ISPLIVALA PRAVA ISTINA O RATU SA IRANOM! Propevao moćnik koji je JAVNO OBRISAO POD TRAMPOM, ovako se sve ODIGRALO

Bivši direktor američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent je ranije ove nedelje podneo ostavku zbog neslaganja sa načinom donošenja odluka o napadu na Iran. U intervjuu bivšem voditelju Foks Njuza, Takeru Karlsonu, Kent je otkrio da ključni zvaničnici nisu imali priliku da iznesu svoje stavove predsedniku Donaldu Trampu, i da su odluke donošene u uskom krugu savetnika.

Kent je istakao da on i drugi visoki američki zvaničnici nisu imali priliku da iznesu svoje sumnje o vazdušnim napadima predsedniku Donaldu Trampu. Prema njegovim rečima, predsednik se pri donošenju odluke oslanjao na veoma uzak krug savetnika, a rasprave su vođene iza zatvorenih vrata bez prostora za suprotna mišljenja ili glasove protivljenja.

- Da smo razgovarali o stvarnoj obaveštajnoj slici i budućnosti, danas bismo možda bili na drugačijem mestu - rekao je Kent.

On tvrdi i da veliki deo ključnih donosilaca odluka nije imao pristup predsedniku i da nije bilo ozbiljne rasprave, ali je odbio da imenuje osobe koje su delovale kao "čuvari kapije" kako se sve ne bi pretvorilo u lavinu uvreda.

Sve je pokrenuo Izrael?

Kent, koji je bio zadužen za analizu terorističkih pretnji pod nadzorom Tulsi Gabard, tvrdi da obaveštajni podaci uopšte nisu ukazivali na to da Iran razvija nuklearno oružje ili da sprema neposredan napad na Ameriku.

- Nije bilo nikakvog scenarija tipa 11. septembra ili Perl Harbora - naglasio je on, iako su Tramp i Bela kuća kao razlog za rat sa Iranom navodili upravo "neposrednu pretnju".

Kent ističe da su izraelski premijer Benjamin Netanjahu i drugi izraelski zvaničnici intenzivno lobirali kod Trampa, često mu servirajući informacije koje američke obaveštajne službe nisu mogle da potvrde. Smatra da je Izrael podstakao američku intervenciju tako što je pretio da će delovati samostalno, čime bi ugrozio američke interese.

Takođe, Džo Kent se osvrnuo i na potencijalne posledice pokušaja smene iranskog režima. Iako nije poštovalac iranskog vođe Alija Hamneija (koji je ubijen u napadu 28. februara), Kent upozorava da je upravo on moderirao nuklearni program i da bi njegova eliminacija mogla dovesti do dodatnog okupljanja naroda oko režima.

Pismo o ostavci i posledice

Glavni razlog za Kentov izlazak u javnost i podnošenje ostavke je osećaj da su njegovi stavovi i upozorenja bili "ugušeni" pre nego što su uopšte mogli da stignu do Bele kuće. Njegov potez podržava i širi obrazac desničarskih političara koji se protive ratu, dok je potpredsednik SAD Džej Di Vens na privatnom sastanku neuspešno pokušavao da ubedi Kenta da "ode tiho".

Ovaj vojni sukob stvara i ogromne ekonomske probleme. Ekonomista E. Dž. Antoni upozorava da je američka privreda preslaba da se nosi sa cenom nafte od 100 dolara po barelu, ističući da će rat dodatno podstaći inflaciju, što može ozbiljno da našteti republikancima na predstojećim izborima.

Kako zaključuje novinar CNN-a Aron Blejk, ova ostavka samo naglašava ključni problem administracije: Bela kuća nije uspela da ponudi jasno i ubedljivo objašnjenje zašto se uopšte ušlo u ovaj rat.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Jutarnji/ Prenela: T.M.)