ŠOKANTNI REZULTATI ISTRAŽIVANJA: Antarktik više nije isti – evo šta se dešava!

Antarktik bi se mogao zagrevati mnogo brže od svog okruženja u narednih nekoliko decenija zbog fenomena poznatog kao polarna amplifikacija, koji je dobro utvrđen na Arktiku.

Antarktik bi se u narednim decenijama mogao zagrevati 1,4 puta brže od ostatka južne hemisfere, što bi dovelo do ekstremnog porasta nivoa mora i razorilo polarne ekosisteme, pokazuje nova studija.

Ovo ubrzanje zagrevanja na Antarktiku u odnosu na druge regione, poznato kao antarktička amplifikacija, verovatno bi se dogodilo ako bi globalne temperature dostigle 2 stepena Celzijusova iznad preindustrijskih nivoa, kaže studija.

Svet se već zagrejao za 1,1 stepen, a tempo novih temperaturnih rekorda se intenzivira. Ako emisije gasova ostanu oko sadašnjih nivoa, verovatno ćemo dostići zagrevanje od 2 stepena oko 2050. godine. Međutim, ako emisije nastave da se povećavaju, taj prag bismo mogli dostići oko 2040.

Novo istraživanje je među prvima koje je pronašlo jasan znak antarktičke amplifikacije, što je bilo teško detektovati zbog ogromnog kapaciteta Južnog okeana da apsorbuje toplotu i moćnih cirkumpolarnih struja koje izoluju zamrznuti kontinent od rastućih temperatura. Ipak, većina naučnika misli da će se antarktička amplifikacija dogoditi, pošto je amplifikacija na Arktiku već u toku.

„Godinama je izgledalo da je Antarktik izolovan od efekata rastućih globalnih temperatura“, kažu naučnici sa Univerziteta Monaš u Australiji. „U ovoj novoj studiji, autori ističu da dugoročno površinsko zagrevanje okeana oko Antarktika, predviđeno klimatskim modelima tokom narednog veka, dovodi do antarktičke amplifikacije“.

Arktička amplifikacija je dokumentovana godinama, pri čemu temperature u ovom regionu rastu oko četiri puta brže od globalnog prosečnog povećanja tokom poslednjih pet decenija. Glavni mehanizam koji pokreće arktičku amplifikaciju je sprega leda i albeda – topljenje snega i leda ubrzava zagrevanje jer voda reflektuje manje toplote. Tamo gde je nekad bio reflektujući morski led, sad je okean koji apsorbuje više toplote iz Sunčeve svetlosti. To uzrokuje topljenje više leda i snega, izlažući još više vode koja apsorbuje toplotu.

Antarktik se ponaša drugačije, delimično zato što kovitlajuće okeanske i vazdušne struje štite kontinent od rastućih temperatura vazduha i mora u ostatku sveta. Suprotno Arktiku, većina Antarktika je do pre otprilike decenije doživela samo postepeno zagrevanje, bez opadanja morskog leda.

Međutim, onda je između 2014. i 2016. godine Antarktik izgubio onoliko morskog leda koliko je Arktik izgubio za četiri decenije. Od tada nije došlo do oporavka, a izuzetno nizak obim zimskog morskog leda zabeležen je pogotovo 2023.

„Sad vidimo nagle promene na Antarktiku, vrlo brzog tempa. Sa niskim obimom morskog ledenog pokrivača, sad postoji potencijal da sprega leda i albeda počne da pogoršava zagrevanje južnih visokih geografskih širina“, kažu naučnici.

Međutim, još nije direktno osmotren ovaj signal amplifikacije. Tako su za novu studiju istraživači u Kini analizirali podatke klimatskih modela da bi istražili da li se antarktička amplifikacija može desiti u scenariju zagrevanja od 2 stepena.

Koristeći simulacije polarne amplifikacije, zajedno sa modelima razvijenim za najnoviji izveštaj Međudržavnog panela za klimatske promene (IPCC), istraživači su ispitali uticaj kontinuiranog globalnog zagrevanja na antarktičke temperature.

Njihovi nalazi sugerišu da će se Antarktik zagrevati brže nego južna hemisfera kao celina pod budućim klimatskim uslovima. Takođe su otkrili glavni pokretač antarktičke amplifikacije: za razliku od Arktika, gde je sprega leda i albeda ključna pokretačka sila, Antarktik će se zagrevati uglavnom putem ubrzavajućeg oslobađanja toplote iz okolnog okeana.

Antarktička amplifikacija se možda još nije razvila, ali su efekti klimatskih promena već stigli. Tokom protekle decenije, naučnici su primetili drastična smanjenja antarktičkog morskog leda i katastrofalne reproduktivne neuspehe carskih pingvina (Aptenodytes forsteri) usled topljenja.

„Ovo se dešava sad i svaki delić zagrevanja koji možemo da izbegnemo je važan“, kažu naučnici.

Nova studija je bazirana na modelima, što u slučaju Antarktika znači da rezultati mogu potceniti buduću amplifikaciju. Klimatski modeli su ograničeni u sposobnosti predviđanja izvesnih mehanizama zagrevanja i još nije jasno kako će tačno cirkumpolarne struje Antarktika uticati na promene temperature.

„Ovo predstavlja mogućnost da klimatski modeli potcene potencijal i magnitudu nastupa antarktičke amplifikacije tokom narednih decenija i vekova“.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf Nauka/Preneo D.M.)