haos
TRAMPOV NAPAD NA IRAN BACIO UKRAJINU U DRUGI PLAN! Zelenski odbačen i ostavljen po strani, a Putin...
Čak i pre nego što su SAD započele vazdušne napade na Iran, zvaničnici u Vašingtonu su izražavali zabrinutost da bi takav sukob mogao da iscrpi američke zalihe oružja i učini SAD ranjivijim, argument koji će verovatno biti sve glasniji što duže rat bude trajao
Evropljani koji se bore da se nose sa zapaljivim intervencijama Donalda Trampa mogli bi uskoro da otkriju da postoji jedna gora stvar od toga - prestaće da budu predmet njegove pažnje.
Dok Trampova tekuća operacija protiv Irana dobija prioritet kod planera Pentagona i Bele kuće, evropski zvaničnici se plaše da će izgubiti interesovanje za okončanje "punog ruskog rata u Ukrajini, koji je ušao u petu godinu".
Praktični uticaj, ako se SAD umešaju u dugotrajan sukob na Bliskom istoku, mogao bi biti čak i teži od političkog: Ukrajina bi mogla ostati bez oružja proizvedenog u Americi koje joj je potrebno da bi se oduprla svakodnevnim ruskim raketnim napadima - jer američke snage koriste toliko mnogo oružja protiv Irana.
"Svi razumeju da je za nas ovo naš život - odgovarajuće oružje", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski novinarima u ponedeljak.
"Ako dođe do dugoročnih neprijateljstava na Bliskom istoku, to će sigurno uticati na snabdevanje. Siguran sam u to", rekao je on.
Tramp je u ponedeljak izjavio da bi rat protiv Irana, koji predvode SAD i Izrael, mogao da traje četiri do pet nedelja, ali da je spreman i da potraje duže. Neki analitičari upozoravaju da bi mogao da se pretvori u širi sukob iz kojeg bi Americi moglo biti teško da izađe, prenosi Politico.
"Postoji domino efekat u smislu pažnje", rekao je Ed Arnold iz londonskog istraživačkog centra Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
"Kako okriviti Trampa za politiku ili razmatranje obnovljenih napora da ograniči Ruse u Ukrajini, kada je upravo otvorio još jedan front u potencijalnom ratu? Isto tako, ako ćete ispaliti mnogo opreme u region, nećete imati rezervne delove na policama", dodao je on.
Čak i pre nego što su SAD započele vazdušne napade na Iran, zvaničnici u Vašingtonu su izražavali zabrinutost da bi takav sukob mogao da iscrpi američke zalihe oružja i učini SAD ranjivijim, argument koji će verovatno biti sve glasniji što duže rat bude trajao.
To bi moglo da natera Trampovu administraciju da da prioritet obnavljanju sopstvenih zaliha na račun stavljanja raketa na raspolaganje za prodaju Evropi i Ukrajini, upozorio je visoki zvaničnik evropske vlade, govoreći pod uslovom anonimnosti jer je pitanje osetljivo.
"Potrošeno je mnogo vatrene moći, uključujući presretače i druge rakete. SAD treba da obnove zalihe, što znači da ima manje za Evropu ili Ukrajinu da kupe", rekao je zvaničnik.
Nema spremnih zaliha
U Kijevu, presretači raketa PAC-3 američke proizvodnje za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot smatraju se ključnim za obaranje ruskih raketa. Evropske vlade takođe nemaju spremne zalihe sistema protivvazdušne odbrane i daju prioritet razvoju sopstvenih kapaciteta kako bi bile samostalnije, kao i da bi više doprinele Ukrajini. Ali taj napor će verovatno trajati godinama.
Zelenski je rekao da je prerano znati da li će sukob na Bliskom istoku naštetiti ukrajinskoj liniji snabdevanja oružjem.
"Ali učinićemo sve da naše domaće finansiranje ne bude zaustavljeno, a onda će naša domaća proizvodnja raditi punim kapacitetom", rekao je.
Katerina Černohorenko, bivša zamenica ministra odbrane Ukrajine, izjavila je u ponedeljak na Fejsbuku da proizvođači dronova, stručnjaci za elektronsko ratovanje i drugi moraju da sarađuju kako bi izbegli nestašicu zaliha. Pozvala je ukrajinske kompanije za proizvodnju oružja da brzo deluju i kupe zalihe kritičnih komponenti kako bi zemlja preživela narednih 12 do 24 meseca.
"Situacija na Bliskom istoku mogla bi veoma brzo da eskalira u krizu komponenta za odbrambenu industriju u Ukrajini. Cene, kvote i lanci snabdevanja će se dramatično promeniti", upozorila je ona.
Razgovori se nastavljaju
Bez obzira na svet, Tramp ostaje posvećen tome da pronađe rešenje za rusko-ukrajinski konflikt. Njegovi izaslanici Stiv Vitkof i zet Džerad Kušner sastali su se prošle nedelje sa ukrajinskim predstavnicima na razgovorima u Ženevi. Tramp je takođe razgovarao sa Zelenskim uoči planiranih razgovora SAD, Rusije i Ukrajine, koji se očekuju kasnije ove nedelje.
Zelenski je rekao da bi sledeći pregovori trebalo da počnu 5-6. marta u Abu Dabiju, ali neprijateljstva na Bliskom istoku znače da ovaj plan ne može da se potvrdi.
