AL DŽAZIRA TVRDI DA JE ŠKOLA U KOJOJ JE POGINULO 160 DEVOJČICA VEROVATNO NAMERNO GAĐANA: Objavljeni detalji istrage

U subotu ujutro desetine devojčica okupile su se u školi Šajare Tajebeh (Dobro drvo) u gradu Minabu na jugu Irana, kada su Izrael i Sjedinjene Američke Države započeli prve napade na tu zemlju. Dok su učenice započinjale nastavu, projektili su pogodili školu, uništili zgradu i izazvali urušavanje krova na decu i učitelje.

Iranske vlasti objavile su da je poginulo 165 osoba, većinom devojčica uzrasta od 7 do 12 godina, a najmanje 95 je ranjeno. Dok su se slike pokolja širile društvenim mrežama, američki i izraelski zvaničnici pokušali su da se distanciraju od napada, tvrdeći da nisu znali da je škola pogođena.

Portparoli američkog Ministarstva odbrane i izraelske vojske izjavili su za časopis Tajm i agenciju Asošijeted pres da nisu imali saznanja o napadu na školu. Pojedini internet sajtovi i profili na društvenim mrežama povezani sa Izraelom tvrdili su da je lokacija bila „deo baze Korpusa čuvara islamske revolucije“.

Međutim, analiza Al Džazirinog odeljenja za digitalne istrage, koja je obuhvatila satelitske snimke prikupljane više od decenije, kao i nedavne video-snimke i zvanične iranske izvore, otkriva sasvim drugačiju sliku.

Nalazi pokazuju da je škola bila jasno odvojena od susednog vojnog objekta najmanje deset godina, što otvara ozbiljna pitanja o tačnosti obaveštajnih podataka na kojima se napad zasnivao, pa čak i o tome da li je škola bila namerno ciljana.

U školi su bila deca vojnika

Minab se nalazi u pokrajini Hormozgan, koja ima izuzetnu vojnu važnost jer nadzire Ormuski moreuz i vode Zaliva, što je čini ključnim centrom za pomorske snage iranskog Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC).

Mornarica IRGC-a koristi strategiju „asimetričnog ratovanja“ koja se oslanja na brze čamce, dronove i obalske raketne sisteme. U tom kontekstu izdvaja se vojni kompleks Sajid el Šuhada u Minabu, u kojem se nalazi komanda raketne brigade Asif, jedne od najvažnijih udarnih jedinica mornarice IRGC-a.

Sama škola Šajare Tajebeh deo je mreže škola administrativno povezanih sa mornaricom IRGC-a, namenjenih prvenstveno deci pripadnika te vojne formacije. Međutim, ta administrativna veza ne menja pravni status škole kao civilnog objekta prema međunarodnom humanitarnom pravu, a deca koja je pohađaju ostaju zaštićena lica.

Šta znamo o napadu?

U subotu ujutro, prvog dana školske godine u Iranu, započeli su američko-izraelski napadi. Uprkos tome, život u Minabu odvijao se gotovo normalno, deca su išla u škole, a saobraćaj je tekao uobičajeno.

Satelitski snimci tog dana, koje poseduje Al Džazira, pokazuju da je školska zgrada bila netaknuta do 10.23 po lokalnom vremenu. Prema iranskim izvorima, škola je direktno pogođena navođenim projektilom do 10.45.

Analiza dve video-snimke objavljene neposredno nakon napada potvrđuje da je vojna baza zaista bila jedan od ciljeva. Međutim, druga, šira snimka jasno prikazuje dva odvojena stuba gustog crnog dima koji se istovremeno podižu: jedan iz unutrašnjosti vojne baze, a drugi sa lokacije devojačke škole.

Vidljiva udaljenost između dva stuba dima odgovara razdaljini između ta dva objekta na satelitskim snimcima. To opovrgava tvrdnje da je štetu na školi izazvao geler od napada na susednu bazu i snažno ukazuje na to da je škola pretrpela direktan, zaseban udar.

Škola je pre deset godina odvojena od vojne baze

Kako bi se osporile tvrdnje da je pogođena zgrada bila aktivna kasarna, istraživački tim pratio je arhivske satelitske snimke od 2013. do 2026. godine. Pregled pokazuje da je taj deo kompleksa tokom poslednjih deset godina namerno odvojen i prenamenjen u civilnu svrhu.

Snimci iz 2013. pokazuju da je područje škole bilo integrisani deo vojnog kompleksa, okruženo neprekinutim zidom i stražarskim kulama. Međutim, to se drastično promenilo 2016. godine. Satelitski snimci iz septembra te godine beleže izgradnju novih unutrašnjih zidova koji su u potpunosti odvojili područje škole od ostatka kasarne.

Istovremeno su uklonjene dve stražarske kule, a otvorena su tri nova spoljašnja ulaza direktno sa javne ulice za učenike i osoblje. Snimci iz 2018. potvrđuju intenzivnu civilnu aktivnost: vide se automobili parkirani ispred novih ulaza, dečje igralište u dvorištu i zidovi obojeni šarenim muralima. Ti detalji potvrđuju da je zgrada funkcionisala kao osnovna škola punim kapacitetom.

Pošteđena klinika kao ključni dokaz

Samo godinu dana pre napada, u januaru 2025, u drugom delu istog vojnog kompleksa svečano je otvorena Specijalistička klinika Mučenika Absalana. Kao i škola godinama ranije, klinika je prostorno odvojena od vojne baze sopstvenim ulazom sa javne ulice i parkingom za civilne pacijente.

Tako je nekada jedinstveni vojni kompleks postao tri nezavisna i jasno prepoznatljiva sektora: devojačka škola, specijalistička klinika i vojni kompleks Sajid el Šuhada.

Analiza udara od 28. februara otkrila je neobičan obrazac: projektili su pogodili vojnu bazu i školu, ali su u potpunosti zaobišli kliniku smeštenu između njih. To isključuje slučajnost i snažno sugeriše da je napadač raspolagao preciznim koordinatama koje su razlikovale objekte unutar kompleksa.

Tu leži osnovna protivrečnost: ako su obaveštajni podaci bili dovoljno ažurni da poštede kliniku otvorenu tek godinu dana ranije, kako nisu uspeli da identifikuju osnovnu školu koja je kao civilna ustanova funkcionisala više od deset godina?

Obmanjujuće tvrdnje i istorijski kontekst

Neposredno nakon napada, proizraelski profili na društvenim mrežama počeli su da šire tvrdnje da je školu uništio iranski projektil protivvazdušne odbrane koji je promašio cilj. Međutim, proverom je utvrđeno da glavna fotografija korišćena u toj kampanji prikazuje incident u Zandžanu, gradu udaljenom 1.300 kilometara od Minaba.

To je očigledno i po planinama prekrivenim snegom. Minab je obalni grad na krajnjem jugoistoku koji gleda na Omanski zaliv i Ormuski moreuz, ima tropsku klimu i nema sneg, dok je Zandžan planinski grad na severozapadu koji je zimi prekriven snegom.

Incident u Minabu uklapa se u dokumentovani obrazac napada na civilne objekte.

U aprilu 1970. Izrael je bombardovao školu u Egiptu, ubivši 46 dece, tvrdeći da je reč o vojnom objektu. U februaru 1991. američko vazduhoplovstvo pogodilo je civilno sklonište u Bagdadu, ubivši 408 civila. U aprilu 1996. izraelska vojska granatirala je kompleks UN-a u Libanu, ubivši 106 civila. U oktobru 2015. američki avion bombardovao je bolnicu Lekara bez granica u Avganistanu, usmrtivši 42 osobe. U Pojasu Gaze je od oktobra 2023. do početka 2025. uništeno ili oštećeno više od 95 odsto svih škola.

Dva moguća scenarija

Šiva Amilairad, predstavnica iranskih sindikata učitelja, izjavila je za Tajm da je odluka o evakuaciji škole doneta čim su napadi počeli, ali je vreme između upozorenja i udara projektila bilo prekratko da bi roditelji stigli po svoju decu.

Potvrdila je da su mrtvačnice bile pune, zbog čega su tela devojčica morala da budu čuvana u kamionima-hladnjačama.

Sposobnost napadača da poštede novu kliniku, a istovremeno pogode školu punu dece, ostavlja samo dva moguća scenarija.

Prvi je da su se američke i izraelske snage oslanjale na zastarele obaveštajne podatke, što bi predstavljalo krajnji nemar i bezobzirno zanemarivanje civilnih života. Drugi je da je napad izveden namerno, sa predumišljajem, kako bi se naneo maksimalan društveni šok i potkopala podrška iranskom vojnom vrhu.

Bonus video

(Espreso/Index)