UŽAS!
ŠTA AKO SE RAT U IRANU PRETVORI U TREĆI SVETSKI!? Evo koliko bi bilo žrtava na planeti, broj je ZASTRAŠUJUĆ!
Samo ove dve zemlje mogu da prežive
Rastuće tenzije na Bliskom istoku ponovo su otvorile pitanje mogućeg globalnog sukoba i posledica koje bi nuklearni rat imao po čovečanstvo. Dok se sukobi između regionalnih i svetskih sila zaoštravaju, naučnici upozoravaju na razorne scenarije: masovno uništenje, dugotrajnu nuklearnu zimu i kolaps globalne proizvodnje hrane.
Prema novom naučnom istraživanju, u slučaju globalnog nuklearnog rata čak pet milijardi ljudi moglo bi da izgubi život, dok bi samo dve države imale realne šanse da relativno opstanu u takvim uslovima.
Nuklearni rat mogao bi da ubije pet milijardi ljudi
Naučnici upozoravaju da bi eksplozije nuklearnih bojevih glava stvorile vatrene kugle temperature i do 100 miliona stepeni Celzijusa, dok bi posledice po planetu Zemlju bile dugotrajne.
Prema radu objavljenom u naučnom časopisu "Nature", detonacije bi izazvale tzv. nuklearnu zimu - fenomen u kojem bi ogromne količine dima i čađi prekrile atmosferu i blokirale sunčevu svetlost širom sveta.
U takvim uslovima globalna poljoprivreda bi se urušila, što bi dovelo do masovne gladi i dodatnih miliona žrtava.
Samo Australija i Novi Zeland imaju šanse za opstanak
Prema procenama naučnika, Australija i Novi Zeland bile bi među retkim državama koje bi mogle da izdrže posledice nuklearnog rata i zadrže određeni nivo poljoprivredne proizvodnje.
Ekspertkinja za nuklearni rat Eni Džejkobsen, autorka knjige "Nuclear War: A Scenario", analizirala je naučne radove i mišljenja vojnih stručnjaka kako bi procenila posledice eventualnog globalnog nuklearnog sukoba u kojem bi bilo upotrebljeno svih približno 12.000 nuklearnih bojevih glava koliko ih danas postoji u svetu.
Govoreći u podkastu "The Diary of a CEO", ona je navela: "Stotine miliona ljudi poginulo bi odmah u vatrenim kuglama, bez ikakve sumnje."
Oko tri milijarde ljudi moglo bi da preživi početne eksplozije
Džejkobsen upozorava da bi čak i regioni koji prežive prve detonacije bili suočeni sa katastrofalnim posledicama.
- Mesta poput Ajove ili Ukrajine bila bi prekrivena snegom deset godina. Poljoprivreda bi propala. A kada poljoprivreda propadne, ljudi umiru - objasnila je ona.
Prema njenim procenama, oko tri milijarde ljudi moglo bi da preživi početne eksplozije, ali bi svet koji bi usledio bio gotovo neprepoznatljiv.
Aktiviranje hiljada savremenih nuklearnih bojevih glava dodatno bi oštetilo ozonski omotač, tanki sloj gasova koji štiti Zemlju od štetnog sunčevog zračenja. Pored toga, preživeli bi se suočili sa ozbiljnim rizikom od radijacionog trovanja.
Život u mraku
Iako bi Australija i Novi Zeland imali relativno bolje šanse za opstanak, život u tim zemljama takođe bi bio izuzetno težak.
Prema procenama stručnjaka, stanovništvo bi moralo da živi u gotovo stalnom mraku zbog čađi u atmosferi, dok bi ljudi bili primorani da se bore za ograničene zalihe hrane i često žive u podzemnim skloništima.
Bonus video: