Analitičari upozoravaju - gorivo, hrana i transport opasno poskupljuju! Cena nafte divlja, evo šta nam sledi!

Cene nafte probile su psihološku granicu od 100 dolara po barelu prvi put posle više od tri i po godine, a tržišta širom sveta pokušavaju da procene koliko daleko bi ovaj skok mogao da ide. Rat u Iranu, koji je sada ušao u drugu nedelju, ozbiljno je poremetio proizvodnju i transport energenata sa Bliskog istoka, regiona kroz koji prolazi ogroman deo globalne nafte.

Brent je već preskočio 100 dolara po barelu, dok je američki WTI još skuplji. Ali ključno pitanje koje sada postavljaju vlade, kompanije i investitori širom sveta glasi: da li je ovo samo kratkoročni šok ili početak novog energetskog talasa koji će promeniti globalnu ekonomiju?

Koliko visoko može da ode cena nafte

Pojedini analitičari smatraju da tržište tek ulazi u fazu ozbiljne turbulencije.

Prema proceni banke Goldman Sachs, trenutni šok u snabdevanju mogao bi da gurne cenu nafte mnogo više nego što tržišta sada očekuju.

„Ako se poremećaji u Persijskom zalivu nastave, cena nafte bi mogla da dostigne i 150 dolara po barelu već do kraja meseca“, upozorili su analitičari ove banke.

Problem nije samo rat, već i logistika. Prolaz kroz Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih energetskih koridora na planeti, gotovo je paralizovan. Kroz njega u normalnim okolnostima prolazi oko petine svetske trgovine naftom, a sada je tankerima sve teže da prođu.

Sličnu procenu daju i analitičari banke Barclays, koji smatraju da bi Brent mogao brzo da se približi nivou od 120 dolara po barelu ako sukob potraje nekoliko nedelja.

Najveći energetski šok od rata u Ukrajini

Finansijska tržišta već porede ovu situaciju sa energetskim šokom iz 2022. godine, kada je rat u Ukrajini izazvao globalnu krizu energenata.

Sada je situacija potencijalno još osetljivija, jer je Persijski zaliv srce svetske proizvodnje nafte.

Analitičari procenjuju da bi poremećaji u transportu mogli da izbace sa tržišta i do 20 miliona barela dnevno, što bi predstavljalo jedan od najvećih poremećaja u modernoj istoriji energetike.

Energetski analitičar Anas Alhajji upozorava da čak i ako se rat sutra završi, posledice neće nestati preko noći.

„Čak i u najboljem slučaju, trebalo bi najmanje dve nedelje da se normalizuje transport nafte kroz Persijski zaliv, a proizvodnja bi se u potpunosti oporavila tek posle dva meseca“, kaže Alhajji.

Šta to znači za cene u svetu

Skok cena nafte gotovo uvek pokreće lančanu reakciju u globalnoj ekonomiji.

Nafta je ključni input za transport, proizvodnju plastike, hemijsku industriju, poljoprivredu i logistiku. Kada ona poskupi, poskupljuje gotovo sve - od hrane do avionskih karata.

Ekonomisti upozoravaju da bi novi talas rasta cena energenata mogao da izazove:

- rast cena goriva i transporta,

- skuplju proizvodnju hrane,

- inflaciju u industriji i logistici,

- pritisak na globalne lance snabdevanja.

Već sada se vidi da su tržišta nervozna. Vlade najrazvijenijih zemalja razmatraju čak i puštanje strateških rezervi nafte kako bi ublažile šok.

Postoji i druga prognoza: šok bi mogao brzo da splasne

Ipak, nisu svi analitičari pesimistični.

Stručnjaci iz istraživačke kuće BMI (deo grupe Fitch Group) smatraju da bi skok cena mogao biti kratkotrajan.

„Očekujemo kratkotrajan, ali snažan skok cena tokom marta, nakon čega bi se tržište moglo stabilizovati kad se geopolitički rizik smanji“, navodi se u njihovoj analizi.

Po njihovom scenariju, cena nafte bi nakon početnog šoka mogla ponovo da padne na 70 do 90 dolara po barelu.

Energetski rat koji menja svet

Bez obzira na to koji scenario će se ostvariti, jedno je jasno: nafta je ponovo postala geopolitičko oružje.

Rat u Iranu pokazao je koliko je globalna ekonomija i dalje zavisna od nekoliko ključnih energetskih ruta i proizvođača. Svaki ozbiljniji poremećaj u tom sistemu momentalno se preliva na inflaciju, industriju i potrošače širom sveta.

Zato investitori sada pažljivo prate svaku vest iz Persijskog zaliva. Jer jedno pitanje lebdi nad tržištem: da li je 100 dolara po barelu vrhunac - ili tek početak nove energetske krize.

Bonus video: NACIONALIZACIJA NIS-A BI BILA GREŠKA! Gas i nafta se pretvaraju u poltičko oružje, ekonomista otkriva: Srbija ima slobodu, bitno je da reagujemo

(Espreso/Telegraf Biznis/D.S.)