I EVROPA SE UVLAČI U RAT?! Otvorena je pandorina kutija, zemlja EU pod projektilima: HITNO SE DIŽE RATNA MORNARICA!

Iran je ispalio osvetničke projektile na mediteransko ostrvo Kipar, što je prvi put u toku ovog sukoba da je na meti bila evropska zemlja koja je dom za britanske vojne baze.

Strahovi od rasplamsavanja šireg konflikta na Bliskom istoku i uvlačenju Evrope u rat sada su drastičko porasli. U međuvremenu, Grčka šalje dve fregate na Kipar, navodeći da će braniti ostrvo "svim sredstvima", dok je Evropska unija (EU) podržala svoju članicu.

Tenzije na Bliskom istoku dosegle su nov nivo nakon što je Iran ispalio projektile ka Kipru. Dve bespilotne letelice usmerene ka britanskoj bazi RAF Akrotiri na Kipru u ponedeljek su "blagovremeno presretnute", a prethodno je dron pogodio bazu tokom noći u nedelju bez žrtava i uz "minimalnu štetu", prenosi BBC.

Britanski ministar odbrane Džon Hili potvrdio je da su u smeru Kipra lansirana dva iranska projektila. Iako zvaničnici veruju da projektili nisu bili usmereni direktno na britanske baze ili Kipar, incidenti su podstakli ozbiljne zabrinutosti o bezbednosti u regionu, u jeku velikog američko-izraelskog napada na Iran koji je podstakao osvetničke udare u više zemalja, uključujući:

Bahrein

Katar

Ujedinjene Arapske Emirate

Kuvajt

Jordan

Oman

Kipar

"Kipar nije bio na meti"

Predsednik Kipra Nikos Hristodulides rekao je da je baza u Akrotiriju pogođena dronom “šahed” u nedelju oko ponoći. Hristodulides je rekao da je razgovarao telefonom sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i da mu ovaj “jasno i nedvosmisleno potvrdio da Kipar nije meta”.

- Kipar ne učestvuje, niti će učestvovati u bilo kakvim vojnim operacijama - poručio je Hristodulides u ponedeljak.

Kipar je nakon napada podigao nivo pripravnosti, odlučio da evakuiše stanovnike Akrotirija i zatvori škole. Međunarodni aerodrom u Pafosu dobio je naređenje za hitnu i potpunu evakuaciju u ponedeljak popodne nakon što je neidentifikovani dron otkriven u ograničenom vazdušnom prostoru objekta.

Šta se dogodilo na Kipru

Negde oko ponoći u ponedeljak odjeknule su eksplozije u britanskoj bazi RAF Akrotiri na Kipru, nakon što su oglašene sirene. Baza, u kojoj je smešteno oko 2.000 pripadnika osoblja i njihovih porodica, je pretrpela “ograničenu štetu”, prema kiparskim vlastima, ali nije bilo prijavljenih žrtava. Avioni su podiginuti iz baze kao odgovor. Prema “Skaj njuzu”, u pitanju su “tajfun” ili F-35.

U ponedeljak, oborena su dva drona, a osoblje baze primilo je poruke upozorenja i oglasile su se sirene.

- Dve bespilotne letelice koje su se kretale u pravcu britanske vazduhoplovne baze Akrotiri na Kipru blagovremeno su oborene - rekao je u ponedeljak portparol kiparske vlade Onstatinos Letimbiotis, nekoliko sati nakon što je baza pogođena.

Šta Britanija ima na Kipru

Kipar je za Britaniju strateški važno ostrvo jer im imogućava da operišu brzo širom Bliskog istoka.

Njihove letelice koriste bazu da prate regionalne pretnje, podrže saveznike i sprovode defanzivne patrole

London upravlja sa stalnim vojnim bazama na ostrvu, uključujući RAF Akrotiri

To nisu privremeni objekti već potpuno uspostavljene britanske suverene teritorije koje se koriste za vazdušne operacije, obaveštajne misije i aktivnosti vezane za regionalnu bezbednost

Kada je stigla vest da se iranske rakete kreću ka Kipru, kako piše “Sandej Gardijan”, britanski vojni zvaničnici su odmah procenili da li su baze bile planirane mete. Iako smatraju da rakete nisu bile direktno usmerene na njihove objekte, sama činjenica da su ispaljene u tom pravcu navodi na veću opreznost.

U vreme regionalnih sukoba, zemlje sa zapadnim vojnim bazama često su indirektno izložene rizicima.

Britanske vlasti odlučile su da se baza Akrotiri evakuiše. Evakuisana je i baza Dekelija na istoku Kipra, dok su se u američkoj bazi u Nikoziji oglasili alarmi za uzbunu, ali nema podataka o evakuaciji. Ostali britanski objekti na ostrvu nastaviće da rade normalno, navodi se.

Šta je rekla Velika Britanija

Britanska vojska ne učestvuje u američko-izraelskim napadima na Iran, već “sarađuje sa saveznicima u odbrani britanskih i savezničkih interesa” u Persijskom zalivu i oko Kipra, gde ima značajnu bazu. Hili je rekao BBC-u da Britanija, iako nije učestvovala u napadima, deli isti cilj sa SAD i drugim saveznicima u regionu - da Iran nikada ne bi trebalo da ima nuklearno oružje.

- Ojačali smo britansku odbranu u regionu, aktivni smo u regionalnim odbrambenim operacijama - rekao je Hili, dodajući da njihovi avioni deluju iz baza u Kataru i Kipru i presreću napade dronova na baze i saveznike.

Hili je rekao da istakao da su dva projektila ispaljena u pravcu Kipra, ali da ne veruje da su bila usmerena na ostrvo.

- Prilično smo sigurni da nisu bili usmereni ka našim bazama - rekao je on, upozoravajući da Iran uzvraća na napade Amerike i Izraela na “neselektivan način”, gađajući civilne aerodrome i hotele, kao i vojne baze.

Prema “Sandej Gardijanu”, to prosto znači da odgovor Irana na napad nije čvrsto kontrolisan i da bi mogao da utiče na zemlje koje nisu direktno umešane. Incidenti kao ovaj na Kipru mogu da povećaju rizik od eskalacije, a Hili je već upozorio da je siutacija “ozbiljna i pogoršava se”.

Kipar, koji trenutno predsedava Evropskom unijom, je nakon incidenta odložio ključni sastanak na nivou ministara EU planiran za 2. mart, na kojem je proširenje trebalo da bude jedna od najvažnijih tema. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je snažnu podršku Kipru nakon napada, poručivši da je EU uz svoje države članice pred bilo kakvom pretnjom.

- Iako Kipar nije bio meta, budimo jasni: kolektivno smo, čvrsto i nedvosmisleno uz naše države članice pred bilo kakvom pretnjom - rekla je ona.

U međuvremenu je Grčka objavila će poslati dve svoje fregate na Kipar, jer je napad pokrenuo jedinstvenu odbrambenu doktrinu između dve zemlje. Grčka će na jednoj fregati poslati sistem odbrane protiv dronova "kentaur", kao i dva aviona F-16.

- Spremni smo da branimo Kipar svim mogućim sredstvima - rekao je u ponedeljak ministar odbrane Nikos Dendias.

POGLEDAJTE I - AMERIKANCI UPOTREBILI JEZIVO ORUŽJE

U okviru operacije "Epski bes", američke oružane snage prvi put su u borbenim uslovima upotrebile novu balističku raketu PrSM, naslednicu sistema ATACMS.

Prema informacijama CENTCOM-a (Centralne komande Oružanih snaga SAD), domet prve verzije rakete PrSM prelazi 500 kilometara, dok napredne varijante mogu da dosegnu čak oko 800 kilometara.

Zvaničnici naglašavaju da je uvođenje PrSM-a deo modernizacije američkih raketnih kapaciteta, sa fokusom na veću preciznost i fleksibilnost u taktičkim i strateškim operacijama. Upotreba ove rakete označava značajan korak u unapređenju sposobnosti dugometnih udarnih sistema SAD.

CENTCOM navodi da će se PrSM u narednom periodu koristiti za obuku i borbene simulacije, dok se paralelno razvijaju i verzije sa povećanim dometom i poboljšanim vođenjem.

Podsetimo, sukobi SAD i Izraela protiv Irana u Zalivu su u četvrtom danu. Iran je pokrenuo odmazdne napade na američke i izraelske ciljeve, dok regionalni saveznici i militanse grupe u Libanu i Iraku učestvuju u borbama. Napadi uključuju raketne udare i dronove, a ključne zone sukoba su Bahrain, obale Zaliva i strateški mostovi koji povezuju arapske zemlje. Situacija je označena kao otvoreni rat, a američke i savezničke snage su u punoj borbenoj pripravnosti.

POGLEDAJTE I - KO JE TVRDOLINIJAŠ KOJI JE U CENTRU IRANSKE BORBE ZA MOĆ? Veruje se da će Hamneijev miljenik Arifi biti novi vođa!

Smrt iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija gurnula je u središte neizvesne političke budućnosti zemlje relativno nepoznato ime. Tvrdolinijaški klerik Alireza Arafi sada je jedan od tri člana privremenog veća zaduženog za popunjavanje vakuuma vlasti nakon Hamneijeve smrti.

Iran International, medij u vlasništvu britanske kuće koji objavljuje na persijskom, piše da Arafi u klerikalnim krugovima važi za potencijalnog kandidata za najvišu funkciju u državi, ali da je van tih krugova većina Iranaca jedva čula za njega.

Mnogi iranski novinari i politički aktivisti u inostranstvu nagađaju da će se upravo Arafi na kraju pojaviti kao Hamneijev naslednik. Ipak, netransparentan proces nasleđivanja u Iranu ne nudi nikakve garancije.

