Srbi počinju da brinu za rate kredita: Šta promene na vrhu svetskih banaka znače za džep naših građana?

Dolazak novih guvernera najvećih svetskih centralnih banaka, Američkih federalnih rezervi i Evropske banke, koji se očekuje, otvara više pitanja. Umesto Džeroma Pauela na čelu američkog FED-a, uskoro zvanično stupa Kenet Vorš, a za sada je nejasno trajanje mandata predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard, čiji je odlazak najavljen. Šta promene na vrhu najvećih centralnih banaka mogu da znače za male zemlje poput Srbije?

Tržišna ekonomija voli nezavisne centralne banke i guvernere koji ne reaguju na pritiske političara. A političari, pak, smatraju da vođenje zemlje treba da podrže sve institucije.

"Tu ne postoje ekonomska pravila, tu postoje pravila novog svetskog političkog poretka. Kristin Lagard odlazi zbog toga što nije podržala zajam za Ukrajinu od 90 milijardi evra, jer je ECB trebalo da da taj zajam. Ona to nije podržala. U Americi guverner odlazi zbog toga što ne prati zahteve predsednika da se smanje kamate, iako makroekonomske performanse govore da ne treba smanjivati kamate, jer postoji jaki inflatorni pritisak”, kaže Dragan Đuričin, bivši predsednik Saveza ekonomista Srbije.

U međuvremenu, berzanski bogovi su najmerodavniji pokazatelj ekonomske slike koje prate poteze političara. Ako su jednog dana carine veće za 10 odsto, i berzanski indeksi padnu za toliko. Ako se sutradan carine spuste, i berzanski indeksi se podignu. Pitanje je dokle će ići cene nafte, poklapa se i sa pitanjem šta će činiti novi američki guverner.

Nebojša Savić, član Saveta guvernera NBS, kaže da će cena zlata rasti, jer je to, kako navodi, utočište koje obezbeđuje sigurnost.

"Rašće i cena energenata zbog toga što sada sigurno ne znamo tačno šta i koliko, ali su sigurno neki tokovi i kanali bar prekinuti, a sigurno usporeni", kaže Savić.

Srbija ima rezerve zlata i ušteđenog novca

Naša centralna banka je jedna od četiri najkredibilnije centralne banke prema pravilima koje primenjuju, tvrde ekonomisti. Ali pravila više nisu bitna u novom svetu multikrize.

Ipak, kada se veliki nakašlju, mali se ozbiljno razbole. Srbija ima rezerve zlata i ušteđenog novca radi otpornosti na nepredviđene scenarije. Ali, ako dođe do sveopšteg haosa, ni Švajcarska, sa svojim bogatstvom, neće izdržati loše uticaje.

"Srbija je vezana za Evropsku uniju i za evro. Posledice dešavanja u Evropskoj uniji će se odraziti na Srbiju i to u dva segmenta - stope uvezene inflacije i kamatne stope. Posebno one stope koje su vezane za euribor, obzirom na budući rast euribora, a time i na povećanje stopa na kamate na kredite koje građani Srbije uzimaju“, kaže Branislav Jorgić, berzanski stručnjak.

Visoke kamate štite od inflacije. Niske pojeftinjuju kapital i investicije. Ali sve zavisi od trećeg faktora, cene nafte i gasa koja određuje visinu inflacije.

Nafta je kumovala u oba svetska rata. Međutim, i da je nema, ratovalo bi se za neka druga bogatstva.

Bonus video:

(Espreso/RTS)