TRAMP IH IZDAO I OSTAVIO NA CEDILU 2019. GODINE, A SAD TRAŽI POMOĆ OD NJIH U IRANU: Da li će se ISTORIJA PONOVITI?

Dok Donald Tramp razmatra podršku oružanoj pobuni unutar Irana, u središtu nove geopolitičke računice ponovo se nalaze Kurdi – isti oni saveznici koje je Vašington pre nekoliko godina ostavio na cedilu u Siriji.

Sjedinjene Američke Države i Izrael poslednjih meseci potajno pripremaju teren za oružani ustanak u zapadnom Iranu, oslanjajući se na kurdske borbene snage. Oružje je, navodno, krijumčareno u region još od završetka dvanaestodnevnog rata 2025. godine, a hiljade kurdskih dobrovoljaca prošle su obuku i spremne su za moguću kopnenu operaciju koja bi mogla da počne narednih dana.

Plan za ustanak u Iranu

Američki i izraelski vazdušni napadi poslednjih dana gađali su bezbednosne ciljeve na zapadu Irana, sa ciljem slabljenja iranskih kapaciteta i otvaranja prostora za pobunu na terenu. Kurdski izvori tvrde da su zatražili vazdušnu podršku SAD i Izraela u slučaju pokretanja kopnene operacije, ali nije poznato da li je taj zahtev odobren.

Istovremeno, Teheran je pojačao bombardovanje kurdskih područja, svestan potencijalne pretnje iznutra. Procenjuje se da u Iranu živi oko deset miliona Kurda, a hiljade su tokom godina prošle vojnu obuku u planinskim oblastima.

Proteklog vikenda Tramp je razgovarao sa iranskim i iračkim kurdskim liderima sa sedištem na severu Iraka. Iako sadržaj tih razgovora nije objavljen, portparolka Bele kuće Kerolajn Livit potvrdila je da je predsednik bio u kontaktu sa regionalnim partnerima. Prema pisanju Vol strit džurnala, Tramp razmatra zahteve za pružanje konkretne podrške.

Dodatnu pažnju izazvalo je i to što je Tramp podelio kolumnu iz Vašington posta u kojoj se sugeriše da američke kopnene snage nisu potrebne jer bi „iranski narod bio čizme na terenu“.

Amerikanci ih ostavili na cedilu

Međutim, za Kurde američka obećanja imaju gorku istoriju.

Tokom borbe protiv takozvane Islamske države, kurdske snage u Siriji bile su ključni saveznik Vašingtona. Pod okriljem Sirijskih demokratskih snaga (SDF), uz američku vazdušnu i logističku podršku, odigrale su presudnu ulogu u slamanju kalifata.

Ipak, u oktobru 2019. Tramp je iznenada odlučio da povuče američke snage sa severa Sirije, praktično otvarajući prostor za tursku vojnu ofanzivu protiv kurdskih položaja. Odluka je usledila nakon telefonskog razgovora sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i izazvala je oštre kritike, kako u SAD tako i među saveznicima, jer su Kurdi ostavljeni na milost i nemilost Ankare i sirijskog režima.

Kurdi su se tada našli izloženi napadima i bili prinuđeni da traže dogovor i svojevrsnu zaštitu od sirijskog režima i Rusije – upravo onih aktera protiv kojih su prethodno delovali uz američku podršku. Mnogi su taj potez opisali kao klasičan primer američkog napuštanja saveznika nakon što ispune svoju stratešku svrhu.

Hoće li se istorija ponoviti?

Danas, dok Vašington ponovo razmatra oslanjanje na kurdske borce – ovog puta protiv Teherana – u regionu vlada oprez. Iranski režim već je pokazao spremnost na brutalne obračune sa pobunama, a svaka otvorena podrška SAD mogla bi da izazove snažan odgovor.

Iračke kurdske vlasti, svesne iranskih odmazdi prema državama koje su podržale ratne operacije, navodno su znatno uzdržanije od svojih sunarodnika u Iranu.

Ključno pitanje ostaje: ako do pobune dođe, hoće li Vašington ovog puta ostati uz Kurde do kraja ili će ih, kao 2019. godine, ostaviti kada se promene politički vetrovi?

Za mnoge Kurde, istorija je razlog za sumnju. Za Trampa, reč je o još jednom velikom geopolitičkom riziku. A za Bliski istok – mogućem početku nove, opasne faze sukoba.

