NE MOŽE SAM?! TRAMP TRAŽI POMOĆ U RATU SA IRANOM Kontaktirao je VOĐE 2 OZBILJNE FRAKCIJE: Imaju na HILJADE VOJNIKA!

Američki predsednik Donald Tramp u nedelju je telefonski razgovarao s kurdskim vođama u Iraku o američko-izraelskom ratu s Iranom i mogućem daljem razvoju događaja, potvrdila su za američki portal Aksios tri izvora upoznata s pozivima.

Tramp je kontaktirao vođe dve glavne kurdske frakcije u Iraku – Masuda Barzanija i Bafela Talabanija – dan nakon početka bombardovanja u subotu, piše Aksios.

Strateška važnost Kurda

Kurdi imaju hiljade boraca duž iračko-iranske granice i kontrolišu strateška područja koja bi mogla postati ključna u daljem toku rata. Uz to, irački Kurdi održavaju bliske veze s kurdskom manjinom u Iranu.

Telefonski pozivi usledili su nakon višemesečnog lobiranja izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, koji je Trampa podsticao na napad i promenu režima u Iranu. Izrael decenijama ima bliske bezbednosne, vojne i obaveštajne veze s Kurdima u Siriji, Iraku i Iranu.

Jedan zvaničnik izjavio je: „Preovladava mišljenje, a to je svakako i Netanijahuov stav, da će Kurdi ‘izaći iz senke’... da će se pobuniti.“ Netanijahu je prvi put izneo ideju o uključivanju Kurda na sastanku s Trampom u Beloj kući.

„Kada je prvi put došao i satima sedeo s Trampom, činilo se kao da Netanijahu ima sve razrađeno“, rekao je jedan zvaničnik. „Imao je spremnog naslednika. Sve je znao o Kurdima: koje su dve grupe, gde se nalaze. Znao je i koliko će se ljudi dići na ustanak“, dodao je.

Reakcija Bele kuće

Na direktno pitanje o Trampovim pozivima Kurdima, portparolka Bele kuće Kerolajn Livit odbila je da komentariše detalje. „Predsednik Tramp je proteklih dana bio u kontaktu s brojnim saveznicima i partnerima u regionu“, izjavila je za Aksios.

U nedelju je Kurdska stranka slobode, opoziciona grupa iranskih Kurda sa sedištem u iračkom Kurdistanu, optužila Iran za osvetničku kampanju raketnim napadima i bespilotnim letelicama. Šest dana pre početka rata, pet disidentskih kurdskih grupa koje deluju iz Iraka objavilo je osnivanje Koalicije političkih snaga iranskog Kurdistana za borbu protiv Irana.

Ko su Kurdi?

Kurdi su najveća etnička manjina u Iraku i jedna od najvećih u Iranu, a često ih opisuju kao najveći narod na svetu bez sopstvene države. Njihova domovina proteže se jugoistočnom Turskom, severnom Sirijom, severnim Irakom i severozapadnim Iranom. Nakon američke invazije na Irak 2003. godine i svrgavanja Sadama Huseina, Kurdi su uspostavili autonomnu regiju na severu zemlje. Njihovi borci, poznati kao „pešmerge“ – što znači „oni koji se suočavaju sa smrću“ – imaju decenije borbenog iskustva stečenog u sukobima u Iraku i protiv ISIS-a u Siriji.

Paralele s Avganistanom

Uključivanje iskusnih boraca na terenu dalo bi ključnu dimenziju američko-izraelskoj vazdušnoj kampanji. Sličnu strategiju SAD je primenio u ratu u Avganistanu 2001. godine, kada je snažnom vazdušnom podrškom omogućio napredovanje boraca etničkih manjina na terenu kako bi pomogao u svrgavanju talibanskog režima.

Moguće komplikacije

Problem u ovim planovima mogao bi predstavljati neprijateljski odnos Kurda s Turskom, koja je američka saveznica i članica NATO-a. „Predsednik razgovara sa svima. Razgovara s kurdskim vođama. Razgovarao je i s turskim predsednikom Erdoganom“, rekao je jedan izvor.

Najava osnivanja Koalicije političkih snaga iranskog Kurdistana prošle nedelje takođe je izazvala tenzije sa grupom u egzilu koju predvodi bivši iranski prestolonaslednik Reza Pahlavi.

Šta sledi?

Iako američki zvaničnici smatraju da je Netanijahu možda precenio broj Kurda koji bi bili spremni da se bore protiv Irana, ističu da taj broj „nije zanemarljiv“. „Kakva bi bila njihova uloga u ratu ili posleratnom Iranu – to je pitanje koje prevazilazi moja ovlašćenja“, zaključio je jedan zvaničnik.

Bonus video

(Espreso/Index)