Da bi postao vrhovni vođa, Arafija bi prvo morao da nominuje odbor unutar Skupštine stručnjaka, tela odgovornog za izbor sledećeg vođe. Sednici bi morale da prisustvuju najmanje dve trećine od 88 članova, a za izbor bi mu bila potrebna podrška dve trećine prisutnih – otprilike 40 starijih klerika. Ništa od toga nije zagarantovano.

Hamneijev štićenik

Tokom poslednje dve decenije, Arafi je bio jedan od Hamneijevih omiljenih klerika. Vrhovni vođa uzdigao ga je na visoke verske položaje, omogućio mu pristup značajnim finansijskim sredstvima i pomogao mu u usponu na institucionalnoj lestvici.

Uprkos tome, unutar privremenog veća ima najmanje političkog iskustva. Predsednik Masud Pezeškijan, iako takođe sa ograničenim iskustvom, ima veću prepoznatljivost u javnosti. Glavni sudija Golamhosein Mohseni-Ežei, bivši ministar obaveštajnih službi, jedina je iskusna politička figura u trojcu, iako retko javno govori o politici.

Arafijeva jedina jasna prednost jeste to što, za razliku od druge dvojice, nije javno povezan sa nasilnim gušenjem protesta koje je Hamnei naredio u januaru.

Arafijev uticaj proističe uglavnom iz njegovog vođstva Međunarodnim univerzitetom Al-Mustafa, položaja dekana seminara u Komu i članstva u Skupštini stručnjaka – uloge koje mu je dodelio ili podržao Hamnei.

Vrhovni vođa hvalio ga je zbog ideja o širenju šiitskog uticaja u inostranstvu. Iako mu nedostaje političkog iskustva, poznat je po nepokolebljivoj lojalnosti Hamneiju i njegovom ideološkom svetonazoru. Smatra se tvrdolinijašem po pitanjima poput obaveznog hidžaba i zagovornikom potpune primene šiitske jurisprudencije u upravljanju državom.

Arafijevo poreklo

Rođen 1959. godine u klerikalnoj porodici u Mejbudu blizu Jazda u centralnom Iranu, Arafijev uspon počeo je 2002. godine kada je Hamnei odobrio njegov predlog o osnivanju međunarodnog univerziteta za obuku šiitskih klerika širom sveta.

Ubrzo je imenovan za dekana institucije i dodeljen mu je značajan budžet, što je bila stalna tačka kritike među ekonomistima i novinarima tokom godišnjih rasprava o budžetu. Al-Mustafa danas deluje sa više od 80 podružnica u inostranstvu i obrazuje više od 14.000 studenata, stavljajući Arafija u središte globalne klerikalne mreže.

Pod Hamneijem, Arafi je takođe služio u Vrhovnom savetu kulturne revolucije, bio jedan od 12 pravnika Saveta čuvara i ključni član Skupštine stručnjaka – tela zaduženog za izbor sledećeg vrhovnog vođe.

Kraj jedne ere

Smrt teheranskog diktatora Alija Hamneija gurnula je Iran i region u osetljivu i do sada neviđenu fazu, dok rane masakra iz januara 2026. godine, u kojem je ubijeno više od 36.000 ljudi, i dalje bole društvo. Hamnei, koji je više od tri decenije bio centralni stub Islamske Republike, napustio je scenu u trenutku kada je sistem u stanju visoke pripravnosti, ekonomija pritisnuta siromaštvom, a društvo ispunjeno besom i tugom.

Njegovom smrću završava se era u kojoj su ideologija, represija, bezbednost i „otpor“ bili oličeni u jednoj figuri. Sada se Islamska Republika mora snalaziti bez njega, u atmosferi sumnje, straha i unutarstranačkih sukoba.

POGLEDAJTE I - Izraelci žestoko bombardovali Bejrut, dim prekrio nebo!

Izrael je saopštio da sprovodi napade na "vojne ciljeve" u iranskoj prestonici Teheranu i u libanskoj prestonici Bejrutu. Napadi su usmereni na "vojne ciljeve" iranskog režima i Hezbolaha, kojeg podržava Iran, navelo je Izraelsko ratno vazduhoplovstvo u saopštenju u utorak ujutru.

Ranije je izraelska vojska saopštila da je gađala iranske lansere raketa i sisteme protivvazdušne odbrane korišćene za "gađanje aviona Izraelskog ratnog vazduhoplovstva".

Izraelski avioni će, kako je navedeno, "nastaviti da gađaju pokušaje naoružavanja raketnih lansera", kao i "položaje za dejstvo, lansere raketa i balističke projektile".

Nekoliko sati ranije, Centralna komanda SAD objavila je na mreži X da su američke snage "uništile komandne i kontrolne objekte Korpusa čuvara islamske revolucije, iranske kapacitete protivvazdušne odbrane, lokacije za lansiranje raketa i dronova, kao i vojne aerodrome".

U međuvremenu, Iran je tokom noći nastavio vazdušne napade na američke saveznike u Zalivu.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Index)