"Zašto je devojkama danas toliki problem da žive kod njegovih na spratu?" Srbin objavom napravio haos na mrežama!

Život sa roditeljima u dvadesetim ili tridesetim godinama za mnoge je tema koja izaziva pomešana osećajna. Posebno kod onih koji planiraju da osnuju sopstvenu porodicu. S jedne strane, roditeljska kuća i finansijska sigurnost nude udobnost i mir, ali s druge, čak i kada su postavljene jasne granice, prisustvo roditelja često komplikuje privatnost i dinamiku veze.

I dok jedni upravo u tome vide problem, drugima se čini da je život kod roditelja idealno rešenje - ako je kuća velika. U ovu drugu grupu spada i jedan mladić iz Srbije koji je nedavno na Reditu objavio zanimljivo pitanje koje glasi: "Zašto je to toliki problem devojkama da na spratu ispod ili iznad borave moji roditelji?"

"Da li treba da ostavim roditelje?"

"Video sam da ima dosta objava vezano za ovu temu, ali uglavnom iz ugla ženske populacije. Živim u kući sa roditeljima na placu od 30-ak ari i kućom sa prizemljem i dva sprata. Kuća je novije gradnje i svaki sprat ima oko 110 kvadrata. Primetio sam da većina devojaka ne želi da živi u kući u kojoj žive moji roditelji. Pa me zanima sta devojkama smeta kod toga ako se postave zdrave granice i poštuje privatnost", napisao je on, pa dodao:

Sa devojkom ili bez nje, ja želim da u svom delu kuće imam mir, slobodu i moji roditelji to shvataju i poštuju i ne ulaze nikada bez pitanja u moj deo kuće. Zašto je to toliki problem devojkama da na spratu ispod ili iznad borave moji roditelji? I da li treba da ostavim roditelje u tolikoj kući same i da odem da živim kao podstanar da bih imao 'zdravu vezu'?".

"Borba sa vetrenjačama"

Objava je u kratkom roku postala viralna sa bezbroj komentara. U diskusiji, korisnici su otvoreno podelili svoja iskustva i frustracije. Na samom početku, jedan muškarac je istakao koliko je u zajednici naporno očuvati lični prostor.

"Volim svoje roditelje, ali ni najgorem neprijatelju ne bih poželeo rasprave u vezi kuće i zajedničkog života sa njima. Ja moje 30 godina nisam uspeo da naučim da se u moj lični prostor ne ulazi. 'Ali sine, samo da provetrim' – NE. Ma jok, sutra isto. Borba sa vetrenjačama. Misliš da će biti drugačije zbog drugog sprata? Neće. Ja ih trpim jer su mi roditelji, a žena bi haos napravila u prvih sedam dana. Sa ljudima koji žele da ti napakoste možeš da se boriš, ali sa onima koji misle da ti čine dobro – ne možeš", iskreno je priznao jedan Srbin.

Neki su pisali:

"Zato što se u većini slučajeva te granice ne poštuju", "U takvoj zajednici nema privatnosti. Nikad", "Ne daj Bože".

Jedna Srpkinja osvrnula se na tretman snaja u većini porodica.

"Iskreno, koliko ja mogu da primetim iz svog ličnog okruženja, većina roditelja se ophodi prema devojci ili supruzi svog sina kao prema nekome ko treba da se prilagođava, da trpi, da se uklapa u već uspostavljeni poredak, umesto da sa svojim partnerom gradi ravnopravan, zajednički život. Ovo je bukvalno slučaj u 90% situacija. Kod mnogih roditelja postoji duboko ukorenjen kompleks boga i osećaj hijerarhije. To famozno 'E pa mi smo ovu kuću zidali svojim rukama, nećeš ti ovde da se praviš pametna', jer direktno ili indirektno oni moraju da aminuju sve odluke – najčešće kroz sina, jer prosto smatraju da je to njihovo osnovno pravo", napisala je ona, dok je druga dodala:

"Da li bi ti živeo kod njenih roditelja u kući?"

"Koja je logika da se ja iselim iz kuće mojih roditelja da bih živela u kući sa njegovim roditeljima? Svako ima svoje viđenje, ali ja tako nešto ne bih nikada. Ne možeš da se posvađaš kao čovek, a da se matorci ne umešaju odmah ili malo kasnije, deleći svoje mudrosti, iako čuju samo galamu."

Još jedan korisnik dao je jasan primer pitanja lične granice:

"Da li bi ti živeo kod njenih roditelja u kući, ako bi se ponašali kao što se ponašaju tvoji? Ako je odgovor ne, onda ti se samo kaže. Ako je odgovor da, onda moraš da shvatiš da iako tvoji roditelji možda zaista poštuju privatnost i normalni su, oni su u ogromnoj manjini."

"Iz ugla muškarca, to je super, ali..."

Jedan muškarac osvetlio je perspektivu muža:

"Iz ugla muškarca, to je super. Mama i tata su tu, žena je tu, on je svoj na svome i sve mu je potaman. U mnogim slučajevima on čak nije ni svestan kroz šta prolazi žena jer se svekrva obično naklati samo na nju, a ne na sinčića. I onda žena pokušava da objasni, ali ispadne da ima nešto protiv njegove majke. Tako ona ispada histerični negativac. I eto ti problema."

"Hoću da živimo i stvaramo zajedno"

Na kraju, još jedna Srpkinja je otkrila zašto ovako nešto većina mladih danas ne želi.

"Iskreno, jednostavno najednostavnije neću, kada izađem iz te naše zajedničke kuće – sprata, da mi iko pita gde idem, ko mi dolazi i šta radim… Da li kuvam, perem ili spavam. Hoću da živimo i stvaramo zajedno. Hoću da moj muž zna gde sam, ali ne nužno i njegova cela porodica. Hoću da se svađamo, mirimo i volimo bez da to zna iko od nas", zaključila je ona.

Bonus video:

(Espreso)