PANIKA ŠIROM SVETA
BEOGRAD U DOMETU IRANSKIH RAKETA?! Evo koliko daleko mogu da dosegnu, ŠIRI RADIJUS POKRIVA I DELOVE...
Ipak, pretnja od Irana Evropi je sada veća, pa se postavlja pitanje koliko jako i na koji način Iran može da ugrozi bezbednost evropskih zemalja
Dok Iran ratuje protiv Izraela i SAD, sve češće u svojim pretnjama pominje i Evropu, tvrdeći da su evropske države podstakle napade na Teheran.
Iako su mnoge zemlje zapada Evrope podržale akcije Izraela i SAD, pojedine poput Španije su osudile jednostranu odluku o napadu, tvrdeći da se radi o potezima koji nisu u skladu sa međunarodnim pravom.
Ipak, pretnja od Irana Evropi je sada veća, pa se postavlja pitanje koliko jako i na koji način Iran može da ugrozi bezbednost evropskih zemalja.
Iranski arsenal
Iranski raketni program već dve decenije predstavlja jedan od ključnih stubova vojne strategije Teherana. Uprkos gubicima tokom sukoba sa Izraelom i napadima američkih i izraelskih snaga poslednjih godina, Iran i dalje poseduje jedan od najvećih i najraznovrsnijih raketnih arsenala na Bliskom istoku. Procene američke Centralne komande iz 2022. godine govorile su da Iran raspolaže sa više od 3.000 balističkih raketa, dok dodatni kapacitet predstavljaju krstareće rakete i dronovi.
Nakon kratkog rata sa Izraelom u junu 2025. i razmene napada 2024. godine, procenjeno je da je iranski arsenal smanjen na oko 1.500 projektila i oko 200 lansera, ali postoje jasni znaci da Teheran ubrzano obnavlja zalihe i razvija nove sisteme.
Iranska strategija zasniva se pre svega na balističkim raketama srednjeg dometa, koje mogu da nose konvencionalne, ali i potencijalno nuklearne bojeve glave. Iako Iran tvrdi da nema nuklearni program, mnoge njegove rakete tehnički su sposobne da nose takvo oružje.
Među najvažnijim sistemima su: Šahab-3 - jedna od najpoznatijih iranskih raketa srednjeg dometa oko 1.300 kilometara; Gadr - modernizovana verzija Šahaba-3 sa dometom do 1.600 kilometara i poboljšanom preciznošću; Emad - balistička raketa srednjeg dometa sa dometom oko 1.700 kilometara, poznata po unapređenom sistemu navođenja; Sedžil - jedna od najnaprednijih iranskih raketa na čvrsto gorivo sa dometom oko 2.000 kilometara, a prednost je što može da bude lansirana mnogo brže nego stariji sistemi na tečno gorivo; Horamšar - raketa velikog dometa koja prema procenama može da pređe 2.000 kilometara, a uz lakšu bojevu glavu verovatno i više; Hoveizeh - krstareća raketa sa dometom do 1.300 kilometara, namenjena preciznim udarima na infrastrukturu i vojne baze.
Pored toga, Iran razvija i hipersonične projektile, koji se kreću ogromnom brzinom i menjaju putanju, što ih čini mnogo težim za presretanje protivraketnom odbranom.
Koliko daleko mogu da dosegnu iranske rakete
Iran je 2015. godine sam sebi nametnuo ograničenje da njegove rakete ne prelaze 2.000 kilometara dometa. Međutim, stručnjaci upozoravaju da Teheran u svakom trenutku može da odustane od tog ograničenja, a neki sistemi već sada teoretski mogu da lete i dalje.
Domet od 2.000 kilometara znači da bi veliki deo jugoistočne Evrope mogao da bude u potencijalnom radijusu udara.
Prema procenama zapadnih bezbednosnih službi, u toj zoni nalaze se brojni evropski gradovi, među kojima su: Atina, Sofija, Bukurešt.
Širi radijus pokriva i delove centralne Evrope, pa bi u teoriji mogli da budu obuhvaćeni: Beograd, Budimpešta, Beč, Bratislava i Varšava.
Spoljna granica tog dometa proteže se prema Jadranskom moru, obuhvatajući sever Italije i približavajući se istočnim granicama Nemačke.
Iranski “spavači”
Stručnjaci upozoravaju i na opasnost od napada koje bi izveli potencijalni teroristi koji se već nalaze na evropskom tlu, takozvani “spavači”.
Nemačke bezbednosne službe i stručnjaci za ekstremizam upozorili su da bi Evropa mogla da se suoči sa novim talasom napada nakon što je u Iranu izdata fatva povodom smrti ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u zajedničkom američko-izraelskom napadu. Berlin je zbog toga pojačao mere bezbednosti, dok američke vlasti istražuju moguće terorističke incidente povezane sa tim događajem, piše Euronews.com.
Fatvu je 1. marta izdao veliki ajatolah Naser Makarem Širazi, pozivajući muslimane na „sveti rat“ protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. U odluci, koju prenosi iranska državna agencija Tasnim, navodi se da svi muslimani imaju obavezu da osvete „krv mučenika“, dok se Vašington i Tel Aviv označavaju kao glavni krivci za Hamneijevu smrt.
Stručnjaci upozoravaju da bi nova fatva mogla da podstakne napade u Evropi. Ekstremizam istraživač Heiko Hainiš ocenjuje da je „relativno visok rizik od spontanih napada pojedinaca, ali i aktiviranja takozvanih spavačkih ćelija“. Istraživač Nikolas Štokhamer smatra da fatva deluje kao „katalizator“ koji može da aktivira postojeće mreže simpatizera i radikalnih pojedinaca širom Evrope.
Predsednik nemačkog sindikata federalne policije Hajko Tegac upozorio je da nije isključeno da Iran pošalje operativce širom sveta kako bi izveli napade na američke i izraelske ciljeve.
U međuvremenu su u Severnoj Americi zabeležena dva incidenta koja istražitelji ispituju kao moguće terorističke napade. U Ostinu u američkoj državi Teksas napadač je ubio dve osobe i ranio 14 ljudi u jednom baru. FBI je identifikovao osumnjičenog kao 53-godišnjeg Ndiagu Dijanja, naturalizovanog američkog državljanina poreklom iz Senegala. Prema navodima policije, tokom napada nosio je odeću sa natpisom „Allahovo vlasništvo“ i simbolima iranske zastave, dok je u njegovom vozilu pronađen Kuran. Ipak, istražitelji upozoravaju da je osumnjičeni ranije imao problema sa mentalnim zdravljem, pa još nije jasno da li je napad bio politički motivisan.
Istog dana pucano je i na boksersku salu u kanadskom Ričmond Hilu, čiji je vlasnik iransko-kanadski disident Salar Golami. Iako niko nije povređen, Golami veruje da je napad bio pokušaj zastrašivanja protivnika iranskog režima.
Iako nema konkretnih obaveštajnih podataka o neposrednim planovima za napade, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da su bezbednosne službe u stanju visoke pripravnosti i da pažljivo prate razvoj situacije. Stručnjaci podsećaju da je od Islamske revolucije 1979. u Evropi zabeleženo više od stotinu planiranih ili izvedenih napada povezanih sa Iranom. Istovremeno, britanska služba MI5 je krajem 2024. objavila da je od 2022. sprečila ili istraživala čak 20 pokušaja napada povezanih sa iranskim akterima u Velikoj Britaniji.
Bonus video: