U Srbiju stiže opasna pojava: La Ninja je pred vratima, evo šta donosi našoj zemlji

Svet se nalazi na pragu masovnog klimatskog pomaka. Višegodišnja La Ninja zvanično kolabira, a na njeno mesto dolazi ekstremno snažan fenomen koji bi do kraja 2026. godine mogao dobiti status “Super El Ninje”, kako su objavili stručnjaci meteorološkog sajta “Severe Weather Europe”.

Ovaj atmosferski “domino efekat”, kako je objavljeno u najnovijim prognozama, izazvan je snažnim zapadnim vetrovima i ogromnim toplim okeanskim talasima u Pacifiku, što će direktno uticati na promenu mlaznih struja i vremenske prilike širom našeg kontinenta.

“Super El Ninjo” razlikuje se od normalnog događaja jer zagrevanje u Pacifiku postaje intenzivnije, što rezultira još jačim uticajem na globalno vreme.

- To može dovesti do mnogo ekstremnijih vremenskih promena, pretvarajući tipične sezonske promene u događaje sa velikim uticajem poput masovnih poplava, jakih suša i značajno izmenjenih putanja oluja koje mogu uticati na celu planetu – objašnjeno je na tom sajtu.

Leto 2026 u Srbiji

Dok će zapadna Evropa možda uživati u nešto svežijem letu, Balkan i Srbija mogli bi se naći na udaru ozbiljnih toplotnih talasa. Prema analizama koje su obuhvatile slične istorijske periode brzog prelaska u El Ninju, centralna i istočna Evropa pokazuju izražen trend toplijih uslova od proseka.

Kako su objavili stručnjaci “Severe Weather Europe, glavni centar iznadprosečno visokih temperatura za leto 2026. predviđa se upravo iznad centralne Evrope, što direktno obuhvata i naše prostore. To znači da bi Srbija mogla da se suoči sa letom koje će obeležiti dugotrajne suše i temperature iznad normale.

Da li se vraćaju ledene zime

Iako El Ninja često donosi toplije zime u druge delove sveta, za Evropu su predviđanja složenija. Atmosferske promene tokom zime postaju znatno jače, a istorijski podaci ukazuju na specifičan fenomen koji bi mogao pogoditi naš region.

Analize pokazuju trend hladnijih zima u severnim delovima Evrope, ali uz upozorenje da se ti prodori hladnog vazduha povremeno mogu spustiti ka zapadnim i centralnim delovima kontinenta. S obzirom na to da se Srbija oslanja na prodore vazduha iz ovih pravaca, postoji realna mogućnost da zima 2026/2027. donese periode jače hladnoće, uprkos globalnom trendu zagrevanja.

Iako se mora uzeti u obzir da Evropa obično nije direktno pod uticajem El Ninje, ipak može da oseti globalne promene koje utiču na vremenske obrasce širom cele severne hemisfere. Stručnjaci naglašavaju da će snaga predstojeće El Ninje ipak najverovatnije igrati ključnu ulogu u tome koliko će ovi ekstremni obrasci biti izraženi iako je već sada jasno da nas 2026. godine očekuje jedan od najvećih klimatskih preokreta u poslednjoj deceniji.

Letnje temperature već u maju

Meteorolog Ivan Ristić je u dugoročnoj vremenskoj prognozi za 2026. najavio da će već tokom maja minimalne temperature kretati od 9 do 15 stepeni, dok će maksimalne biti između 20 i 25 stepeni. Iako su se ranijih godina u maju javljale temperature i preko 30 stepeni, Ristić napominje da se to u 2026. ne očekuje, ali će temperature dostići letnje vrednosti što će označiti postepeni prelazak iz proleća u leto uz dosta padavina - kiše.

Jun će početi sa prijatnim temperaturama, a prave letnje vrednosti, preko 25 stepeni, očekuju se tek u trećoj dekadi meseca.

Vreli talasi i rizik od urbanih poplava

Kraj juna donosi prve ozbiljnije vrućine, ali i potencijalne nepogode. Oko 25. juna očekuje se prvi toplotni talas sa temperaturama do 35 stepeni. Ipak, jun će obeležiti i velike količine padavina.

- Najverovatnije da će tokom juna biti veće količine padavina, oko 100 litara kiše po metru kvadratnom za dan što može prouzrokovati urbane poplave – upozorio je Ristić.

Vrhunac žege i opasnost od superćelijskih oluja

Jul će biti mesec ekstrema. Dok će prosečne maksimalne temperature biti između 26 i 30 stepeni, očekuje se veliki broj tropskih dana zbog priliva toplog afričkog vazduha. Najtopliji period nas čeka krajem meseca.

- Velike su šanse da 2026. bude četiri toplotna talasa, a najtopliji očekujem u trećoj dekadi jula, oko 24-25. jula sa temperaturama od 42 stepena, u Beogradu oko 41 stepen – najavio je Ristić.

Druga dekada jula nosi rizik od superćelijskih oluja jer će se more brzo zagrejati do 30 stepeni, što je ključni uslov za njihov nastanak. Pored oluja, mogući su grad i jak olujni vetar.

Avgustovska žega i brzi dolazak zime

Avgust će biti stabilniji, ali veoma vreo i sparan mesec, sa dugotrajnim toplotnim talasima i temperaturama koje će prelaziti 40 stepeni. Međutim, jesenja promena stiže naglo. Već u septembru prodori sa Severnog ledenog mora spuštaju temperaturu, što najavljuje hladniji ostatak godine.

Za razliku od prethodnih godina, zima bi mogla stići ranije.

- Već u novembru očekujem prvi sneg, sa temperaturama u granicama normale - ističe Ristić.

(Espreso/Blic/DČ)