POGLEDAJTE I - AL DŽAZIRA TVRDI DA JE ŠKOLA U KOJOJ JE POGINULO 160 DEVOJČICA VEROVATNO NAMERNO GAĐANA: Objavljeni detalji istrage

U subotu ujutro desetine devojčica okupile su se u školi Šajare Tajebeh (Dobro drvo) u gradu Minabu na jugu Irana, kada su Izrael i Sjedinjene Američke Države započeli prve napade na tu zemlju. Dok su učenice započinjale nastavu, projektili su pogodili školu, uništili zgradu i izazvali urušavanje krova na decu i učitelje.

Iranske vlasti objavile su da je poginulo 165 osoba, većinom devojčica uzrasta od 7 do 12 godina, a najmanje 95 je ranjeno. Dok su se slike pokolja širile društvenim mrežama, američki i izraelski zvaničnici pokušali su da se distanciraju od napada, tvrdeći da nisu znali da je škola pogođena.

Portparoli američkog Ministarstva odbrane i izraelske vojske izjavili su za časopis Tajm i agenciju Asošijeted pres da nisu imali saznanja o napadu na školu. Pojedini internet sajtovi i profili na društvenim mrežama povezani sa Izraelom tvrdili su da je lokacija bila „deo baze Korpusa čuvara islamske revolucije“.

Međutim, analiza Al Džazirinog odeljenja za digitalne istrage, koja je obuhvatila satelitske snimke prikupljane više od decenije, kao i nedavne video-snimke i zvanične iranske izvore, otkriva sasvim drugačiju sliku.

Nalazi pokazuju da je škola bila jasno odvojena od susednog vojnog objekta najmanje deset godina, što otvara ozbiljna pitanja o tačnosti obaveštajnih podataka na kojima se napad zasnivao, pa čak i o tome da li je škola bila namerno ciljana.

U školi su bila deca vojnika

Minab se nalazi u pokrajini Hormozgan, koja ima izuzetnu vojnu važnost jer nadzire Ormuski moreuz i vode Zaliva, što je čini ključnim centrom za pomorske snage iranskog Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC).

Mornarica IRGC-a koristi strategiju „asimetričnog ratovanja“ koja se oslanja na brze čamce, dronove i obalske raketne sisteme. U tom kontekstu izdvaja se vojni kompleks Sajid el Šuhada u Minabu, u kojem se nalazi komanda raketne brigade Asif, jedne od najvažnijih udarnih jedinica mornarice IRGC-a.

Sama škola Šajare Tajebeh deo je mreže škola administrativno povezanih sa mornaricom IRGC-a, namenjenih prvenstveno deci pripadnika te vojne formacije. Međutim, ta administrativna veza ne menja pravni status škole kao civilnog objekta prema međunarodnom humanitarnom pravu, a deca koja je pohađaju ostaju zaštićena lica.

Šta znamo o napadu?

U subotu ujutro, prvog dana školske godine u Iranu, započeli su američko-izraelski napadi. Uprkos tome, život u Minabu odvijao se gotovo normalno, deca su išla u škole, a saobraćaj je tekao uobičajeno.

Satelitski snimci tog dana, koje poseduje Al Džazira, pokazuju da je školska zgrada bila netaknuta do 10.23 po lokalnom vremenu. Prema iranskim izvorima, škola je direktno pogođena navođenim projektilom do 10.45.

Analiza dve video-snimke objavljene neposredno nakon napada potvrđuje da je vojna baza zaista bila jedan od ciljeva. Međutim, druga, šira snimka jasno prikazuje dva odvojena stuba gustog crnog dima koji se istovremeno podižu: jedan iz unutrašnjosti vojne baze, a drugi sa lokacije devojačke škole.

Vidljiva udaljenost između dva stuba dima odgovara razdaljini između ta dva objekta na satelitskim snimcima. To opovrgava tvrdnje da je štetu na školi izazvao geler od napada na susednu bazu i snažno ukazuje na to da je škola pretrpela direktan, zaseban udar.

Škola je pre deset godina odvojena od vojne baze

Kako bi se osporile tvrdnje da je pogođena zgrada bila aktivna kasarna, istraživački tim pratio je arhivske satelitske snimke od 2013. do 2026. godine. Pregled pokazuje da je taj deo kompleksa tokom poslednjih deset godina namerno odvojen i prenamenjen u civilnu svrhu.

Snimci iz 2013. pokazuju da je područje škole bilo integrisani deo vojnog kompleksa, okruženo neprekinutim zidom i stražarskim kulama. Međutim, to se drastično promenilo 2016. godine. Satelitski snimci iz septembra te godine beleže izgradnju novih unutrašnjih zidova koji su u potpunosti odvojili područje škole od ostatka kasarne.

Istovremeno su uklonjene dve stražarske kule, a otvorena su tri nova spoljašnja ulaza direktno sa javne ulice za učenike i osoblje. Snimci iz 2018. potvrđuju intenzivnu civilnu aktivnost: vide se automobili parkirani ispred novih ulaza, dečje igralište u dvorištu i zidovi obojeni šarenim muralima. Ti detalji potvrđuju da je zgrada funkcionisala kao osnovna škola punim kapacitetom.

Pošteđena klinika kao ključni dokaz

Samo godinu dana pre napada, u januaru 2025, u drugom delu istog vojnog kompleksa svečano je otvorena Specijalistička klinika Mučenika Absalana. Kao i škola godinama ranije, klinika je prostorno odvojena od vojne baze sopstvenim ulazom sa javne ulice i parkingom za civilne pacijente.

Tako je nekada jedinstveni vojni kompleks postao tri nezavisna i jasno prepoznatljiva sektora: devojačka škola, specijalistička klinika i vojni kompleks Sajid el Šuhada.

Analiza udara od 28. februara otkrila je neobičan obrazac: projektili su pogodili vojnu bazu i školu, ali su u potpunosti zaobišli kliniku smeštenu između njih. To isključuje slučajnost i snažno sugeriše da je napadač raspolagao preciznim koordinatama koje su razlikovale objekte unutar kompleksa.

Tu leži osnovna protivrečnost: ako su obaveštajni podaci bili dovoljno ažurni da poštede kliniku otvorenu tek godinu dana ranije, kako nisu uspeli da identifikuju osnovnu školu koja je kao civilna ustanova funkcionisala više od deset godina?

Obmanjujuće tvrdnje i istorijski kontekst

Neposredno nakon napada, proizraelski profili na društvenim mrežama počeli su da šire tvrdnje da je školu uništio iranski projektil protivvazdušne odbrane koji je promašio cilj. Međutim, proverom je utvrđeno da glavna fotografija korišćena u toj kampanji prikazuje incident u Zandžanu, gradu udaljenom 1.300 kilometara od Minaba.

To je očigledno i po planinama prekrivenim snegom. Minab je obalni grad na krajnjem jugoistoku koji gleda na Omanski zaliv i Ormuski moreuz, ima tropsku klimu i nema sneg, dok je Zandžan planinski grad na severozapadu koji je zimi prekriven snegom.

Incident u Minabu uklapa se u dokumentovani obrazac napada na civilne objekte.

U aprilu 1970. Izrael je bombardovao školu u Egiptu, ubivši 46 dece, tvrdeći da je reč o vojnom objektu. U februaru 1991. američko vazduhoplovstvo pogodilo je civilno sklonište u Bagdadu, ubivši 408 civila. U aprilu 1996. izraelska vojska granatirala je kompleks UN-a u Libanu, ubivši 106 civila. U oktobru 2015. američki avion bombardovao je bolnicu Lekara bez granica u Avganistanu, usmrtivši 42 osobe. U Pojasu Gaze je od oktobra 2023. do početka 2025. uništeno ili oštećeno više od 95 odsto svih škola.

Dva moguća scenarija

Šiva Amilairad, predstavnica iranskih sindikata učitelja, izjavila je za Tajm da je odluka o evakuaciji škole doneta čim su napadi počeli, ali je vreme između upozorenja i udara projektila bilo prekratko da bi roditelji stigli po svoju decu.

Potvrdila je da su mrtvačnice bile pune, zbog čega su tela devojčica morala da budu čuvana u kamionima-hladnjačama.

Sposobnost napadača da poštede novu kliniku, a istovremeno pogode školu punu dece, ostavlja samo dva moguća scenarija.

Prvi je da su se američke i izraelske snage oslanjale na zastarele obaveštajne podatke, što bi predstavljalo krajnji nemar i bezobzirno zanemarivanje civilnih života. Drugi je da je napad izveden namerno, sa predumišljajem, kako bi se naneo maksimalan društveni šok i potkopala podrška iranskom vojnom vrhu.

POGLEDAJTE I - IRANSKI OBAVEŠTAJCI U KONTAKTU SA CIA: Žele kraj rata!

