Da li supruga ili suprug nasleđuju sve nakom smrti supružnika? Zakon je jasan, u 1 slučaju ćete se jako iznenaditi

Gubitak životnog saputnika je jedan od najtežih životnih udaraca, ali pored emotivne boli, preživeli supružnik se neminovno suočava sa pravnim i finansijskim izazovima. Pitanje "šta će biti sa kućom, ušteđevinom i imovinom" često unosi razdor u porodice, najviše zbog zablude da preživeli supružnik automatski nasleđuje sve.

Zakon o nasleđivanju u Srbiji ima jasna, ali za mnoge iznenađujuća pravila. Od toga da li preminuli ima decu iz prethodnih brakova, pa do toga da li su partneri bili venčani – sve ovo diktira ko će na kraju dobiti ključeve od stana i novac sa računa.

Da li supruga ili suprug nasleđuju sve?

Najčešća zabluda je da nakon smrti muža ili žene, celokupna imovina ostaje preživelom partneru. U praksi, preživeli supružnik ne nasleđuje sve, osim ako mu to nije izričito ostavljeno testamentom.

Ukoliko nema testamenta, primenjuje se zakon. Ako preminuli ima supružnika i decu, oni čine prvi nasledni red i imovina se deli na jednake delove. Na primer, ako je iza pokojnika ostala supruga i dvoje dece, svako od njih dobija po trećinu (1/3) imovine.

Treba napraviti i razliku između posebne i zajedničke imovine (bračne tekovine). Imovina koja je stečena tokom braka radom predstavlja zajedničku imovinu. Nakon smrti, u ostavinsku masu ulazi samo posebna imovina preminulog i njegov udeo u zajedničkoj imovini (najčešće polovina), koji se onda deli sa ostalim naslednicima.

Deca iz prethodnih brakova i smanjenje udela supružnika

Zakon kaže: Sva deca imaju jednaka nasledna prava, bez obzira iz kog braka potiču.

Međutim, sud može napraviti izuzetak ukoliko preminuli ima decu iz prethodnih brakova, a ta deca nemaju značajnu imovinu, dok preživeli supružnik ima imovinu koja znatno premašuje njegov zakonski deo. U takvim, specifičnim slučajevima, sud može zaštititi decu iz prvog braka i dodeliti im do dva puta veći deo od onog koji bi pripao preživelom supružniku.

Šta ako bračni par nije imao dece?

Ukoliko pokojnik nije imao potomke, mnogi pretpostavljaju da onda sigurno sve ostaje mužu ili ženi. Ipak, zakon propisuje drugačije. U tom slučaju, primenjuje se drugi nasledni red.

Nasledstvo pripada supružniku i roditeljima preminulog.

Bračni drug dobija polovinu (1/2) zaostavštine, dok se druga polovina ravnopravno deli na majku i oca preminulog (po 1/4). Ukoliko su roditelji pokojnika preminuli, njihov deo prelazi na njihove potomke (braću i sestre pokojnika). Tek ako roditelji nisu živi, i nemaju drugih potomaka, celokupna imovina pripada preživelom bračnom drugu.

Ukoliko preživeli supružnik nema dovoljno sredstava za život, on može u roku od godinu dana od smrti ostavioca podneti zahtev sudu za povećanje svog naslednog dela, pa čak i dobiti pravo doživotnog plodouživanja na celoj imovini.

Kako se zaštititi od izbacivanja na ulicu

U sudskoj praksi, sporovi oko nekretnina i prava korišćenja stana su "klasika" porodičnih drama. Često se dešava da stan pripadne deci (npr. iz prvog braka), a da preživeli supružnik ostane u nezavidnom položaju.

Zato je pravo plodouživanja izuzetno moćan pravni alat. Preminuli može za života ili testamentom obezbediti supružniku pravo doživotnog stanovanja. Vlasnik stana (npr. ćerka iz prvog braka) u tom slučaju ima samo vlasništvo na papiru, ali ne može ući u stan bez saglasnosti plodouživaoca niti mu tražiti ključ.

Dokle god plodouživalac ne uništava stan i plaća komunalije, on je apsolutno "nedodirljiv".

Vanbračni partneri su pravno "nevidljivi"

Iako Ustav izjednačava brak i vanbračnu zajednicu, Zakon o nasleđivanju ne prepoznaje vanbračnog partnera kao zakonskog naslednika.

Ovo znači da, ukoliko niste venčani, nećete dobiti poziv na ostavinsku raspravu i nećete automatski naslediti ni dinara.

Vanbračni partneri mogu naslediti imovinu jedino ako postoji testament. U suprotnom, svoja prava na imovinu koju su zajedno sticali tokom zajednice moraće da dokazuju u redovnom i često mučnom parničnom (sudskom) postupku.

Kada supružnik gubi pravo na nasledstvo?

Supružnik se po zakonu može isključiti iz naslednog reda i ostati bez ičega u sledećim situacijama:

Ako je ostavilac pre smrti pokrenuo postupak za razvod braka, a sud utvrdi da je zahtev bio osnovan.

Ako je brak poništen, a preživeli partner je znao za razlog poništenja.

Ukoliko je zajednički život trajno prekinut krivicom preživelog supružnika ili njihovim sporazumom sa preminulim.

Porez i procedura: Šta nasleđivanje košta?

Dobra vest je da supružnik i deca spadaju u prvi nasledni red i oni su apsolutno oslobođeni plaćanja poreza na nasleđe (stopa je 0%). Troškovi se uglavnom svode na nagradu javnog beležnika (notara) koja varira od 10.000 do 100.000 dinara, zavisno od vrednosti imovine.

Sam ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti i kod jednostavnih slučajeva traje od 1 do 3 meseca.

Međutim, ukoliko dođe do svađe, obaranja testamenta ili spora sa decom iz prethodnih brakova, postupak se prekida i seli na sud gde se može rastegnuti na više godina.

(Espreso/Blic/DČ)