zdravlje
SRBI ČESTO PRAVE OVO GREŠKU! Sistematski pregled otkriva problem koji mnogi roditelji zanemare - OPREZ!
Šta logoped zaista procenjuje za nekoliko minuta
Polazak u školu nije važan samo zbog novih obaveza i prvih slova, već i zbog procene da li je dete spremno za sve ono što ga čeka. Jedan od ključnih segmenata sistematskog pregleda jeste i susret sa logopedom - deo koji mnogi roditelji i dalje ne razumeju dovoljno.
O tome šta se zapravo dešava tokom tog susreta, ali i kada treba reagovati, govori diplomirani logoped Nikolija Mićanović, koja ističe da je prvi i najvažniji korak - dobra procena.
„Potrebno je uraditi detaljnu procenu kako bismo znali šta je uzrok i na osnovu toga uključiti dete u logopedski tretman“, objašnjava ona.
Šta logoped zaista procenjuje za nekoliko minuta
Iako deluje kao kratak razgovor, procena koju logoped radi obuhvata više oblasti razvoja nego što većina roditelja očekuje.
„Na proceni za polazak u prvi razred posmatramo izgovor glasova, razumevanje govora, rečnik i formiranje rečenica, grafomotoriku, pažnju i komunikaciju (da li dete spontano priča, postavlja pitanja)“, kaže Mićanović.
Drugim rečima, ne posmatra se samo govor, već i način na koji dete razmišlja, povezuje informacije i učestvuje u komunikaciji.
Igra, a ne test
Roditelji često imaju utisak da dete ide na neku vrstu ispita, ali realnost je drugačija.
„Trudimo se da to uvek bude kroz igru i zanimljive aktivnosti kako bi se dete opustilo i pokazalo svoj maksimum“, ističe sagovornica.
Zato se i zadaci predstavljaju kroz svakodnevne i detetu bliske situacije.
Kako izgleda razgovor i šta se konkretno radi
Procena počinje jednostavnim pitanjima: „kako se zoveš, koliko imaš godina, gde živiš, sa kime…“, a zatim se prelazi na složenije zadatke – imenovanje pojmova, razumevanje, test artikulacije, pričanje priča po slikama, prepoznavanje slova i crtanje.
„Procena je usmerena na uopštena pitanja, imenovanje i razumevanje pojmova, test artikulacije kojim procenjujemo izgovor glasova, pričanje pričica u slikama, početno slovo, sinteza i analiza reči, prepoznavanje slova, crtež“, precizira ona.
U pozadini svih tih aktivnosti, logoped zapravo proverava više ključnih stvari odjednom.
„Proveravamo da li dete razume šta mu se govori, kako formira rečenice i da li su gramatički ispravne, da li koristi pravilan red reči, koliko je bogat rečnik, da li su glasovi pravilni, da li ima sintezu i analizu kraćih reči, da li prepoznaje slova.“
Kako se procenjuje razumevanje - kroz igru
Jedan od važnih segmenata jeste razumevanje govora, koje se ne testira formalno, već kroz jednostavne zadatke.
„Razumevanje procenjujemo kroz kartice, knjige, igru. Detetu dajemo naloge (‘pokaži gde je pas’, ‘stavi kocku ispod stola’, ‘daj mi veliku loptu’), na taj način vidimo da li dete razume značenje reči, odnose (gore/dole, veliko/malo), složenije naloge.“
Greška ili trenutna zbunjenost?
Roditelji često strahuju kada dete pogreši, ali jedna greška ne znači mnogo.
„Kako bismo procenili da li dete nešto zaista ne zna ili se samo zbunilo, zadatak ponavljamo na drugačiji način ili ponudimo lakši primer. Takođe pratimo da li se greška ponavlja ili je izolovana.“
Kako dodaje, ključ je u ponavljanju: „Ako se ista greška javlja više puta, verovatno postoji teškoća, dok je pojedinačna greška najčešće posledica trenutne zbunjenosti.“
Zašto dete nekad “zablokira”
Nije retkost da dete koje kod kuće lepo govori na pregledu odjednom utihne.
„Da, često se dešava. Razlozi zbog kojih se to dešava su trema, nepoznata osoba, nova sredina.“
U takvim situacijama, naglašava, ne donose se brzi zaključci: „Tada ne donosimo zaključak odmah, ostvarujemo saradnju kroz igru i uključujemo roditelje u aktivnost i razgovor kako bi se dete opustilo.“
Najčešća greška roditelja: Čekanje
Jedna od najvećih zabluda jeste da će se problem rešiti sam od sebe.
„Roditelji često misle da će se nepravilni glasovi ‘ispraviti sami od sebe’ ili odlažu odlazak kod logopeda do polaska u školu.“
Međutim, to može imati posledice.„Važno je znati da glasovi treba da budu usvojeni pre polaska u školu“, upozorava ona i objašnjava zašto: „Nepravilnosti u izgovoru mogu kasnije dovesti do poteškoća u učenju čitanja i pisanju. Ako dete ne izgovara pravilno glas, često ga neće pravilno ni prepoznati ni zapisati.“
Kada je vreme za logopeda
Postoji jasan orijentir kada treba reagovati.
„Ukoliko dete do 5,5 godina ne izgovara sve glasove maternjeg jezika potrebno je uključiti ga u logopedski tretman.“
Sam tretman je prilagođen detetu: „Tretman se bazira na aktivnostima i zadacima prilagođeni uzrastu deteta, kao i na vežbanju reči, rečenica i pesmica za određeni glas.“
Pred školu, očekivanja su jasna: „Pre polaska u školu dete bi trebalo da izgovara sve glasove maternjeg jezika.“
Kako izgleda “spremno” dete
Govorno-jezički razvoj pred školu podrazumeva mnogo više od pravilnog izgovora.
„Dete pred polazak u školu treba da govori tečno i razumljivo, koristi složenije rečenice i ima dovoljno bogat rečnik za svakodnevnu komunikaciju.“
Ali i da aktivno učestvuje u razgovoru: „Važno je da razume i složenije naloge, kao i da aktivno učestvuje u razgovoru - da odgovara na pitanja, ali i da samo postavlja pitanja i izražava svoje misli, potrebe i želje.“
Jedna od važnih veština je i pripovedanje: „Dete pred polazak u školu treba da ume da ispriča kratak događaj, prepriča priču i jednostavno objasni ono što želi da kaže.“
Kada roditelji brinu bez razloga, a kada ne smeju da čekaju
Postoje situacije koje su deo normalnog razvoja i ne zahtevaju paniku.
„Roditelji se često brinu zbog stvari koje su razvojno uobičajene, poput neizgovaranja glasa R u uzrastu od 3-4 godine.“
Ipak, postoje i jasni signali za uzbunu: „Kašnjenje u govoru, nerazumevanje, loša pažnja i koncentracija, agramatičan govor.“
Ako se ovi problemi ne prepoznaju na vreme, posledice se mogu preliti i na školu. „Sve to, ako se ne tretira na vreme, može da se odrazi u usvajanju školskih veština.“
Šta ako se problem uoči na sistematskom
Ukoliko logoped tokom pregleda primeti poteškoću, to nije razlog za paniku, već za dalje korake.
„U tom slučaju se planira tretman kako bi se postigli najbolji rezultati“, zaključuje Nikolija Mićanović.
Na kraju, najvažnija poruka za roditelje je jednostavna - sistematski pregled nije nešto čega treba da se plaše, već prilika da na vreme dobiju odgovore i podršku, kako bi dete u školu krenulo spremno, sigurno i bez prepreka koje se mogu rešiti na vreme.
Bonus video: