VAŽNO JE ZNATI
Biljke zbog kojim možete dobiti kaznu na proleće: Udariće vas po džepu do čak 4.000 evra, ako ne znate za ovo
Spisak biljaka na koje se odnosi ova obaveza može se naći u Uredbi o sakupljanju autohtonih divljih vrsta.
Dolaskom proleća, u prirodi se pojavljuju prve prolećne biljke koje prekrivaju šume i livade u žutim, belim i ljubičastim nijansama. Mnogi ih rado beru kako bi deo tog prizora poneli kući, ali stručnjaci upozoravaju da treba biti veoma oprezan pri branju jer su neke vrste zaštićene, a kršenje pravila može dovesti do novčanih kazni.
Prema Državnoj inspekciji Hrvatske, branje i prodaja određenih prolećnih biljaka je potpuno zabranjeno. Među strogo zaštićenim vrstama nalaze se, na primer, kukurek. S druge strane, za sakupljanje nekih drugih prolećnih biljaka - poput visibabe ili mirisne ljubičice - potrebno je dobiti prethodnu dozvolu Ministarstva ekonomije i održivog razvoja ako se planira sakupljanje biljaka radi prerade ili prodaje.
Zakon o zaštiti prirode propisuje da je za uzimanje autohtonih divljih vrsta iz prirode u komercijalne svrhe potrebno dobiti rešenje Ministarstva. Spisak biljaka na koje se odnosi ova obaveza može se naći u Uredbi o sakupljanju autohtonih divljih vrsta.
Visoke kazne
Međutim, određene količine prolećnih biljaka dozvoljeno je sakupljati za ličnu upotrebu bez posebne dozvole. To uključuje, na primer, do pet podzemnih delova biljaka kao što su lukovice ili gomolji, do dva kilograma stabljika sa listovima i cvetovima, pet manjih mahuna biljaka, kilogram listova ili cvetova, kao i ograničene količine semena, plodova, pupoljaka ili mahovine.
Stručnjaci upozoravaju da čak i umereno branje može oštetiti izgled prirode, dok uklanjanje celih biljaka iz zemljišta trajno smanjuje njihove populacije u prirodnim staništima. Upravo zato zakon predviđa prilično visoke kazne za kršenje pravila.
Za pravna lica, kazne mogu dostići više od 26.000 evra, dok se za fizička lica kreću od oko 930 do skoro 4.000 evra. Građani koji primete nezakonito branje ili prodaju zaštićenih biljaka mogu to prijaviti inspekciji zaštite prirode Državne inspekcije putem elektronskog obrasca, poštom ili telefonom.
(Espreso/ Dnevno.hr/DČ)