ZNAMO ŠTA RADE STARIJI, A ŠTA ĆEMO SA MLADIMA? Nove smernice i saveti stručnjaka - NE IGNORIŠITE znakove dijagnoze

Godinama smo verovali da je povišen holesterol problem koji dolazi s godinama, nešto o čemu razmišljamo tek posle četrdesete. Međutim, nova naučna saznanja i najnovije smernice vodećih kardioloških udruženja pokazuju da takav pristup nije dobar.

Nove smernice i preporuke stručnjaka ukazuju da lečenje holesterola treba razmatrati mnogo ranije – već u tridesetim godinama života.

Zašto se menja pristup

Sve više studija pokazuje da problem ne nastaje naglo. Povišen LDL („loš“) holesterol godinama se taloži u krvnim sudovima, bez simptoma, dok ne dovede do ozbiljnih posledica, infarkta ili moždanog udara.

Zato stručnjaci danas naglašavaju ključnu stvar: nije važno samo koliko je holesterol povišen – već i koliko dugo smo mu izloženi.

Novo istraživanje na koje se oslanjaju smernice pokazuje da ranije snižavanje LDL holesterola može značajno da smanji ukupni, životni rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Kako visok nivo (LDL) holesterola direktno utiče na pojavu infarkta miokarda

Kada treba razmišljati o terapiji

Ove preporuke ne znače da će svi mladi odmah dobiti lekove, ali jasno definišu kada treba reagovati.

Lekari će razmotriti terapiju ako osoba ima:

LDL iznad 4,1 mmol/L smatra se značajno povišenim i signal je da treba ozbiljno razmotriti dalje korake uz savet lekara.

porodičnu istoriju ranih srčanih bolesti

povećan dugoročni (30-godišnji) rizik od kardiovaskularnih oboljenja

U tim situacijama, uz promene načina života, mogu se uvesti i lekovi – najčešće statini.

Hiperholesterolemija: Genetska greška zbog koje se može dobiti infarkt i u drugoj deceniji života

Šta zapravo rade statini

Statini su među najistraženijim lekovima u savremenoj medicini. Oni snižavaju nivo LDL holesterola i sprečavaju njegovo nakupljanje u arterijama.

Na taj način smanjuju rizik od:

• suženja krvnih sudova
• stvaranja aterosklerotskih plakova
• infarkta i moždanog udara

Drugim rečima, ne utiču samo na nalaz iz laboratorije, već direktno štite krvne sudove.

Srčani udar kod žena: simptomi su često tihi, posledice kobne – kako da prepoznamo znake i reagujemo na vreme

Promena navika ostaje osnova

I dalje, prvi korak nije lek, već način života. To podrazumeva:

• zdravu i uravnoteženu ishranu
• redovnu fizičku aktivnost
• održavanje optimalne telesne mase
• prestanak pušenja

Ali, kako pokazuju nova istraživanja, ako ove mere nisu dovoljne – terapiju ne treba odlagati.

Koliko nizak holesterol je cilj

Nove smernice ponovo uvode jasne ciljne vrednosti LDL („lošeg“) holesterola:

• ispod 2,6 mmol/L za osobe sa nižim rizikom
• ispod 1,8 mmol/L za osobe sa povišenim rizikom
• ispod 1,4 mmol/L za one sa već postojećim kardiovaskularnim bolestima

U pojedinim slučajevima veoma visokog rizika, cilj može biti i ispod 1,0 mmol/L, u skladu sa procenom lekara.

Stručnjaci ističu: što je LDL niži i što duže ostaje nizak, to je zaštita veća.

Kada su potrebne dodatne analize

U nekim slučajevima, lekar može predložiti dodatne testove kako bi preciznije procenio rizik:

• snimanje kalcijuma u koronarnim arterijama
• merenje lipoproteina (a)
• određivanje apolipoproteina B

Ovi testovi pomažu da se terapija prilagodi svakom pacijentu.

Ateroskleroza je bolest koja pogađa i mlade ljude, na koje simptome treba obratiti pažnju

Šta ako statini nisu dovoljni

Ako se ciljne vrednosti ne postignu, danas postoje i dodatne opcije lečenja, uključujući savremene lekove koji deluju drugačijim mehanizmima.

To znači da medicina danas ima više načina nego ranije da kontroliše holesterol i spreči komplikacije.

Za kraj...

Najvažnija promena koju donose nova istraživanja jeste promena razmišljanja:

ne čekamo da se bolest pojavi – već reagujemo na vreme.

Holesterol više nije problem koji treba ostaviti „za kasnije”. On je nešto o čemu treba razmišljati ranije, jer upravo tada imamo najveću šansu da sačuvamo zdravlje srca u godinama koje dolaze.

Bonus video:

(eSPRESO/eKlinika.rs/M.S.)