Javno, preživeli lideri Irana prkosno su odbili da pregovaraju sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o okončanju američko-izraelskog napada na njihovu zemlju.

Međutim, dan nakon početka napada, operativci Ministarstva obaveštajnih službi Irana indirektno su se obratili CIA sa ponudom da razgovaraju o uslovima za okončanje sukoba, prema zvaničnicima koji su bili upoznati sa tim kontaktom.

Zvaničnici SAD su skeptični - barem na kratke staze - da li je Trampova administracija ili Iran zaista spreman na izlaz iz sukoba, rekli su zvaničnici upoznati sa kontaktom.

Ipak, ponuda, koja je upućena preko obaveštajne službe druge zemlje, postavlja ključna pitanja o tome da li bilo koji iranski zvaničnici mogu sprovesti dogovor o prekidu vatre dok je vlada u Teheranu u haosu, a njeni lideri sistematski eliminisani izraelskim napadima.

Ponuda je opisana uz uslov anonimnosti zvaničnicima iz Bliskog istoka i jedne zapadne zemlje za The New York Times.

Zamenici Bele kuće i iranski zvaničnici nisu odgovorili na zahteve za komentar. CIA je odbila da komentariše.

Izraelski zvaničnici, koji žele višenedeljnu kampanju kako bi naneli maksimalnu štetu iranskim vojnim kapacitetima i možda izazvali kolaps vlade u Iranu, savetovali su SAD da ignorišu ovu ponudu. Za sada se u Vašingtonu ta ponuda ne smatra ozbiljnom.

Nakon što je danima govorio da je spreman da razgovara o dogovoru sa Iranom, Tramp je u utorak ujutru na društvenim mrežama napisao da je sada "prekasno" za pregovore.

Džesi Bakli i Kristijan Bejl donose novu, hrabru viziju kultne priče - NEVESTA! - Samo u bioskopima od 4. marta

Kasnije tokom dana, Tramp je novinarima izrazio žaljenje što iranski zvaničnici koje su SAD prepoznale kao potencijalne lidere bivaju ubijeni.

"Većina ljudi o kojima smo razmišljali je mrtva", rekao je Tramp. "Uskoro više nećemo nikoga poznavati."

POGLEDAJTE I - NETANIJAHU JE POZVAO TRAMPA, IZGOVORIO OVIH 5 REČI I KRENUO JE NAPAD NA IRAN?! Ovo je upravo ISPLIVALO u javnost!

Prošlog ponedeljka, izraelski premijer Benjamin Netanijahu navodno je pozvao je predsednika SAD sa zapanjujućom informacijom da bi tadašnji vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i njegovi glavni savetnici trebalo da se sastanu na jednoj lokaciji u Teheranu u subotu ujutru.

Tri izvora, koja su upoznata sa detaljima razgovora, rekla su za Axios da je "Netanijahu tada rekao Trampu da bi svi oni mogli da budu ubijeni u jednom vazdušnom napadu".

Upravo ovaj poziv, koji je održan u sobi za krizne situacije u Beloj kući, navodno je bio ključan trenutak za pokretanje rata protiv Irana.

Ovim detaljem, čini se da smo konačno dobili odgovor na pitanje zašto je baš sada pokrenut napad. Hamnei i njegovi najbliži saradnici bili su neodoljiva meta koju ni Tramp ni Netanijahu nisu želeli da propuste.

Izvori tvrde da je i pre ovog razgovora Tramp bio rešen da napadne Iran, ali da navodno nije odlučio kada, sve dok ga Netanijahu nije pozvao.

Poziv koji se dogodio 23. februara bio јe deo višemesečne intenzivne koordinaciјe između dvoјice lidera, koјi su se sastali dva puta i razgovarali telefonom 15 puta u poslednja dva meseca koјa su prethodila ratu, prema rečima neimenovanih američkih i izraelskih zvaničnika.

SAD i Izrael su razmatrali napad nedelju dana raniјe, ali je odložen iz obaveštaјnih i operativnih razloga, a jedan od njih je bilo i loše vreme.

Početna provera CIA, koja je sprovedena po Trampovom nalogu, potvrdila јe informaciјe o Hamneiјu koјe јe prikupila izraelska voјna obaveštaјna služba.