"Ipak, niko nije otkazao sastanak", rekao je, sugerišući da bi se po potrebi mogao premestiti u Tursku ili Švajcarsku.
"Sastanak mora da se održi, važan je za nas", dodao je.
Ipak, Trampovi pokušaji da ubrza tempo pregovora, uključujući i uvođenje američkih sankcija na rusku naftnu industriju, do sada nisu uspeli da dovedu do proboja. Sam Tramp je u prošlosti rekao da bi jednog dana mogao da izgubi strpljenje i da odustane od pokušaja da pomogne u postizanju mira.
"Ovo je bila evropska situacija. Trebalo je da ostane evropska situacija", rekao je Tramp još prošlog maja.
Ruski lider Vladimir Putin izgleda ne žuri da postigne dogovor. Poslednjih dana bilo je još masovnijih napada na Ukrajinu stotinama ruskih raketa i dronova.
Igranje dugoročne igre, uz podršku saveznika, uključujući Kinu, Severnu Koreju i Iran, pomoglo je Putinu na neki način. Nakon skoro tri godine rata, Džo Bajden, koji je podržavao Ukrajinu, napustio je Belu kuću, a zamenio ga je Tramp, koji je potom obustavio američko finansiranje Ukrajine i privremeno obustavio razmenu obaveštajnih podataka.
"Pre rata protiv Irana - Amerikanci su već pokazivali manje interesovanja i gubili strpljenje sa Ukrajinom", rekao je jedan evropski diplomata.
Diplomata je rekao da bi Tramp mogao da izgubi fokus na mirovnim pregovorima - ali je dodao: "Da li su oni uopšte negde vodili?"
Rusija je tokom cele zime neumorno napadala energetsku infrastrukturu Ukrajine, uključujući i masovni napad raketama i dronovima u noći između 25. i 26. februara.
Prema Institutu za proučavanje rata, ruske snage su lansirale 420 dronova i 39 raketa na Ukrajinu - četvrti put da je Rusija ispalila više od 400 projektila na Ukrajinu u februaru. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 374 drona i 32 rakete, prema podacima ISW-a.
Prvi opipljivi uticaj iranske krize na Ukrajinu već se osetio - na nastojanje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji. EU je trebalo da ove nedelje na sastanku na Kipru pruži ukrajinskim zvaničnicima detalje o sledećim koracima koje treba da preduzmu na putu ka članstvu u bloku.
Ali nakon što je iranski dron pogodio britansku vazduhoplovnu bazu na Kipru, sastanak je odložen. Odlaganje je još jedno razočaranje za Kijev, nakon što EU krajem prošle godine nije uspela da postigne dogovor o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje oporavka Ukrajine, a zatim nije uspela da finalizuje preko potreban zajam od 90 milijardi evra koji je umesto toga obećan. Bez hitnog novog finansiranja, Ukrajina će se suočiti sa budžetskim deficitom sledećeg meseca.
EU planira da ponovo zakaže sastanak i da što pre preda Ukrajini preostale dokumente za pristupanje na pregovore, rekao je evropski diplomata upoznat sa planovima.
"Važno je da ne izgubimo zamah. Ne želimo da dozvolimo da situacija na Bliskom istoku utiče na ovo", rekao je diplomata.
Nije sve kako Putin želi
Svakako, Putin je daleko od toga da dobije sve što želi. Američki i izraelski napadi ubili su iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i mnoštvo komandanata i drugih visokih službenika režima, lišavajući Putina još jednog vrednog saveznika nakon što su američke snage zarobile venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru.
Iran je takođe kupovao rusko oružje, a na početku rata u Ukrajini prodao je svoje dronove Šahed Moskvi. U skorije vreme, Rusija pravi mnoge svoje, na osnovu iranskih dizajna.
Aleksandar Merežko, šef Odbora za spoljne odnose ukrajinskog parlamenta, rekao je u ponedeljak za Politico da "nije zabrinut da će Tramp biti previše ometen ratom u Iranu".
"U principu, postoje određene prednosti za nas", rekao je on. Osim što uskraćuju Rusiji dobavljača oružja, američki napadi na Iran mogli bi da pomognu Trampu da pokaže da je Ukrajina "na istoj strani" kao i SAD - dve demokratske zemlje koje se bore protiv autoritarnih režima.
"Borimo se protiv cele osovine zla. Nije samo Rusija, to su Iran, Severna Koreja, to je Kina, koja ekonomski pomaže ruskoj ratnoj mašineriji", rekao je on.
Jehor Černev, zamenik šefa Odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu u ukrajinskom parlamentu, rekao je za Politico da će se rat u Iranu nastaviti "paralelno" sa mirovnim pregovorima koje posreduju SAD, a koji nisu otkazani.
"Oni su međusobno povezani. Što brže i efikasnije SAD deluju protiv Irana, veće su šanse da se postigne napredak u mirovnim pregovorima sa Rusijom. Jedini rizik za nas biće ako se američka i izraelska kampanja protiv Irana odugovlači i ne postigne nikakve ciljeve. Tada bi, zaista, pažnja prema Ukrajini mogla da oslabi", zaključio je on.
Bonus video: