OVAKO ZAISTA IZGLEDA ŽIVOT U IRANU: Srbima bi izgledao kao POTPUNO DRUGI UNIVERZUM, posebno kad su u pitanju...

Kada se danas pomene Iran, prve asocijacije su obično geopolitička previranja, naftni i nuklearni sporazumi. Međutim, iza oštrih političkih naslova krije se svakodnevni život više od 90 miliona ljudi koji žive, rade i upravljaju u ekonomiji koja decenijama posluje pod strogim međunarodnim sankcijama.

Zemlja bogate istorije i kulture sada je dom ljudi koji su usavršili umetnost prilagođavanja. Zbog dugogodišnjih ekonomskih blokada, Iran je bio primoran da razvije takozvanu „ekonomiju otpora“, oslanjajući se na sopstvenu proizvodnju gotovo svega, od hrane do automobila.

Rezultat je tržište koje prosečnom Evropljaninu izgleda kao potpuno drugačiji univerzum, posebno kada su u pitanju cene.

Državni štit: Gorivo i komunalne usluge kao društvena kategorija

Ono što redovno izaziva nevericu na društvenim mrežama su cene energije. Zemlja koja bukvalno „leži“ na nafti nudi svojim građanima energetske pogodnosti koje su nezamislive u ostatku sveta.

Država obilno subvencioniše gorivo kako bi zaštitila standard građana. U okviru mesečne kvote od 60 litara, litar benzina košta neverovatnih 0,26 evra. Ni cene komunalnih usluga ne zaostaju mnogo za ovim trendom. Osnovni troškovi komunalnih usluga (struja, grejanje, voda) za stan od 85 kvadratnih metara u Teheranu iznose u proseku 13 evra mesečno.

Brzi kućni internet, iako podleže određenim ograničenjima i filterima, košta u proseku oko 6 evra.

Koliko košta svakodnevni život?

Pošto je uvoz stranih proizvoda otežan i skup zbog sankcija, iranske police su pune domaćih brendova. Zbog toga su osnovne namirnice veoma pristupačne u nominalnom iznosu:

• Hleb (sveži, 500g): oko 0,46 evra
• Mleko (1 litar): oko 0,56 evra
• Jaja (12 komada): oko 1,16 evra
• Obrok u restoranu: oko 4,24 evra
• Karta u javnom prevozu: između 0,15 i 0,51 evro
• Pileća prsa (1 kg): oko 2,56 evra

Kultura izlazaka, ispijanja kafe (i tradicionalnog čaja) i druženja po restoranima je izuzetno jaka, a pristupačne cene hrane omogućavaju građanima bogat društveni život uprkos ekonomskim izazovima. Cena čaja je u Teheranu u proseku oko 0,26 evra.

Druga strana medalje: Plate i inflacija

Iako gore navedene cene zvuče primamljivo, potrebno ih je staviti u pravi kontekst, kontekst prosečnih prihoda. Decenije sankcija ostavile su dubok trag na iranskoj valuti (rijalu), što je dovelo do jake inflacije i pada vrednosti rada u odnosu na globalno tržište.

Prosečna mesečna plata u Iranu je oko 306 evra.

Kada se ove dve stvari ukrste, jasno je da život u Iranu nije ekonomska utopija, već stalno balansiranje. Iranci imaju lak pristup osnovnim životnim potrepštinama, krov nad glavom, topao dom, jeftin prevoz i pristupačnu lokalnu hranu. Međutim, kupovina bilo čega uvezenog, poput visokokvalitetne tehnologije, novih automobila, originalne odeće ili putovanja u inostranstvo, predstavlja ogroman, često nedostižan luksuz za prosečnog iranskog građanina.

Uprkos svemu, slika Irana iz perspektive običnog građanina nije tako mračna kao što se često prikazuje. To je visokoobrazovana nacija sa ogromnim brojem inženjera i lekara. Ljudi su prilično snalažljivi; Koriste razna rešenja kako bi zaobišli digitalna ograničenja, razvili su sopstvene verzije popularnih aplikacija (kao što su ekvivalenti za Uber ili Amazon), a nedostatak uvozne robe nadoknađuju visoko cenjenim domaćim zanatstvom i proizvodnjom.

Na kraju krajeva, svakodnevni život u Teheranu je mešavina modernog brzog života i tradicionalnih vrednosti, gde ljudi, baš kao i svuda u svetu, pronalaze načine da rade, druže se i žive najbolje što mogu u okviru ograničenja koja su im nametnuta.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Klix/ Prenela: T.M.)