ŠOK
MARINA JE ROĐENA UZ POMOĆ VANTELESNE, A POSLE 3 DECENIJE SAZNALA DA JE ŽIVELA U LAŽI: DNK test otkrio JEZIVU ISTINU
Marina Vidović odrasla je u kantonu Turgau zajedno sa starijom sestrom Kristinom. Njihovi roditelji, Miluška i Tomislav, doselili su se iz Srbije u Švajcarsku
Godinama nakon rođenja uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje, Srpkinja Marina koja živi u Švajcarskoj otkrila je nezamislivo: greška u klinici potpuno je promenila njeno biološko poreklo. Između sudskih procesa i potrage za identitetom, Marina Vidović iznosi potresnu priču o krvnim vezama i snazi porodične ljubavi.
U kom tačno trenutku počinje naša priča? Na rođenju? Pri susretu naših roditelja? Ili mnogo ranije? Marina Vidović nikada se nije bavila tim pitanjem, prihvatajući svoj život kao nešto sasvim prirodno. Sve dok jedno otkriće nije srušilo sve što je znala o sebi.
Švajcarski list "Blick" razgovarao je sa Marinom Vidović u Cirihu. Sa 33 godine objavila je knjigu "Biti ispravan u životu koji to nije: slučajnost i poreklo". U ovom delu iznosi intimnu priču o svojoj porodici, potrazi za identitetom i potresu izazvanom greškama klinike za vantelesnu oplodnju.
Marina Vidović odrasla je u kantonu Turgau zajedno sa starijom sestrom Kristinom. Njihovi roditelji, Miluška i Tomislav, doselili su se iz Srbije u Švajcarsku. Njena prva sećanja vezana su za leta provedena u domovini:
- Poput ptica selica, svake godine vraćali smo se u zemlju porekla mojih roditelja - piše u svojoj knjizi. Seća se bake koja je dočekuje u suzama, mirisa kafe u maloj kuhinji i cveća u bašti.
Obe sestre rođene su putem vantelesne oplodnje. Postupak je obavljen u jednoj austrijskoj klinici specijalizovanoj za medicinski potpomognutu oplodnju, pod nadzorom lekara Herberta Ceha. U porodici to nikada nije bila tajna - o tome se govorilo otvoreno.
Kako su sestre Kristina i Marina saznale da to nisu
Prvi šok dogodio se 2009. godine, kada joj je otac preminuo od tumora na mozgu. Nekoliko godina kasnije usledio je novi potres: njena sestra Kristina otkrila je da njena krvna grupa ne odgovara krvnim grupama roditelja. DNK test potvrdio je nezamislivo - Kristina nema nikakvu biološku vezu sa njima. U porodilištu je došlo do zamene embriona.
- Sećam se da sam rekla sestri: "To ništa ne menja. Ti si i zauvek ćeš biti moja sestra" - priseća se danas Marina Vidović.
- Ko to nije doživeo, teško može da razume kakav je to osećaj.
Dok je porodica pokušavala da prihvati ovu strašnu vest, usledilo je još jedno otkriće: Jajna ćelija Marinine majke oplođena je spermom nepoznatog muškarca.
Tužba protiv klinike za vantelesnu oplodnju
- Moje postojanje počivalo je na laži - piše Marina.
- Odjednom mi je ceo život delovao kao privid.
Čovek koji ju je odgajio nije bio njen biološki otac. Situaciju dodatno komplikuje to što on više nije živ.
- Najbolnije je bilo to što više ne mogu da razgovaram o tome sa njim, čovekom koji je bio najvažniji u mom životu. Ipak, pronalazi jednu utehu:
- Umro je uveren da smo njegove biološke ćerke.
Za razliku od svoje sestre, Marina ipak ima biološku vezu sa majkom. Ali sumnja ostaje: ko smo mi kada jedan deo slagalice nedostaje?
Porodica tada pokreće dug sudski postupak protiv klinike. Ustanova nije bila u stanju da pruži identitet bioloških roditelja niti da objasni svoje propuste. Godine 2018. proces je završen vansudskim poravnanjem i novčanom odštetom, ali misterija je ostala.
- Kada ne znate odakle dolazite, ne tražite samo rodbinu, tražite i sebe - objašnjava ona. Seća se da je posmatrala nepoznata lica na ulici, pokušavajući da pronađe sličnosti.
Još veća bliskost u porodici
Pisanje je postalo način da se suoči sa svim tim pitanjima.
- Pisanje mi je pomoglo da prihvatim događaje i pomirim se sa svojom pričom.
Taj proces doveo ju je do jednog zaključka: srodstvo je biološko, ali pripadnost je izbor koji se donosi svakog dana.
- Moja majka nikada nije pravila razliku između nas. Ako su ovi izazovi nešto promenili, to je da su nas još više zbližili.
Ipak, želja da sazna svoje poreklo nikada je nije napustila, iako je dugo osećala kao da time izdaje svog preminulog oca. Ta pitanja nikada je neće potpuno napustiti.
Posle godina potrage, konačno je pronašla svog biološkog oca. Njihov prvi susret dogodio se pre samo nekoliko meseci. Danas su i dalje u kontaktu.
Pravo da se zna istina
Kroz svoju knjigu Marina Vidović zalaže se za jedno osnovno pravo: pravo svakog deteta rođenog uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje da zna svoje biološko poreklo.
- Nikome ne želim da živi sa ovakvim pitanjima bez odgovora. Svako bi trebalo da ima slobodu da odluči da li želi da zna istinu ili ne - ali ta mogućnost mora da postoji.
Danas na svoj život gleda drugačije. Njena priča možda je počela mnogo pre njenog rođenja - odlaskom njenih roditelja u Švajcarsku i nizom slučajnosti koje su oblikovale njihov put.
- Sama činjenica da danas postojim ogroman je dar - zaključuje Marina.
Bonus video: Vantelesna oplodnja uz pomoć ovog noviteta u Srbiji sada ima mnogo veće šanse da uspe - ginekolog sve objasnio