KO JE TVRDOLINIJAŠ KOJI JE U CENTRU IRANSKE BORBE ZA MOĆ? Veruje se da će Hamneijev miljenik Arifi biti novi vođa!

Smrt iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija gurnula je u središte neizvesne političke budućnosti zemlje relativno nepoznato ime. Tvrdolinijaški klerik Alireza Arafi sada je jedan od tri člana privremenog veća zaduženog za popunjavanje vakuuma vlasti nakon Hamneijeve smrti.

Iran International, medij u vlasništvu britanske kuće koji objavljuje na persijskom, piše da Arafi u klerikalnim krugovima važi za potencijalnog kandidata za najvišu funkciju u državi, ali da je van tih krugova većina Iranaca jedva čula za njega.

Mnogi iranski novinari i politički aktivisti u inostranstvu nagađaju da će se upravo Arafi na kraju pojaviti kao Hamneijev naslednik. Ipak, netransparentan proces nasleđivanja u Iranu ne nudi nikakve garancije.

Da bi postao vrhovni vođa, Arafija bi prvo morao da nominuje odbor unutar Skupštine stručnjaka, tela odgovornog za izbor sledećeg vođe. Sednici bi morale da prisustvuju najmanje dve trećine od 88 članova, a za izbor bi mu bila potrebna podrška dve trećine prisutnih – otprilike 40 starijih klerika. Ništa od toga nije zagarantovano.

Hamneijev štićenik

Tokom poslednje dve decenije, Arafi je bio jedan od Hamneijevih omiljenih klerika. Vrhovni vođa uzdigao ga je na visoke verske položaje, omogućio mu pristup značajnim finansijskim sredstvima i pomogao mu u usponu na institucionalnoj lestvici.

Uprkos tome, unutar privremenog veća ima najmanje političkog iskustva. Predsednik Masud Pezeškijan, iako takođe sa ograničenim iskustvom, ima veću prepoznatljivost u javnosti. Glavni sudija Golamhosein Mohseni-Ežei, bivši ministar obaveštajnih službi, jedina je iskusna politička figura u trojcu, iako retko javno govori o politici.

Arafijeva jedina jasna prednost jeste to što, za razliku od druge dvojice, nije javno povezan sa nasilnim gušenjem protesta koje je Hamnei naredio u januaru.

Arafijev uticaj proističe uglavnom iz njegovog vođstva Međunarodnim univerzitetom Al-Mustafa, položaja dekana seminara u Komu i članstva u Skupštini stručnjaka – uloge koje mu je dodelio ili podržao Hamnei.

Vrhovni vođa hvalio ga je zbog ideja o širenju šiitskog uticaja u inostranstvu. Iako mu nedostaje političkog iskustva, poznat je po nepokolebljivoj lojalnosti Hamneiju i njegovom ideološkom svetonazoru. Smatra se tvrdolinijašem po pitanjima poput obaveznog hidžaba i zagovornikom potpune primene šiitske jurisprudencije u upravljanju državom.

Arafijevo poreklo

Rođen 1959. godine u klerikalnoj porodici u Mejbudu blizu Jazda u centralnom Iranu, Arafijev uspon počeo je 2002. godine kada je Hamnei odobrio njegov predlog o osnivanju međunarodnog univerziteta za obuku šiitskih klerika širom sveta.

Ubrzo je imenovan za dekana institucije i dodeljen mu je značajan budžet, što je bila stalna tačka kritike među ekonomistima i novinarima tokom godišnjih rasprava o budžetu. Al-Mustafa danas deluje sa više od 80 podružnica u inostranstvu i obrazuje više od 14.000 studenata, stavljajući Arafija u središte globalne klerikalne mreže.

Pod Hamneijem, Arafi je takođe služio u Vrhovnom savetu kulturne revolucije, bio jedan od 12 pravnika Saveta čuvara i ključni član Skupštine stručnjaka – tela zaduženog za izbor sledećeg vrhovnog vođe.

Kraj jedne ere

Smrt teheranskog diktatora Alija Hamneija gurnula je Iran i region u osetljivu i do sada neviđenu fazu, dok rane masakra iz januara 2026. godine, u kojem je ubijeno više od 36.000 ljudi, i dalje bole društvo. Hamnei, koji je više od tri decenije bio centralni stub Islamske Republike, napustio je scenu u trenutku kada je sistem u stanju visoke pripravnosti, ekonomija pritisnuta siromaštvom, a društvo ispunjeno besom i tugom.

Njegovom smrću završava se era u kojoj su ideologija, represija, bezbednost i „otpor“ bili oličeni u jednoj figuri. Sada se Islamska Republika mora snalaziti bez njega, u atmosferi sumnje, straha i unutarstranačkih sukoba.

Bonus video

(Espreso/Index)