Pripreme su se ubrzale kada јe Tramp rekao Netanijahuu da će razmotriti dalje korake, ali da sačeka da se završi njegov govor o stanju naciјe koji je održan sledeće večeri. Američki zvaničnici su rekli da јe Donald Tramp doneo odluku da se ne fokusira preterano na Iran kako ne bi uplašio aјatolaha i potisnuo ga u podzemlje pre nego što bi napad mogao da se izvrši.

"Nekoliko dana kasnije, CIA je potvrdila da će svi ovi ljudi biti zajedno i morali smo to da iskoristimo", rekao je neimenovani izvor.

Istog dana, Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof pozvali su predsednika iz Ženeve nakon višesatnih razgovora sa iranskim zvaničnicima i rekli da pregovori ne vode nikuda.

"Ako odlučite da želite da se bavite diplomatiјom, mi ćemo insistirati i boriti se da postignemo dogovor. Ali ovi momci su nam pokazali da nisu spremni da sklope dogovor koјim ćete biti zadovoljni", rekao јe američki zvaničnik koji je direktno upoznat sa razgovorom.

Tramp јe sada bio uveren u dve stvari - obaveštaјni podaci su bili pouzdani i diplomatiјa јe bila mrtva.

U petak u 15.38 časova po istočnom standardnom vremenu, izdao јe konačno naređenje. Јedanaest sati kasniјe, bombe su pale na Teheran, Hamnei јe ubiјen i rat јe počeo.

Neimenovani izvori tvrde da je Tramp video Netanijahua kao bliskog partnera, bio je otvoren za njegove savete o Iranu, ali je bio odlučan i da prvo iscrpi sve diplomatske mogućnosti.

"Jedan deo Bele kuće je vodio diplomatske pregovore, a drugi je planirao vojnu akciju. On je sve vreme procenjivao obe stvari", rekao je izvor.

Pod pritiskom kritika zbog sugestiјe da јe Izrael uvukao SAD u sukob, državni sekretar Marko Rubio јe u utorak insistirao da je ova operaciјa "svakako morala da se dogodi i da јe to јednostavno bilo pitanje vremena".

"Ovaј vikend јe pružio јedinstvenu priliku da preduzmemo zaјedničku akciјu protiv ove pretnje. Želeli smo da ova akcija ima maksimalan uspeh", rekao je Rubio novinarima.

Jedan od neimenovanih zvaničnika je rekao da je Tramp želeo da napadne Iran raniјe, tačnije početkom јanuara, ali da je Netanijahu navodno tražio da se odloži.

Prvobitni plan je bio da napad počne krajem marta ili početkom aprila, da bi obe administracije imale dovoljno vremena da u javnosti izgrade pozitivan stav o tome.

"Netanijahu je insistirao na bržim akcijama", rekao je američki izvor za Axios.

Međutim, želja da se akcija ubrza dovela je Belu kuću u nezgodnu situaciju. Umesto da nedeljama grade pozitivan stav kod glasača, doveli su sebe u situaciju da opravdavaju napade nakon što su bombe na Iran već pale.

Pošto su Tramp i Netanijahu prikrili plan za subotnji napad, mnogi građani SAD su bili potpuno nesvesni i zarobljeni dok јe Iran pokrenuo odmazdne napade preko Zaliva.

Steјt department јe pokrenuo hitnu evakuaciјu za više od 1.500 Amerikanaca koјi su tražili pomoć da napuste region.

Na pitanje novinara u utorak zašto niјe bilo plana evakuaciјe, Tramp јe odgovorio: "Pa, zato što se sve dogodilo veoma brzo".

Izraelski ambasador u Vašingtonu Јehiel Laјter odbio јe da komentariše detalje poziva od 23. februara.

"Tokom prošle godine, sarađivali smo bliže nego ikad sa našim partnerima u SAD u vezi sa Iranom i slažemo se oko opasnosti koјu Iran predstavlja za Izrael, Sјedinjene Države i slobodni svet. Svako ko poznaјe predsednika Trampa razume da јe on snažan lider koga je nemoguće kontrolisati", rekao јe ambasador.

Tramp јe u utorak takođe odbacio svaku sugestiјu da ga je Netanijahu naveo da pokrene napad.

"Pregovarali smo sa ovim ludacima i moјe јe mišljenje bilo da će oni prvi napasti. Bio sam veoma ubeđen u to. Ako ništa drugo, možda sam naterao Izrael da se na to prisili", rekao јe.

Bela kuća niјe osporila izveštavanje Axiosa.

Bonus video

(Espreso/Index/Telegraf)