Nezavidna pozicija
"SITUACIJA SE KOMPLIKUJE" Moguć skok cena energenata zbog sukoba na Bliskom istoku - kakva je pozicija Srbije?
Cene tečnog gasa rastu, grejna sezona i dalje traje
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Željko Marković rekao je da će cene i snabdevanje energentima zavisiti od dužine sukoba na Bliskom istoku.
Ukoliko bude dugoročan, cene mogu drastično skočiti. Istorijski maksimum cene nafte bio je 2008. godine, gotovo 150 dolara za barel.
Pretnja Irana da će bombardovati svakoga ko pokuša da prođe Osmurskim moreuzom predstavlja rizik za globalno snabdevanje energentima, budući da oko petina svetske trgovine naftom i gasom prolazi kroz taj moreuz, rekao je stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Željko Marković.
Marković je rekao da je cena nafte nešto preko 80 dolara po barelu, dok je gas do 45 evra po megavat-satu i istakao da je zbog obustave proizvodnje i isporuke iz Katara tržište jako osetljivo.
"Zavisnost od nafte, gasa i svih energenata i njihovi međusobni uticaji jedan na drugog deluju na nepredvidive i velike promene cene. Juče je stigla vest i da je Ormuski moreuz zatvoren. Iran je rekao da će bombardovati svakog ko pokuša da prođe ovim moreuzom, što će praktično obustaviti trgovinu naftom od svih ovih zalivskih zemalja. To je 20 odsto ukupne svetske trgovine naftom", istakao je Marković.
Cene tečnog gasa rastu, grejna sezona i dalje traje. Marković je rekao da je popunjenost evropskih skladišta na istorijskom minimumu.
"Trenutno popunjena skladišta u Evropskoj uniji su u proseku oko 30 procenata. Nemci i Francuzi su na 20 odsto popunjenosti, dok su Italijani na 40 odsto. Zvaničnici Evropske unije procenjuju da će uprkos tome biti dovoljno gasa da se prođe kroz ovu sezonu, ukoliko ne dođe do nekog pogoršanja vremena u toku marta. Mart i jeste mesec kada rezerve padaju na minimum i polako onda kreće utiskivanje novog gasa, punjenje od aprila", rekao je Marković.
Visina cena energenata zavisiće od dužine sukoba
Marković je istakao da će cene i snabdevanje energentima zavisiti od perioda koliko će neprijateljstvo trajati.
"Cena u početku neće možda imati tako velike skokove, ali ukoliko se ovaj sukob postane dugoročan i ukoliko to potraje, onda ćemo i videti ove istorijske maksimume koje smo kao 2022. godine imali, oko 120 dolara po barelu nafte. To smo videli tokom poslednje energetske krize, što se može desiti i što se tiče gasa. Naravno, gas će odmah povući i cene električne energije", objasnio je Marković.
Evropa je uvozno zavisna, posebno za gasom, ali i za naftom.
"Sa Bliskog istoka, ako pričamo o gasu, desetak procenata ukupne potrošnje ide iz Katara i tu mora da se napravi neka zamena. Što se tiče tečnog prirodnog gasa, najveći snabdevač su Sjedinjene Američke Države, onda slede ove ostale države. Sada se razrađuju neki scenariji ko bi mogao da zameni alžirski gas, sada se gleda da li će SAD moći da povećaju isporuke ili će se eventualno tražiti zamena u Nigeriji ili Angoli", rekao je Marković.
Nezavidna pozicija Srbije
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara rekao je da pozicija Srbije nije na zavidnom položaju.
"Mi niti proizvodimo naftu, niti proizvodimo gas. Proizvodimo, ali nešto jako malo u odnosu na naše potrebe, s te strane smo zavisni. Situacija se dodatno komplikuje zbog NIS-a, tako da nismo u zavidnom položaju. Što se tiče električne energije, tu opet postoji neki uticaj sa strane. Međutim, Elektroprivreda Srbije će moći da proizvede količine električne energije koje su potrebne, tako da tu ne očekujem neke veće oscilacije, bar što se tiče električne energije", zaključio je Marković.
Bonus video: