KO NE SME DA POSTI? Strog i na vodi krije opasnosti koje mnogi ignorišu - ove 3 greške Srbi prave, pa ispaštaju

Strogi post na vodi za mnoge vernike predstavlja važan deo duhovne discipline, ali stručnjaci upozoravaju da ovakav način ishrane nije pogodan za svakoga.

O tome kako post utiče na organizam, ko treba da bude oprezan i koje greške ljudi najčešće prave tokom posta govorila je nutricionista Sandra Milošević u emisiji „Žena za sva vremena“.

Ko ne treba da posti?

„Post na vodi regeneriše naš organizam i smanjuje upalne procese u telu. To je strog post, nije preporučen svima. Deca koja su u razvoju, trudnice, dojilje, ljudi sa anemijom, određenim bolestima, dijabetes tip 1. Nije za svakoga, ali može se prilagoditi“, kazala je nutricionista.

Kako objašnjava, post zahteva i dobru pripremu, ali i pravilno planiranje obroka.

„Da bismo postili moramo biti duhovno spremni. Bitno je da su to dobro izbalansirani obroci i da ima neko stručno vođenje. Tada moramo voditi računa o unosu proteina i kako kombinovati namirnice. Moramo obogatiti zdravim mastima.“

Iako mnogi očekuju da će tokom posta smršati, često se dešava suprotno. Razlog za to, kako kaže nutricionista, najčešće leži u pogrešnom izboru namirnica.

„To je zbog prevelikog unosa ugljenih hidrata i visoko prerađene hrane. Najveća greška kod posta je kada ljudi nemaju strategiju, nego jedu sve što je posno. Kada govorimo o visoko prerađenim posnim proizvodima, oni nisu dobri i treba ih retko konzumirati. Najbolje je pripremati hranu u svojoj kući“, dodaje.

Post može imati i određene zdravstvene benefite, posebno kada je pravilno organizovan.

„Ukoliko ne postimo, mi ne damo prostor našem organizmu da se odmori od visokokalorične hrane. Navika je da se svaki dan jede meso. Meso nam je potrebno, ali ne svaki dan. Moramo da povedemo računa o unosu mahunarki. Posebno je dobro za žene, za hormonalno zdravlje, unos dijetnih vlakana. Na taj način čuvamo hormonalno zdravlje“, kazala je Milošević.

Ona dodaje da post može pozitivno uticati i na određene zdravstvene parametre.

„Tokom posta se lipidni status sređuje. Utičemo na kardiovaskularno zdravlje. Smanjuje se hipertenzija. Kod posta je dobro jer razmišljamo o toj ishrani i šta ćemo jesti“, dodaje.

Tokom posta posebno je važno pronaći adekvatne izvore proteina koji dolaze iz biljnih namirnica.

„Mahunarke, sočivo, leblebije, grašak, pasulj i to kombinovati sa integralnim žitaricama, koji mogu zameniti proteine. Orašasti plodovi, zdrave masti i proteine, susam, lan, čija seme.“

Nutricionista ističe i tri greške koje ljudi najčešće prave tokom posta.

„Prva je visoko prerađena hrana, da kupimo bilo šta samo da je posno. Druga je preskakanje obroka, to je generalna greška i naravno, visok unos ugljenih hidrata“, dodala je.

Važno je, naglašava, slušati signale koje telo šalje tokom promene režima ishrane.

„Ako se osećamo iscrpljeno, nemamo energije. Nismo dobro isplanirali ili nam ne prija. Ukoliko postoji potreba, post može da se prilagodi ili pripremi za to.“

Bonus video:

(Espreso / M.S.)