ŽENA ŽENI NIJE VUK!

Osmi mart nije samo dan karanfila, čestitki i brzinskih objava na društvenim mrežama. Nije ni dan kad muškarci daju nova lažna obećanja, a nije ni dan kada ista ta obećanja progutamo iako znamo da od njih nema ništa. To je dan kada se postavlja jedno neprijatno pitanje koje mnogi izbegavaju: da li je žena ženi zaista podrška ili joj je najčešće najveći kritičar?

Godinama nam u uši "sipaju" onu staru, otrovnu rečenicu, da je „žena ženi vuk“. Ponavlja se toliko dugo i toliko glasno da je mnogi prihvate kao pravilo, a ne kao laž koja savršeno služi da žene ostanu razdvojene, posvađane i sumnjičave jedna prema drugoj.

Ali šta ako je ta priča samo zgodan trik, stara matrica koja nas uči da gledamo jedna drugu kao pretnju, umesto kao snagu?

Povodom Dana žena rešila sam da ne pričam napamet – već da pitam neke žene koje znam, sa kojima radim, sarađujem ili de družim, žene koje su gradile karijere, padale, ustajale, borile se i opstajale.

Neke su danas uspešne i vidljive, neke su tek u borbi da se izbore za svoje mesto, ali svaka od njih ima priču o ženama koje su joj promenile život. O onima koje su bile vetar u leđa i, možda, o onima koje su pokušale da ga ugase.

Zanimalo me je jedno... ko su žene koje su ih držale kada je bilo najteže? Da li su podršku nalazile u majkama, prijateljicama, koleginicama… ili su morale same da krče put kroz svet koji često nema mnogo strpljenja za žensku snagu.

Jer istina je jednostavna i pomalo opasna - kada žena stane uz ženu, tada se menjaju pravila igre. Upravo te priče, iskrene, hrabre i bez ulepšavanja, otkrivaju koliko je ženska solidarnost stvarna, koliko je snažna i zašto je ponekad najtiši, ali i najmoćniji savez na svetu.

U ovoj priči govorile su žene koje dolaze iz različitih svetova, ali dele isto iskustvo borbe, uspeha i međusobne podrške. Među njima ima i mojih koleginica sa Kurir televizije, kao is a drugih televizija, tu su i dugogodišnje saradnice sa estrade, dame koje su već izgradile ime i karijeru, ali i mlade nade koje tek osvajaju scenu, ali i i prijateljice koje sam upravo kroz posao dobila.

O ženskoj solidarnosti govorile su modna kreatorka Suzana Perić, pevačice Tamara Milutinović, Goga Babić, Barbara Bobak, Ivana Krunić, Lepa Đorđević, Olja Bajrami, Aleksandra Tadić Cipka, Teodora Toković, Teodora Popovska i Tina Amore, zatim voditeljke, novinarke i medijske ličnosti Bojana Lazić, Jelena Tankosić, Olivija Jontić, Milica Janković, Kristina Iglendža, Aleksandra Gudelj, Slađana Nedeljković, Maša Kostić, kao i glumica Iva Štrljić, svaka sa svojom pričom o ženama koje su im bile oslonac, podrška i snaga onda kada je bilo najvažnije.

1. Kada ti je neka žena poslednji put pomogla, a da za to nije tražila ništa zauzvrat?

Teodora Toković: Skoro, jedna žena u jednoj državnoj ustanovi, ničim izazvana, ponudila mi je pomoć da rešim neki problem.

Olja Bajrami: Tea Tairović. Uradila mi je megahit “Hajde komadante”, nikada mi za to ništa zauzvrat tražila nije. Samo je rekla “poleti” … i tako je i bilo.

Bojana Lazić: U mom životu ima nekoliko žena koje su tu kada je teško, bez pitanja i bez interesa. Nekad je to samo razgovor u pravom trenutku, a nekad konkretna pomoć.

Aleksandra Gudelj: Kada imate prave i iskrene prijateljice one su spremne uvek da pomognu, a da za uzvrat ne traže ništa. To je ljubav, a ljubav se tako širi i deli.

Kristina Izglendža: To mi se dešava gotovo svakog dana, imam divne prijateljice koje me nesebično podržavaju. Naravno, tu je i moja majka, koja je uvek moja najveća podrška.

Tina Amore: Mama, svaki dan pomaže u čišćenju kuće, spremanju hrane, brige o svemu bezuslovno.

Ivana Krunić: Želela bih da iskoristim priliku da pomenem jednu ženu koju sam upoznala svojim učešćem na ovogodišnjem izboru za pesmu Evrovizije, koja mi je pomogla oko svega više nego bilo koja žena u ovom poslu, a to je Ana Antonić! Ona je inače PR grupe Harem Girls, ali se meni našla i kao PR i kao prijatelj.

Lepa Đorđević :Svakodnevno, bez izuzetaka. Imam ja „svoje žene“. Bilo da je u pitanju razgovor, savet ili konkretna pomoć, moje prijateljice i ja to uzajamno činimo i to je postalo nešto bez čega ne možemo da zamislimo život.

Goga Babić: Svakog dana imam podršku i bezgraničnu ljubav moje mame, a da mi zauzvrat ne traži ništa.

Tamara Milutinović: Rekla bih da je to uvek moja sestra (zapravo snajka) Marina.

Barbara Bobak: Bilo koja žena iz mog okruženja, što prijateljica, što saradnica, familija… kad god bi mi pomogle ne bi tražile ništa za uzvrat. Žene nikad ne traže ništa za uzvrat, mi imamo naše kodekse kojih se sve prećutno držimo.

Aleksandra Tadić Cipka: Svakodnevno mi pomažu moje najbliže žene.

Suzana Perić: Jedna žena mi je nedavno pomogla u trenutku kada mi je bilo mnogo toga na plećima. Nije pitala zašto, nije tražila ništa zauzvrat, jednostavno je rekla: „Tu sam.“ Takve stvari se ne zaboravljaju.

Olivija Jontić: Nijedna od žena iz mog okruženja ne radi ništa sa zadnjom namerom i jako sam zahvalna na tome, a usluge su tu svakodnevno.

Maša Kostić: Često mi se dešava takva situacija. Okružena sam ženama u privatnom, pa čak i poslovnom životu koje zaista pomažu bez razloga. Ne vezano od toga da li je problem bio veliki ili mali.

Jelena Tankosić: Iskreno, to mi se dešava češće nego što mislimo. Nedavno me je u obavezama odmenila komšinica jer je videla da sam danima bila pod velikim pritiskom. Nije ništa tražila, samo je rekla tu smo jedna za drugu.

Slađana Nedeljković: Kada je trebalo da uplatim putovanje odjednom pre nego što mi legne plata, moja najbolja prijateljica koju doživljavam kao člana porodice, pozajmila mi je novac i tada sam uspela da uplatim putovanje da mi ne propadne ponuda. To su stvari koje su možda za neke sitnica, meni je značilo više nego bilo šta.

Milica Janković: Ili mi je kao i većini žena izražen instinkt i tačno osetim ljude "na prvu", ili samo imam tu sreću da sam okružena divnim ženama na koje mogu da se oslonim svakodnevno.

Bonus video:

(Espreso / M.S)