nacističke partije. Godine 1934. pridružio se SS-u na nagovor Hajnriha Himlera, kojeg je neizmerno poštovao, često smatrajući ga važnijim od samog Hitlera.

Hosova karijera u SS-u je brzo napredovala. Počeo je u logoru Dahau kao blokfirer (komandant bloka), a kasnije je radio u Zaksenhauzenu. Godine 1940. postavljen je za komandanta novoosnovanog logora Aušvic u Poljskoj, gde je proveo tri i po godine razvijajući i usavršavajući metode masovnog ubijanja. Pod njegovim rukovodstvom, Aušvic je postao najveća „fabrika smrti“ nacističkog režima, gde je uvedeno korišćenje gasa ciklon B za masovna pogubljenja. Procenjuje se da je tokom njegovog mandata u logoru ubijeno između 1,1 i 2,5 miliona ljudi, uglavnom Jevreja, ali i Roma, Poljaka i drugih.

Hoss je bio pedantan i metodičan u svom radu, često opisivan kao hladan i bešćutan. Njegovi memoari, pisani u zatvoru, otkrivaju da je svoje postupke smatrao ispravnim jer je sledio naređenja svojih pretpostavljenih, posebno Himlera, koji mu je 1941. lično naredio da sprovede „konačno rešenje” za Jevreje u Aušvicu. Hes je čak živeo sa svojom porodicom – suprugom Hedvigom i petoro dece – u vili pored logora, gde su vodili naizgled normalan život, odvojeni visokim zidom od strahota koje su se odvijale nekoliko metara dalje.

Bekstvo i skrivanje posle rata

Nakon pada Trećeg rajha u maju 1945. Himler je savetovao Hesa da se sakrije kako bi izbegao savezničku pravdu. Hes je uzeo lažno ime „Franc Lang“, prerušio se u mornara u nemačkom Kriegsmarineu i zaposlio se kao farmer na farmi u Gotrupelu, blizu Flenzburga u severnoj Nemačkoj, nedaleko od danske granice. Tamo je proveo skoro godinu dana živeći skromno i izbegavajući pažnju. Njegova supruga Hedvig i deca takođe su se krili, a ona je tvrdoglavo odbijala da otkrije gde se nalazi tokom savezničke istrage.

Hapšenje Rudolfa Hesa

Hosovo hapšenje 11. marta 1946. bilo je rezultat upornosti britanske vojske i jednog čoveka - Hansa Aleksandra, nemačkog Jevrejina koji je pre rata pobegao u London i pridružio se britanskim snagama kao lovac na naciste. Aleksandar, čija je porodica stradala u holokaustu, bio je opsednut pronalaženjem ratnih zločinaca, a Hoss je bio na vrhu njegove liste zbog svoje ključne uloge u Aušvicu. Aleksandrov tim je prvi put pronašao Hedvig Hos i njenu decu u martu 1946. Podvrgnuta intenzivnom ispitivanju, Hedvig je dugo ćutala, ali je na kraju, pod pritiskom i pretnjom da će joj sin biti poslat u Sovjetski Savez, otkrila da se Hoss krije pod imenom Franc Lang na farmi u blizini Flenzburga. Aleksandar je 11. marta 1946. organizovao raciju na farmu.

Britanski vojnici upali su u štalu u kojoj je Hoss spavao, obučeni u pidžamu. U početku je negirao svoj identitet, insistirajući da je on Franc Lang, ali je Aleksandar primetio da nosi burmu. Kada mu je naređeno da skine prsten, iznutra je bilo ugravirano ime „Rudolf“. To je bio ključni dokaz.

Nakon što je razotkriven, Hosa su fizički napali britanski vojnici, koji su ga tukli do te mjere da je bio jedva pri svesti. Aleksandar je kasnije zaustavio napad, želeći da bude živ za suđenje. Hoss je potom prebačen u britanski pritvor, gdje je dao detaljan iskaz o radu Aušvica, potvrđujući razmjere zločina. Njegove izjave bile su ključne na Nirnberškom procesu, gde je svedočio kao svedok odbrane nekih nacističkih vođa, ali i o sopstvenoj krivici.

Suđenje i kraj

U maju 1946. Hes je izručen Poljskoj, gde mu je suđeno pred Vrhovnim narodnim sudom u Varšavi. Za zločine protiv čovečnosti osuđen je na smrt 2. aprila 1947. godine. Tokom zatočeništva u Vadovicama, iznenadio je čuvare zahtevajući priznanje od katoličkog sveštenika, jezuite Vladislava Lona, kojeg je prethodno pustio iz logora. Nakon ispovesti i pričešća, Hes je pokazao znake kajanja, što je zabeleženo u njegovim memoarima i pismima. Pogubljen je vešanjem 16. aprila 1947. godine u Aušvicu, na mestu gde je nekada vodio logor - simboličan gest pravde za milione žrtava.

POGLEDAJTE I - Himler bi jeo čim bi ustao, a onda masaža pa žena: Nakon toga bi naredio paljenje ljudi, a čim bi ušao u kuću..

Himlerova dnevna rutina ličila je na onu prosečnog zaposlenog čoveka, porodica, kuća, posao... Njegov posao bio je, međutim, naređivanje masovnih ubistava i mučenja nevinih.

Dnevnik je pronađen u ruskom vojnom arhivu.

Himler je na 1.000 stranica detaljno opisao svoje dnevne aktivnosti i rutinsko naređivanje masovnih ubistava koje je izdavao sa pozicije šefa SS-a i nadzornika holokausta.

Delovne dnevnika objavio je nemački tabloid "Bild".

Dnevnik sadrži datume i obaveštenja o sastancima i vojnim odlukama koje je donosio Himler i odlukama čijem je donošenju prisustvovao.

Pokriveni su dva perioda, predratni 1938. godine i ratni koji obuhvata 1943. godinu i 1944. godinu.

Pobrojani su sastanci sa više od 1.600 ljudi, uključujući i Adolfa Hitlera, sa kojim se Himler često sastajao kako se rat bližio kraju.

Dnevnik je u Rusiji bio potpuno neprimećen tokom poslednjih 70 godina, dok nije otkriven u vojnom arhivu u Podolsku, gradu pored Moskve.

Autentičnost su potvrdili stručnjaci Nemačkog istorijskog instituta i državne ustanove u Moskvi, posle analize i poređenja sa drugim Himlerovim dokumentima i poznatim događajima.

"Ova građa je važna jer doprinosi boljem razumevanju poslednje faze Drugog svetskog rata", rekao je direktor instituta Nikolaus Kacer.

Podaci sadržani u dnevniku neće promeniti ono što je već poznato, ali otkrivaju mnoge detalje koje daju bolji uvid u širu sliku.

"Zato je ovde reč o veoma važnom i značajnom svedočenju", rekao je Kacer.

Damjan Imoel, novinar koji je pomogao "Bildu" da dođe do dnevnika, kaže da je ubedljivo najstrašnija Himlerova birokratska prosečnost i bezosećajnost.

Himler je, sa druge strane, bio sasvim pristojan i brižan prema svojoj porodici, sa kojom je provodio večeri uz filmove ili igranje karata.

"Njegov dan bi počinjao doručkom i masažom kod ličnog lekara, a onda je pozvao ženu i ćerku koje su bile u južnoj Nemačkoj, a zatim bi odlučio da ubije 10 ljudi ili da poseti koncetracioni logor", kaže Imoel.

Dnevnik sadrži i podatke o masovnim ubistvima u nacističkim koncentracionim logorima, ali i banketima i večerama SS vrhuške.

Himler se 1941. godine, tokom posete logoru kod Minska, glavnog grada Beloruije, umalo onesvestio kada je deo mozga streljanog Jevreja pao na njegov kaput.

Početkom februara 1943. godine, dok je bio u inspekciji logora Sobibor kako bi proverio efikasnost gasnih komora koje su radile na dizel pogon, Himler je pristao da sačeka dovođenje 400 žena i devojčica kako bi lično nadgledao masovno pogubljenje. Iste večeri je, prema dnevniku koji je vodio, bio na bankeru sa SS oficirima.

Himler je bio posebno ponosan na pse čuvare u Aušvicu i često je isticao njihovu sposobnost da rastrgnu svakog osim dresera.

"Hajnrih Himler je bio zver puna kontradikcija. U jednu ruku, nemilosrdno je naređivao masovna pogubljenja i planirao holokaust. U drugu ruku, bio je licemerni zaštitnik svoje SS elite, porodice, prijatelja i saradnika", rekao je Matijas Ul iz Nemačkog istorijskog instituta.

Himlera su neposredno po završetku rata zarobili britanski vojnici u severnoj Nemačkoj, pošto je imao falsifikovane lične isprave. Zadržali su ga u pritvoru, ali se 23. maja 1945. godine ubio tako što je pregrizao ampulu sa cijanidom koju je držao u ustima i tako izbegao suđenje.

Bonus video

(Espreso/Index)