Da li smo mi poslednja generacija koja ih vidi?! Nekad su ih bila puna dvorišta, a sad na ivici da izumru!

Za one koji su detinjstvo proveli na selu, svici nisu bili nepoznata pojava već deo svakodnevnice tokom letnjih večeri. Pojavljivali su se u velikom broju na netaknutim obodima šuma i livada. Danas u periodu hiperurbanizacije, postali su prava retkost.

Ova čudesna bića su na mnogo načina obogatila čovečanstvo. U kulturama širom sveta, ovi bioluminiscentni insekti veoma su cenjeni; njihovi nežni svetlosni plesovi slave se u narodnim pričama, umetnosti, poeziji i književnosti.

Uprkos tome, gorka istina je pred nama, a to je da svici nestaju, i to brže nego što većina primećuje ili je toga uopšte svesna. Naučnici odavno upozoravaju da bi naša generacija mogla biti poslednja koja će ih videti u prirodi.

Svici naseljavaju i ekološki veoma raznolika staništa, od močvara do poljoprivrednih površina, a oni srećniji ih mogu videti čak i u gradskim parkovima, na periferiji. Njihove larve, koje mogu biti vodene, poluvodene ili kopnene, provode mesece ili godine hraneći se puževima, glistama i drugim plenom.

Nasuprot tome, odrasle jedinke svitaca žive kratko i uglavnom se ne hrane. Luciferaza svitaca, prvi enzim koji proizvodi svetlost i koji je kloniran i genetski sekvenciran, moćan je alat koji je omogućio mnoga dostignuća u molekularnoj biologiji, kao i farmaceutskim i biomedicinskim istraživanjima.

Posledice njihovog izumiranja su ozbiljne po ekosistem

Na izrazito negativno posledice njihovog izumiranja po ekosistem godinama unazad upozorava i profesorka dr Sara Luis, jedna od vodećih svetskih stručnjaka za svice, čiji je naučni doprinos važna osnova za razumevanje raznovrsnosti ovih čudesnih buba. Ona je u razgovoru za Mondo odgovorila na krucijalno pitanje koje smo joj postavili: da li smo zaista poslednja generacija koja će ih videti?

„Svicima su potrebni čist vazduh, čista voda i nezagađeno zemljište kako bi uspešno završili svoj životni ciklus, njihovo prisustvo je pokazatelj zdravog ekosistema”, ističe dr Luis za Mondo.

„Smanjivanje brojnosti ovih insekata je veoma ozbiljna stvar, jer smanjuje količinu hrane dostupne većim životinjama, poput ptica, vodozemaca i gmizavaca”, kaže dr Sara Luis, inače profesorka emerita biologije na Univerzitetu Tafts u Masačusetsu.

Drugim rečima, nestanak svica nije samo gubitak jednog lepog prizora, već jasan signal da se prirodni sistemi urušavaju.

Kako ističe profesorka Luis, insekti igraju ključnu ulogu u prirodi.

"Insekti se često nazivaju ‘malim stvarima koje pokreću svet’, jer čine osnovu svih kopnenih lanaca ishrane. Pad populacije je ozbiljna stvar, jer smanjuje količinu hrane za veće životinje poput ptica, vodozemaca i gmizavaca."

Drugim rečima, nestanak svitaca može pokrenuti lančanu reakciju koja se širi kroz čitav ekosistem.

Već nestaju sa mesta gde su nekada bili uobičajeni

Iako ne možemo tačno utvrditi trenutno stanje, negativne posledice su uočljive.

„Mnoge vrste svitaca više se ne mogu videti na mestima gde su nekada uspevale”, kaže Luis za Mondo.

Praćenje njihovog nestajanja danas se sve više oslanja na projekte građanske nauke, poput platforme iNaturalist.

„Mnogo očiju na mnogo mesta pomaže da se prikupe dragoceni podaci”, dodaje ona.

Prema njenim rečima, faktore koje navodi kao najveće „krivce” za njihovo nestajanje su:

gubitak staništa zbog urbanizacije i gradnje (osnovni problem)upotreba veštačkog svetla (remeti proces parenja, mužjaci i ženke se jednostavno ne pronalaze)prekomerna upotreba pesticida (hemikalije ne utiču samo na odrasle jedinke, već i na larve koje se razvijaju u zemljištu i vodi).

„U svetu postoji više od 2.600 vrsta svitaca, sa veoma različitim potrebama i načinima života. Do sada smo procenili stanje oko 150 vrsta, i oko 20 odsto njih već je ugroženo i preti im rizik od izumiranja u narednim decenijama ako ne preduzmemo mere zaštite”, upozorava profesorka Luis.

Postoji i tračak nade – ali vreme ističe

Ipak, nisu sve vesti loše.

"Neke otpornije vrste se dobro snalaze – mogu da žive u različitim staništima, a neke čak podnose i jaka gradska svetla", kaže Luis.

Ova ohrabrujuća činjenica svakako ne menja osnovnu sliku – broj vrsta koje nestaju raste, a prostor u kome mogu da opstanu sve je manji. Ako se trenutni trendovi nastave, upozorenja naučnika postaju sve direktnija: svetlost svitaca mogla bi da postane stvar prošlosti.

Signal je jasan – trend hiperurbanizacije ide u pogrešnom pravcu. Više nije pitanje samo da li svici nestaju, jer na to naučnici već imaju odgovor, pitanje je da li ćemo sprečiti da budemo „poslednja generacija” koja će svice videti u prirodi.

Bonus video: BEOGRADSKI ZOOLOŠKI VRT DOBIO NOVOG STANOVNIKA! Može da skače preko dva metra, a u dvoboju sa bikom bi odneo UBEDLJIVU pobedu!

(Espreso/Mondo/D.S.)