Srpkinje svakodnevno prave ovu grešku: Ove namirnice nikako ne smete čuvati u plastičnim posudama, budite oprezni

Plastične posude postale su gotovo neizbežan deo svakodnevnog života. U njima nosimo ručak na posao, čuvamo ostatke večere, zamrzavamo hranu i organizujemo frižider. Praktične su, lagane i svuda dostupne, pa mnogi ni ne razmišljaju o tome šta se zapravo dešava kada određena hrana dugo stoji u plastici.

Ipak, stručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju da plastika nije uvek bezazlen izbor. U kontaktu sa određenim namirnicama, posebno kada su tople, masne ili veoma osetljive, može doći do oslobađanja hemijskih jedinjenja iz zidova posude, ali i do bržeg razvoja bakterija. Zbog toga postoji nekoliko vrsta hrane koje je bolje čuvati u staklenim ili drugačijim posudama.

Mlečni proizvodi brzo menjaju strukturu

Mleko, jogurt, pavlaka i sve vrste sira posebno su osetljivi na promene temperature. Kada se čuvaju u plastici, naročito ako su prethodno bili topli ili su dugo stajali van frižidera, mikroorganizmi se mogu brže razmnožavati.

Stručnjaci upozoravaju da mlečni proizvodi u takvim uslovima lako menjaju strukturu i ukus, a u nekim slučajevima mogu izazvati i probavne tegobe. Zbog toga je staklena ambalaža često sigurniji izbor, jer ne reaguje sa hranom i stabilnije održava temperaturu.

Vruće supe i čorbe ne treba sipati u plastiku

Jedna od najčešćih grešaka u kuhinji jeste sipanje vruće hrane direktno u plastične posude. Visoka temperatura može ubrzati oslobađanje određenih hemijskih supstanci iz plastike, poput bisfenola A (BPA), koje zatim prelaze u hranu.

Zbog toga se savetuje da se supa, čorba ili bilo koje drugo toplo jelo najpre ohladi, a tek potom prebaci u posudu za čuvanje. Još sigurnija opcija je korišćenje staklenih tegli ili posuda otpornih na temperaturu.

Sirova jaja i sosovi na njihovoj bazi

Sirova jaja nose prirodan rizik od bakterija poput salmonele. Kada se čuvaju u plastičnim posudama koje su već korišćene i imaju sitne ogrebotine, bakterije se mogu zadržavati u mikropukotinama.

Sličan problem postoji i kod domaćih sosova koji sadrže jaja, poput majoneza ili holandez sosa. Visok sadržaj proteina i vlage čini ih idealnim okruženjem za brže kvarenje, pa se preporučuje čuvanje u staklenim ili keramičkim posudama.

Sirovo meso i riba zahtevaju posebnu pažnju

Sirovo meso i riba spadaju među najosetljivije namirnice kada je reč o skladištenju. U plastičnim posudama postoji veći rizik od unakrsne kontaminacije, posebno ako se posuda koristi i za druge namirnice.

Riba je dodatno osetljiva na promene temperature i vrlo brzo razvija bakterije koje utiču na njen miris i kvalitet. Zbog toga je često bolje umotati je u aluminijumsku foliju ili čuvati u staklenoj posudi sa poklopcem.

Još jedno važno pravilo odnosi se na podgrevanje: meso nikada ne treba zagrevati u mikrotalasnoj dok je u plastičnoj posudi, jer visoka temperatura može izazvati oslobađanje štetnih hemikalija.

Voće i povrće u plastici brže gubi svežinu

Iako nije direktno opasno po zdravlje, voće i povrće u hermetički zatvorenim plastičnim kutijama često brže omekša i gubi svežinu. Plodovi zapravo nastavljaju da "dišu", a bez cirkulacije vazduha dolazi do ubrzanog propadanja.

Zbog toga mnogi stručnjaci preporučuju čuvanje ovih namirnica u staklenim posudama ili prozračnim pamučnim kesama koje omogućavaju bolju cirkulaciju vazduha.

Kada je plastika ipak praktična

Plastične posude nisu uvek problem, naročito kada se koriste za transport stabilnijih namirnica. Kuvani pirinač, testenina, mahunarke ili pečeno meso bez soseva obično dobro podnose takvo pakovanje.

Važno je samo voditi računa o higijeni. Posude treba redovno prati, menjati ako se pojave ogrebotine i ne nositi ih u torbama zajedno sa prljavom obućom ili sportskom opremom.

Na kraju, plastika može biti praktična, ali nije univerzalno rešenje za svaku vrstu hrane. U mnogim situacijama staklo ostaje najbezbednija i najdugotrajnija opcija za čuvanje namirnica.

Bonus video:

(Espreso/Ona/S.R./prenosi.B.S.)